Глас Америке: Бугарска блокира пут Северне Македоније у ЕУ због спора око језика и историјских притужби, Албанија колатерална штета

Кандидатура Северне Македоније за чланство у Европској унији траје две деценије због спора са Грчком око имена земље. Након болног компромиса постигнутог касније, пут напред поново је блокиран, овог пута од стране Бугарске у спору око језика и историјских притужби.

Истовремено, Албанија, чију кандидатуру за ЕУ треба посматрати у тандему са оном у Северној Македонији, представља колатералну штету, пише Глас Америке.

И Северна Македонија и Албанија су полагале велике наде у напредовање ове године, али је напредак заустављен на јунском састанку Савета за опште послове ЕУ, где је Бугарска искористила своје право вета као чланица ЕУ како би блокирала почетак приступних преговора са Северном Македонијом.

Између неколико културних и историјских приговора, Софија је позвала Северну Македонију да призна да језик који се тамо говори потиче од бугарског. То је горка пилула за владу у Скопљу, која је вец́ пристала на додавање речи „Северна“ имену земље како би задовољила примедбе Грчке, која у свом саставу има покрајину по имену Македонија.

Влада у Скопљу саопштила је да не планира да одустане од својих тежњи ка ЕУ и да ц́е наставити активно да тражи решење.

„Ако постоји политичка воља и вођство на страни Бугарске, мислим да можемо да пронађемо европско решење које би било добро за македонско-бугарско пријатељство, за европско обец́ање региону и за Северну Македонију. Али постоји ‘ако’, јер смо вец́ дали све од себе“, рекао је Никола Димитров, потпредседник владе Северне Македоније за европска питања.

У саопштењу од 28. јуна на веб страници свог Министарства спољних послова, Бугарска тврди да је посвец́ена решавању својих разлика са Северном Македонијом, али захтева прекид онога што описује као сузбијање права људи у Северној Македонији „који се идентификују као Бугари“.

Експерти у САД, који подржавају интеграцију читавог Балкана у ЕУ, упозоравају да ц́е Русија и Кина вероватно искористити одлагање почетка преговора о придруживању са две земље како би повец́али свој утицај на Западном Балкану.

Стручњак за Балкан Едвард Џозеф, виши сарадник на Факултету напредних међународних студија Универзитета Џонс Хопкинс, описује ц́орсокак као изузетно озбиљан изазов за ЕУ и њену визију.

„Северна Македонија је урадила оно што се од ње тражи, учинила је више него што се тражило од било које друге земље. И ми у САД поштујемо оно што је Северна Македонија учинила у овом компромису, који је био прави компромис са Грчком“, рекао је Џозеф.

Он тврди да Бугарска захтева да Македонци „прихвате верзију историје, верзију о томе ко су, само што је верзија на којој Бугари инсистирају против вредности ЕУ“, која налаже да чланице не смеју да уносе билатерална питања у процес приступања.

Бугарска, са своје стране, сматра да проширење ЕУ на западни Балкан види као приоритет и да се не противи приступним преговорима са Албанијом, иако тренутно блок није спреман да разговара о једној земљи без других.

„Одлучни смо да наставимо дијалог са Републиком Северна Македонија“, наводи се у саопштењу на веб страници Министарства спољних послова Бугарске.

„Предани смо проналажењу прагматичних, одрживих и обострано прихватљивих решења за изазове наслеђене из прошлости“.

Џозеф тврди да би, ако чланице ЕУ нису у стању да изврше довољан притисак на Бугарску и Северну Македонију да покрену процес напред, САД требало да ускоче.

„Вашингтон мора да се придружи Бриселу и главним градовима Берлину, Паризу и другима и да изврши потребан притисак“, рекао је он, напомињуц́и да се и сам амерички председник Џо Бајден деведесетих залагао за то да Клинтонова администрација учини више на интеграцији Балкана и западне Европе.

Ерван Фуере, бивши специјални представник ЕУ у Северној Македонији, понудио је сличну оцену.

„Американци очекују да ЕУ преузме преузето вођство. Нажалост, ЕУ не преузима лидерство онако како би требало“, рекао је он.

„Ситуација са Бугарском и вето који је Бугарска наметнула подривају читаву агенду проширења ЕУ. Толико је обец́ање дато Северној Македонији прекршено, а сада још једно“, рекао је он за македонски сервис Гласа Америке.

Фуере, тренутно виши научни сарадник Центра за европске студије политика у Бриселу, рекао је да би за напредак могло бити потребно „посредовање трец́е стране – Савета Европе или ОЕБС. Све су то субјекти који имају искуства у решавању билатералних спорова“.

(Глас Америке)