четвртак, 26. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Милановић: НАТО мисија подршке Украјини – ратно деловање у које не треба срљати, нисам дао одобрење за ту мисију
Хроника

Зоран Милановић: НАТО мисија подршке Украјини – ратно деловање у које не треба срљати, нисам дао одобрење за ту мисију

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 25. октобар 2024.

Председник Хрватске Зоран Милановић изјавио је данас у Макарској да је НАТО мисија подршке Украјини (НСАТУ) ратно деловање у које не треба срљати.

„Не желим да учествују у томе (хрватски војници) и ту би у принципу с нормалном владом и премијером прича требало да заврши“, рекао је Милановић новинарима у Макарској.

Он је додао да се „тамо планира и спроводи рат“ и да је „свеједно је да ли се то ради у Висбадену, Кијеву…“.

За разлику од Милановића, који је као врховни командант ускратио сагласност на владин предлог о учешћу хрватских војника у НСАТУ, премијер Андреј Пленковић подржава мисију и наводи да то не значи увлачење у рат с Русијом, јер ће војници бити смештени у Немачкој.

Због става председника, владајући су тражили да се о свему изјасни сабор, али је за данас заказано гласање, одложено, јер влада није обезбедила потребну двотрећинску већину гласова. О тој мисији се, према предлогу владајуће коалиције, гласа у пакету с још 12 предложених мисија.

Милановић је новинарима у Макарској рекао да је одобрио 90 одсто мисија у које би хрватски војници требало да иду, али не ову, јер је реч „о ратном деловању“, пренела је агенција Хина.

Он је оценио да је одука о томе да се гласа у пакету „пакосна“, јер због те одлуке чекају стотине хрватских војника који треба да иду у друге мисије.

Председник Хрватске је нагласио да Хрватска треба хуманитарно да помогне Украјини и да буде с њом солидарна, али да то не значи да треба бити солидарна и с Вашингтоном или Берлином.

Милановић је нагласио да та мисија НАТО још није кренула и да је засад ту обавезу преузело само девет држава, па је упитао владу „где је журба“. Он је навео да се ближе амерички избори после којих би се ствари могле променити.

На најаву владе да ће на саборски одбор за одбрану доћи заменик генералног секретара НАТО-а да би додатно појаснио посланицима шта је НСАТУ, Милановић је рекао да не може „трговачки путник“ из Вашингтона и Брисела долазити нешто да објашњава посланицима који су информисани.

„Немају се шта стране заставе вешати по Сабору, само хрватска застава у Хрватској“, додао је председник.

На криртике владе да се на састанку НАТО у јулу није успротивио мисији, Милановић је одговорио да је тамо само донета декларација у којој пише да ће мисија бити на територији чланица, „међутим НАТО-ве структуре су истог трена почеле планирати другачије“.

„Нисам ја тај којег су финансирали Руси. ХДЗ су финансирали Руси 2014. и 2015“, рекао је хрватски председник одговајући на тврдње ХДЗ да је проруски играч.

Пленковић и Милановић, који долазе из различитих политичких опција, већ дуго имају нарушене односе који се често ломе на питањима одбране и спољних послова где су влада и председник сукреатори политика.

Последњи у низу сукоба одвија се уочи редовних председничких избора крајем године на којима ће се Милановић борити за нови мандат, док је кандидат ХДЗ бивши члан те странке Драган Приморац

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер