Gabrijel Eskobar: Srbija mora da primeni preporuke ODIHR do narednih izbora. Beograd je ispunio neke stvari iz dijaloga - prihvatanje kosovskih registarskih tablica i carinskih dokumenata. Želimo da to načini nepovratnim i formalnim

VAŠINGTON — Sjedinjene Države se nadaju da će predstavnici Kosova prisustvovati sastanku u Briselu 27. februara na kojem bi se raspravljalo o situaciji posle izbacivanja dinara iz platnog prometa, kaže u intervjuu za Glas Amerike Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan.

Eskobar je ponovio da je Amerika zabrinuta što je “Kosovo ne tretira kao partnera”, i dodao da je problematičan način na koji je vlada Aljbina Kurtija promenila politiku o platnom prometu, a ne sama politika, o čijoj se primeni i ranije razgovaralo. Govoreći o situaciji sa izborima u Srbiji, američki diplomata je istakao da je izveštaj ODIHR-a o nepravilnostima “temeljan i fer” i da se od Srbije očekuje da postupi po tim preporukama pre narednih izbora.

Američki diplomata nije jasno rekao da li SAD podržavaju zahtev Evropskog parlamenta za međunarodnom istragom.

Glas Amerike: SAD su kritikovale Kosovo mnogo puta zbog načina na koji je primenilo nova pravila o dinaru. Osim oštre retorike, da li ima nekih praktičnih posledica po vladu Aljbina Kurtija?

Eskobar: Ne želim da ulazim u to šta su sve posledice, ali mislim da naše izjave u javnosti dovoljno jasno govore o tome kuda idu naši diplomatski i politički odnosi. Veoma smo zabrinuti zato što nas vlada Kosova ne tretira kao partnera, ne rade sa nama na regionalnoj stabilnosti i podrivaju dijalog - kojem su SAD u potpunosti posvećene. Mislim da je ambasador (DŽefri) Hovenijer (ambasador SAD na Kosovu, prim.nov) to najbolje rekao - to komplikuje naš kapacitet da pomognemo Kosovu da se integriše u transatlantsku zajednicu. Kada god sa drugim partnerima razgovaramo o Kosovu, pogotovo sa onima koji ga ne priznaju, oni vide da Kosovo ne ispunjava obaveze u dijalogu pod okriljem EU, koji predstavlja celu EU. Dakle, to nam otežava da na bilo koji način branimo argumente Kosova, uključujući članstvo u EU i NATO, Savetu Evrope i mnogim drugim organizacijama.

Glas Amerike: Da li je o novoj politici u vezi sa dinarom bilo reči ranije u dijalogu, da li se o tome razgovaralo sa Beogradom? Jer, utisak je da SAD i EU kritikuju Kosovo zbog načina na koji je primenilo nova pravila, a ne zbog samih pravila.

Eskobar: Dve su važne stvari u vezi sa tim: jedna je da Zajednica opština sa srpskom većinom - čije je formiranje obaveza i što se nas tiče mora da se ispuni - uključuje rešavanje pitanja dinara na transparentan, elektronski način u skladu sa zakonima Kosova. I mi to podržavamo. Drugim rečima, ovo je problem koji bi bio rešen preko Zajednice. Mi imamo nekoliko zabrinutosti u vezi sa ovim: prva je naprasna promena zakona. Odgovorne institucije ne iznenađuju svoje građane administrativnim promenama koje će im poremetiti svakodnevni život.

Zamislite sada da Poreska uprava u Americi (IRS) jednog dana odluči da će promeniti poreski sistem, bez da je izdala nekakvo uputstvo ili obaveštenje. Pa to bi imalo ogromne posledice po poslovanje. Drugo, nisu razgovarali sa lokalnom zajednicom koja zavisi od socijalnih davanja iz Srbije. Treće, Kosovo nije dalo nikakve alternative, recimo našoj ambasadi se obratila žena koja stoprocentno zavisi od socijalnih davanja, jer tako brine o svom sinu sa invaliditetom, ona nema nikakvu alternativu. Zatim, Kosovo je odbilo tehničku pomoć Kvinte da se nađe mehanizam isplate koji bi bio transparentan i elektronski, i ne bi remetio živote ljudi. Konačno, na samitu u Skoplju (sastanak lidera država Zapadnog Balkana i EU u januaru 2024, prim. nov) šest država je razgovaralo o sistemu platnog prometa koji bi se mogao primeniti u svim zemljama. Dakle, sve što je Kosovo trebalo da uradi je da sačeka i da dobije transparentan sistem.

Glas Amerike: Da li ste zadovoljni time kako Srbija ispunjava svoje obaveze unutar dijaloga i šta se naredno očekuje od Beograda?

Eskobar: Jasna su očekivanja od Beograda u dijalogu i neke stvari su ispunili - kao što je prihvatanje kosovskih registarskih tablica i carinskih dokumenata. I želimo da Srbija to načini nepovratnim i formalnim unošenjem u zakone ili propise. To se očekuje od Srbije. Ali, postoje još neke stvari koje su obećane, a nisu učinjene - recimo privođenje pravdi odgovornih za učešće u napadu u Banjskoj 24. septembra. To nije deo dijaloga, ali veoma je važno za regionalno pomirenje.

Glas Amerike: Da li delite mišljenje pomoćnika državnog sekretara DŽejmsa O'Brajena koji je nedavno rekao da je Srbija načinila dva važna koraka ka priznanju Kosova kada je priznala tablice i cariska dokumenta? Da li Srbija pravi male korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom i priznanju?

Eskobar: Da, saglasan sa DŽimom (O'Brajenom), u pravu je. Sada želimo da to bude stalno i formalno.

“Nismo imali učešće u rezoluciji Evropskog parlamenta, ali imamo iste brige”

Glas Amerike: Evropski parlament je nedavno usvojio rezoluciju kojom poziva na nezavisnu međunarodnu istragu o neregularnostima na izborima u Srbiji, koje su dokumentovali i ODIHR i domaći posmatrači izbora. Da li SAD u vezi sa ovim pitanjem stoje uz svoje evropske saveznike?

Eskobar: Izveštaj ODIHR-a je bio prilično temeljan i prilično fer. Mi smo rekli da taj izveštaj ODIHR-a, koji podržavamo, daje jasne preporuke i ističe jasne nedostatke u izbornom procesu u Srbiji. I naša pozicija je da to mora da se popravi, i to mora da se popravi do narednih izbora - bilo da su nacionalni ili lokalni.

Glas Amerike: Ali, da li podržavate zahtev Evropskog parlamenta?

Eskobar: Evropski parlament je institucija koja je u svom mandatu nezavisna od EU - Evropske komisije i Evropskog saveta. Naš angažman ide preko Kvinte i ODIHR-a. Nismo imali nikakvo učešće u toj rezoluciji, ali delimo slične zabrinutosti - da je izveštaj ODIHR-a istakao neke nedostatke koji moraju biti ispravljeni.

Glas Amerike: U vezi sa tim zabrinutostima, može li buduća vlada Srbije da bude legitiman partner Americi, uzimajući u obzir da su izbore osporili i Evropski parlament, opozicija i deo građana Srbije?

Eskobar: Važno je da u Srbiji postoji pravni proces kroz koji opozicija adresira svoje zabrinutosti. Želimo da institucije rade svoj posao i da ozbiljno razmotre te žalbe. Ali, kakva god vlada da bude izabrana, očekujemo od nje da osnaži demokratske institucije u Srbiji, da nastavi sa dijalogom i putem ka EU. I mislim da su to želje i svih ljudi u Srbiji - osim manjine koja glasa za desnicu, koja je loše prošla na izborima.

Glas Amerike: I smatraćete vladu legitimnom?

Eskobar: Da, smatraćemo je legitimnom. Dokle god bude radila na preporukama ODIHR-a, dokle god institucije budu istraživale navode o nepravilnostima, radićemo sa vladom Srbije.

Glas Amerike: Zbog toga što su krajnje desne, pro-ruske partije ostale van parlamenta, očekujete li da nova vlada možda uvede sankcije Rusiji, da bude više pro-zapadno orijentisana?

Eskobar: Želimo da vlada Srbije nastavi put ka EU, što znači orijentaciju ka Zapadu. Uvek smo govorili da mislimo da je dobra ideja da Srbija uvede sankcije Rusiji i verujemo da regionalna stabilnost zavisi i od napretka u dijalogu. Apsolutno imamo očekivanja od nove vlade, kao i aspiracije u vezi sa našim bilateralnim odnosima.

Glas Amerike: Kako biste ocenili aktuelni uticaj Rusije u Srbiji - da li je on veći ili manji u odnosu na pre dve godine kada je počeo rat u Ukrajini?

Eskobar: Uticaj Rusije u Srbiji je i dalje prilično snažan. U Srbiji i dalje ima populista koji imaju veliku podršku, ima političara, čak i unutar vlade, koji su veoma pro-ruski. I ima mnogo ljudi koji pomažu održavanju tih odnosa. To se ne odnosi na celu vladu, ali rekao bih da ima ljudi, uključujući i bivšeg šefa BIA-e (Aleksandra Vulina, prim. nov) koji su ekstremno, otvoreno i ponosno podržavali ono što Rusija radi u Ukrajini.

Glas Amerike: Mislite li da će gospodin Vulin biti deo buduće vlade?

Eskobar: Mislim da on nije bio jedini koji je pro-ruski orijentisan.

(Glas Amerike)