Габријел Ескобар: Србија мора да примени препоруке ОДИХР до наредних избора. Београд je испунио неке ствари из дијалога - прихватање косовских регистарских таблица и царинских докумената. Желимо да то начини неповратним и формалним

ВАШИНГТОН — Сједињене Државе се надају да ће представници Косова присуствовати састанку у Бриселу 27. фебруара на којем би се расправљало о ситуацији после избацивања динара из платног промета, каже у интервјуу за Глас Америке Габријел Ескобар, заменик помоћника државног секретара за Европу и Евроазију, и специјални изасланик за Западни Балкан.

Ескобар је поновио да је Америка забринута што је “Косово не третира као партнера”, и додао да је проблематичан начин на који је влада Аљбина Куртија променила политику о платном промету, а не сама политика, о чијој се примени и раније разговарало. Говорећи о ситуацији са изборима у Србији, амерички дипломата је истакао да је извештај ОДИХР-а о неправилностима “темељан и фер” и да се од Србије очекује да поступи по тим препорукама пре наредних избора.

Амерички дипломата није јасно рекао да ли САД подржавају захтев Европског парламента за међународном истрагом.

Глас Америке: САД су критиковале Косово много пута због начина на који је применило нова правила о динару. Осим оштре реторике, да ли има неких практичних последица по владу Аљбина Куртија?

Ескобар: Не желим да улазим у то шта су све последице, али мислим да наше изјаве у јавности довољно јасно говоре о томе куда иду наши дипломатски и политички односи. Веома смо забринути зато што нас влада Косова не третира као партнера, не раде са нама на регионалној стабилности и подривају дијалог - којем су САД у потпуности посвећене. Мислим да је амбасадор (Џефри) Ховенијер (амбасадор САД на Косову, прим.нов) то најбоље рекао - то компликује наш капацитет да помогнемо Косову да се интегрише у трансатлантску заједницу. Када год са другим партнерима разговарамо о Косову, поготово са онима који га не признају, они виде да Косово не испуњава обавезе у дијалогу под окриљем ЕУ, који представља целу ЕУ. Дакле, то нам отежава да на било који начин бранимо аргументе Косова, укључујући чланство у ЕУ и НАТО, Савету Европе и многим другим организацијама.

Глас Америке: Да ли је о новој политици у вези са динаром било речи раније у дијалогу, да ли се о томе разговарало са Београдом? Јер, утисак је да САД и ЕУ критикују Косово због начина на који је применило нова правила, а не због самих правила.

Ескобар: Две су важне ствари у вези са тим: једна је да Заједница општина са српском већином - чије је формирање обавеза и што се нас тиче мора да се испуни - укључује решавање питања динара на транспарентан, електронски начин у складу са законима Косова. И ми то подржавамо. Другим речима, ово је проблем који би био решен преко Заједнице. Ми имамо неколико забринутости у вези са овим: прва је напрасна промена закона. Одговорне институције не изненађују своје грађане административним променама које ће им пореметити свакодневни живот.

Замислите сада да Пореска управа у Америци (ИРС) једног дана одлучи да ће променити порески систем, без да је издала некакво упутство или обавештење. Па то би имало огромне последице по пословање. Друго, нису разговарали са локалном заједницом која зависи од социјалних давања из Србије. Треће, Косово није дало никакве алтернативе, рецимо нашој амбасади се обратила жена која стопроцентно зависи од социјалних давања, јер тако брине о свом сину са инвалидитетом, она нема никакву алтернативу. Затим, Косово је одбило техничку помоћ Квинте да се нађе механизам исплате који би био транспарентан и електронски, и не би реметио животе људи. Коначно, на самиту у Скопљу (састанак лидера држава Западног Балкана и ЕУ у јануару 2024, прим. нов) шест држава је разговарало о систему платног промета који би се могао применити у свим земљама. Дакле, све што је Косово требало да уради је да сачека и да добије транспарентан систем.

Глас Америке: Да ли сте задовољни тиме како Србија испуњава своје обавезе унутар дијалога и шта се наредно очекује од Београда?

Ескобар: Јасна су очекивања од Београда у дијалогу и неке ствари су испунили - као што је прихватање косовских регистарских таблица и царинских докумената. И желимо да Србија то начини неповратним и формалним уношењем у законе или прописе. То се очекује од Србије. Али, постоје још неке ствари које су обећане, а нису учињене - рецимо привођење правди одговорних за учешће у нападу у Бањској 24. септембра. То није део дијалога, али веома је важно за регионално помирење.

Глас Америке: Да ли делите мишљење помоћника државног секретара Џејмса О'Брајена који је недавно рекао да је Србија начинила два важна корака ка признању Косова када је признала таблице и цариска документа? Да ли Србија прави мале кораке ка нормализацији односа са Косовом и признању?

Ескобар: Да, сагласан са Џимом (О'Брајеном), у праву је. Сада желимо да то буде стално и формално.

“Нисмо имали учешће у резолуцији Европског парламента, али имамо исте бриге”

Глас Америке: Европски парламент је недавно усвојио резолуцију којом позива на независну међународну истрагу о нерегуларностима на изборима у Србији, које су документовали и ОДИХР и домаћи посматрачи избора. Да ли САД у вези са овим питањем стоје уз своје европске савезнике?

Ескобар: Извештај ОДИХР-а је био прилично темељан и прилично фер. Ми смо рекли да тај извештај ОДИХР-а, који подржавамо, даје јасне препоруке и истиче јасне недостатке у изборном процесу у Србији. И наша позиција је да то мора да се поправи, и то мора да се поправи до наредних избора - било да су национални или локални.

Глас Америке: Али, да ли подржавате захтев Европског парламента?

Ескобар: Европски парламент је институција која је у свом мандату независна од ЕУ - Европске комисије и Европског савета. Наш ангажман иде преко Квинте и ОДИХР-а. Нисмо имали никакво учешће у тој резолуцији, али делимо сличне забринутости - да је извештај ОДИХР-а истакао неке недостатке који морају бити исправљени.

Глас Америке: У вези са тим забринутостима, може ли будућа влада Србије да буде легитиман партнер Америци, узимајући у обзир да су изборе оспорили и Европски парламент, опозиција и део грађана Србије?

Ескобар: Важно је да у Србији постоји правни процес кроз који опозиција адресира своје забринутости. Желимо да институције раде свој посао и да озбиљно размотре те жалбе. Али, каква год влада да буде изабрана, очекујемо од ње да оснажи демократске институције у Србији, да настави са дијалогом и путем ка ЕУ. И мислим да су то жеље и свих људи у Србији - осим мањине која гласа за десницу, која је лоше прошла на изборима.

Глас Америке: И сматраћете владу легитимном?

Ескобар: Да, сматраћемо је легитимном. Докле год буде радила на препорукама ОДИХР-а, докле год институције буду истраживале наводе о неправилностима, радићемо са владом Србије.

Глас Америке: Због тога што су крајње десне, про-руске партије остале ван парламента, очекујете ли да нова влада можда уведе санкције Русији, да буде више про-западно оријентисана?

Ескобар: Желимо да влада Србије настави пут ка ЕУ, што значи оријентацију ка Западу. Увек смо говорили да мислимо да је добра идеја да Србија уведе санкције Русији и верујемо да регионална стабилност зависи и од напретка у дијалогу. Апсолутно имамо очекивања од нове владе, као и аспирације у вези са нашим билатералним односима.

Глас Америке: Како бисте оценили актуелни утицај Русије у Србији - да ли је он већи или мањи у односу на пре две године када је почео рат у Украјини?

Ескобар: Утицај Русије у Србији је и даље прилично снажан. У Србији и даље има популиста који имају велику подршку, има политичара, чак и унутар владе, који су веома про-руски. И има много људи који помажу одржавању тих односа. То се не односи на целу владу, али рекао бих да има људи, укључујући и бившег шефа БИА-е (Александра Вулина, прим. нов) који су екстремно, отворено и поносно подржавали оно што Русија ради у Украјини.

Глас Америке: Мислите ли да ће господин Вулин бити део будуће владе?

Ескобар: Мислим да он није био једини који је про-руски оријентисан.

(Глас Америке)