EU, SAD i Japan tužili Kinu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Prvi put u istoriji, Zapad je juče grupno ušao u globalan trgovinski spor sa Kinom. Predstavnici Evropske unije, SAD i Japana predali su Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) objedinjenu tužbu protiv Pekinga zbog „restrikcija prometa retkih metala koji su nezamenjivi u industriji visokih tehnologija”, potvrdio je predstavnik STO u Ženevi.

Zvanični Peking je zajedničku tužbu EU, SAD i Japana već odbacio kao „neosnovanu”, uz najavu da će „aktivno braniti” pravo da kontroliše sirovine kojima raspolaže, uz istovremeno poštovanje uzusa STO.

Kina svetskom tržištu isporučuje 90 odsto retkih metala izuzetnih magnetnih i optičkih svojstava poznatijih kao „grupa 51–71” (na Mendeljejevljevoj tablici).

Globalna proizvodnja vrhunskog naoružanja, elektronska industrija, proizvodnja solarnih turbina, „blekberija”, plazma televizora danas nemaju zamenu za komponente od skandijuma, evropijuma ili gadolinijuma, čije kvote izvoza godinama određuje Kina, nakon što je SAD sredinom osamdesetih godina iz ekoloških razloga prekinula njihovu proizvodnju.

„Retki metali biće za Kinu što je nafta za Saudijsku Arabiju”, prognozirao je 1992. godine kineski lider Deng Sjaoping. Sa globalnim uzletom vrhunskih tehnologija krajem prošlog i početkom 21. veka, Kina je pronašla računicu da uprkos izuzetno „prljavoj tehnologiji” pojača proizvodnju ove grupe retkih metala. Ulazeći u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine, Kina je obećala da neće kvotama ograničavati izvoz strateških sirovina.

Ipak, Peking je 2006. godine počeo da smanjuje proizvodnju retkih metala i uporedo snižava njihove količine dostupne zainteresovanim stranim kupcima. Kada je 2010. Kina u jednom trenutku prekinula izvoz retkih metala Japanu, zbog teritorijalnog spora oko grupe ostrva, na svetskim berzama zavladala je panika.

Kineski izvoz retkih metala u Japan ubrzo je obnovljen, ali je geopolitička strepnja od tada ostala. Insistirajući da raspolaže rezervama za još samo 20 godina eksploatacije, Kina je uvela stroža ekološka pravila za njihovu eksploataciju i zabranila izdavanje novih koncesija za istraživanje nalazišta retkih metala. Kineska izvozna kvota za retke metale je u 2009. iznosila 49.510 tona, dok je lane snižena na 30.184 tone. Najava Pekinga da bi ove godine za još 10 odsto mogla dodatno da snizi izvozne kvote retkih metala izazvala je gnev Zapada.

Prema pravilima STO, pre globalne arbitraže – treba prethodno da sednu za pregovarački sto.

U godini izbora u SAD i predstojećih promena na čelu Kine, debata o kontroli snabdevanja retkim metalima zadire u suštinu budućih odnosa vodećih ekonomskih sila sveta.

T. Vujić

(Politika)