ЕУ, САД и Јапан тужили Кину Светској трговинској организацији

Први пут у историји, Запад је јуче групно ушао у глобалан трговински спор са Кином. Представници Европске уније, САД и Јапана предали су Светској трговинској организацији (СТО) обједињену тужбу против Пекинга због „рестрикција промета ретких метала који су незамењиви у индустрији високих технологија”, потврдио је представник СТО у Женеви.

Званични Пекинг је заједничку тужбу ЕУ, САД и Јапана већ одбацио као „неосновану”, уз најаву да ће „активно бранити” право да контролише сировине којима располаже, уз истовремено поштовање узуса СТО.

Кина светском тржишту испоручује 90 одсто ретких метала изузетних магнетних и оптичких својстава познатијих као „група 51–71” (на Мендељејевљевој таблици).

Глобална производња врхунског наоружања, електронска индустрија, производња соларних турбина, „блекберија”, плазма телевизора данас немају замену за компоненте од скандијума, европијума или гадолинијума, чије квоте извоза годинама одређује Кина, након што је САД средином осамдесетих година из еколошких разлога прекинула њихову производњу.

„Ретки метали биће за Кину што је нафта за Саудијску Арабију”, прогнозирао је 1992. године кинески лидер Денг Сјаопинг. Са глобалним узлетом врхунских технологија крајем прошлог и почетком 21. века, Кина је пронашла рачуницу да упркос изузетно „прљавој технологији” појача производњу ове групе ретких метала. Улазећи у Светску трговинску организацију 2001. године, Кина је обећала да неће квотама ограничавати извоз стратешких сировина.

Ипак, Пекинг је 2006. године почео да смањује производњу ретких метала и упоредо снижава њихове количине доступне заинтересованим страним купцима. Када је 2010. Кина у једном тренутку прекинула извоз ретких метала Јапану, због територијалног спора око групе острва, на светским берзама завладала је паника.

Кинески извоз ретких метала у Јапан убрзо је обновљен, али је геополитичка стрепња од тада остала. Инсистирајући да располаже резервама за још само 20 година експлоатације, Кина је увела строжа еколошка правила за њихову експлоатацију и забранила издавање нових концесија за истраживање налазишта ретких метала. Кинеска извозна квота за ретке метале је у 2009. износила 49.510 тона, док је лане снижена на 30.184 тоне. Најава Пекинга да би ове године за још 10 одсто могла додатно да снизи извозне квоте ретких метала изазвала је гнев Запада.

Према правилима СТО, пре глобалне арбитраже – треба претходно да седну за преговарачки сто.

У години избора у САД и предстојећих промена на челу Кине, дебата о контроли снабдевања ретким металима задире у суштину будућих односа водећих економских сила света.

Т. Вујић

(Политика)