Endi Dabilis: Spasavanje grčkih banaka je dobro, ali nedovoljno

Pogođene velikim gubicima, koje je nametnula vlada u sklopu sporazuma o otpisivanju duga zemlje, i sa deponentima uznemirenim oko političke neizvesnosti uoči novih izbora, najveće četiri banke u zemlji dobile su injekciju od 18 milijardi evra, ali će im možda biti potrebno mnogo više.

Novac je prebačen iz Evropskog fonda finansijske stabilnosti, preko Helenskog fonda finansijske stabilnosti (HFSF), kako bi se ojačala skoro potpuno iscrpljena baza kapitala Narodne banke (6,9 milijardi evra); Alfa banke (1,9 milijarde evra); Evrobanke (4,2 milijarde evra); i Pirejske banke (5 milijardi evra) -- što im je omogućilo da ponovo dobiju pristup finansijskim sredstvima Evropske centralne banke (ECB).

ECB, EU i MMF čine Trojku koja je obezbedila Grčkoj paket spasa u iznosu od 109 milijardi evra i tekući drugi paket od 130 milijardi evra.

S obzirom da izbori od 6. maja nisu rezultirali formiranjem nove vlade, Grčkom sada upravlja privremena vlade do izbora 17. juna, uoči kojih je Nova demokratija izjednačena sa Koalicijom radikalne levice (SIRIZA), koja je bila druga na prethodnim izborima i koja želi da se ponovo pregovara o uslovima isplate ili da se oni ne ispoštuju.

Banke su se 7. maja suočile sa povlačenjem 700 miliona evra, što je izazvalo strahovanja o „jurišu na banke“, ali se ona nisu ostvarila.

Uznemireni Grci povukli su u maju preko 5 milijardi evra, strahujući da bi zemlja mogla da se vrati drahmi, što je iscrpelo banke.

Grigoris Papagrigoris, šef za odnose sa deponentima u Narodnoj banci Grčke, izjavio je za SETimes da je banka stabilna. „Bilo je znatnih kretanja u nedeljama nakon izbora, ali su ona obuzdana. Viđali smo slične promenljive periode i proteklih godina.“

Banka -- koja posluje u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji , Makedoniji i Turskoj -- zabeležila je gubitak od 537 miliona evra u prvom kvartalu ove godine, ublažen sa 125 miliona evra profita koji je ostvarila njena turska podružnica Finansbank.

Ali, brige banaka još nisu nestale, jer postoje neke procene da bi moglo da im bude potrebno do 50 milijardi evra.

„Nijedna banka ne može da opstane posle velikih 'juriša'“, kaže Agelos Cakanikas, šef istraživanja u Fondaciji ekonomskih i industrijskih istraživanja u Atini, u izjavi za SETimes.

„Rekapitalizacija banaka je zaista važna. Ovih 18 milijardi evra samo je polovina planirane pomoći“, dodao je on. „Ali, najveće pitanje je činjenica da nije planirano da se to iskoristi za povećanje kreditiranja ekonomije“, rekao je on.

U suštini, bankrotirana ekonomija zemlje zakopana je ispod 350 milijardi evra duga i 9,7% deficita.

Ministarstvo finansija reklo je da je finansijska injekcija za sada umirila sektor.

„Ova kapitalna injekcija unapređuje nivo adekvatnosti kapitala ovih banaka i osigurava njihov pristup finansiranju likvidnosti od strane ECB i evrosistemu. Banke sada imaju dovoljne finansijske resurse za podršku realnoj ekonomiji“.

Janis Sturnaras, koji je imenovan za ministra razvoja u prelaznoj vladi, kaže da je dokapitalizacija važna, ali „nije dovoljna“. Međutim, on je rekao da je uveren da bi mogla da održi solventnost sektora.

„Nemamo klasičan juriš na banke; ljudi se drže smireno“, kaže on za SETimes.

Sporazum od nazivom Učešće privatnog sektora (PSI), kojim su nametnuti gubici bankama i investitorima, efektivno je onemogućio Grčkoj pristup tržištu kredita. Grčke banke pozajmljuju od ECB uz kolateral, kao i od skupljeg Fonda pomoći za hitnu likvidnost (ELA).

Profesor Nikolaos Travlos, dekan Katedre za finansije Kiti Kirijakopulos, na Poslovnom fakultetu ALBA u Atini, kaže da je PSI efektivno izbrisao štednju čak i malih vlasnika obveznica i oslabio poverenje.

„Investiranje u vladine obveznice uvek se smatralo nerizičnom investicijom“, rekao je on za SETimes. „Dokapitalizacija … je najmanje što bi grčka vlada trebalo da preduzme za spašavanje bankarskog sistema.“

Dok političari i bankari sarađuju, radnička klasa u Grčkoj izgubila je poverenje u obe institucije.

„Traže me zbog male sume novca koju sam pozajmio i dosađuju mi svaki dan“, kaže za SETimes Vasiliki Petropolu, 53, javni službenik čija je plata smanjena skoro 30%. „Bankari i političari će nas pojesti žive.“

(Seetimes)