Енди Дабилис: Спасавање грчких банака је добро, али недовољно

Погођене великим губицима, које је наметнула влада у склопу споразума о отписивању дуга земље, и са депонентима узнемиреним око политичке неизвесности уочи нових избора, највеће четири банке у земљи добиле су ињекцију од 18 милијарди евра, али ће им можда бити потребно много више.

Новац је пребачен из Европског фонда финансијске стабилности, преко Хеленског фонда финансијске стабилности (ХФСФ), како би се ојачала скоро потпуно исцрпљена база капитала Народне банке (6,9 милијарди евра); Алфа банке (1,9 милијарде евра); Евробанке (4,2 милијарде евра); и Пирејске банке (5 милијарди евра) -- што им је омогућило да поново добију приступ финансијским средствима Европске централне банке (ЕЦБ).

ЕЦБ, ЕУ и ММФ чине Тројку која је обезбедила Грчкој пакет спаса у износу од 109 милијарди евра и текући други пакет од 130 милијарди евра.

С обзиром да избори од 6. маја нису резултирали формирањем нове владе, Грчком сада управља привремена владе до избора 17. јуна, уочи којих је Нова демократија изједначена са Коалицијом радикалне левице (СИРИЗА), која је била друга на претходним изборима и која жели да се поново преговара о условима исплате или да се они не испоштују.

Банке су се 7. маја суочиле са повлачењем 700 милиона евра, што је изазвало страховања о „јуришу на банке“, али се она нису остварила.

Узнемирени Грци повукли су у мају преко 5 милијарди евра, страхујући да би земља могла да се врати драхми, што је исцрпело банке.

Григорис Папагригорис, шеф за односе са депонентима у Народној банци Грчке, изјавио је за СЕТимес да је банка стабилна. „Било је знатних кретања у недељама након избора, али су она обуздана. Виђали смо сличне променљиве периоде и протеклих година.“

Банка -- која послује у Бугарској, Румунији, Србији , Македонији и Турској -- забележила је губитак од 537 милиона евра у првом кварталу ове године, ублажен са 125 милиона евра профита који је остварила њена турска подружница Финансбанк.

Али, бриге банака још нису нестале, јер постоје неке процене да би могло да им буде потребно до 50 милијарди евра.

„Ниједна банка не може да опстане после великих 'јуриша'“, каже Агелос Цаканикас, шеф истраживања у Фондацији економских и индустријских истраживања у Атини, у изјави за СЕТимес.

„Рекапитализација банака је заиста важна. Ових 18 милијарди евра само је половина планиране помоћи“, додао је он. „Али, највеће питање је чињеница да није планирано да се то искористи за повећање кредитирања економије“, рекао је он.

У суштини, банкротирана економија земље закопана је испод 350 милијарди евра дуга и 9,7% дефицита.

Министарство финансија рекло је да је финансијска ињекција за сада умирила сектор.

„Ова капитална ињекција унапређује ниво адекватности капитала ових банака и осигурава њихов приступ финансирању ликвидности од стране ЕЦБ и евросистему. Банке сада имају довољне финансијске ресурсе за подршку реалној економији“.

Јанис Стурнарас, који је именован за министра развоја у прелазној влади, каже да је докапитализација важна, али „није довољна“. Међутим, он је рекао да је уверен да би могла да одржи солвентност сектора.

„Немамо класичан јуриш на банке; људи се држе смирено“, каже он за СЕТимес.

Споразум од називом Учешће приватног сектора (ПСИ), којим су наметнути губици банкама и инвеститорима, ефективно је онемогућио Грчкој приступ тржишту кредита. Грчке банке позајмљују од ЕЦБ уз колатерал, као и од скупљег Фонда помоћи за хитну ликвидност (ЕЛА).

Професор Николаос Травлос, декан Катедре за финансије Кити Киријакопулос, на Пословном факултету АЛБА у Атини, каже да је ПСИ ефективно избрисао штедњу чак и малих власника обвезница и ослабио поверење.

„Инвестирање у владине обвезнице увек се сматрало неризичном инвестицијом“, рекао је он за СЕТимес. „Докапитализација … је најмање што би грчка влада требало да предузме за спашавање банкарског система.“

Док политичари и банкари сарађују, радничка класа у Грчкој изгубила је поверење у обе институције.

„Траже ме због мале суме новца коју сам позајмио и досађују ми сваки дан“, каже за СЕТимес Василики Петрополу, 53, јавни службеник чија је плата смањена скоро 30%. „Банкари и политичари ће нас појести живе.“

(Сеетимес)