Душан Никезић: У Србији на ивици сиромаштва живи више од три милиона грађана, просечно српско домаћинство дугује више од 2.000 евра за најскупље, кеш кредите

 Српски економисти сагласни су да овогодишња инфлација највише погађа оне најсиромашније са најнижим примањима и додају да директна новчана помоћ државе грађанима треба да буде селективна, а не линеарна.

Професор Економског факултета и бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић у „Утиску недеље“ на ТВ Нова С истиче да је директна новчана помоћ грађанима у износу од 60 евра (два пута по 30 евра, чија исплата другог дела почиње од сутра) није исправна зато што је линеарна и додаје је потребно тај новац потрошити на бољи начин.

Са њим је сагласан и професор Милојко Арсић који је раније критиковао ту меру. Арсић тврди да ове мере неће угрозити фискалну позицију и додаје да би било боље да је „помоћ“ селективна и да више добијају они који имају мање.

Душан Никезић из Странке слободе и правде сматра да сви грађани Србије треба да добију ту „помоћ“ јер су то паре грађана Србије.

„Друго је питање колико ће она да помогне грађанима Србије. Људима не треба помоћ него пристојне плате и пензије“, каже Никезић.

Гости „Утиска недеље“ указали су да је инфлација нанела штету животном стандарду грађана, посебно оним најсиромашнијим.

Дејан Шошкић наводи да је читав низ производа и услуга поскупео, посебно енергенти који и даље расту. Бивши гувернер НБС-а истиче да ће животни стандард најсиромашнијих бити најпогођенији јер су они ти који троше највише својих прихода на храну, која је највише поскупела.

„Управо је то разлог зашто помоћ не треба да иде линеарно свим грађанима, него циљано онима који имају најниже дохотке“, оцењује Шошкић у „Утиску недеље“.

Говорећи о инфлацији, он сматра да има простора да се уради нешто што су, како каже, урадиле неке централне банке у свету које су ишле у правцу сигнализирања да својом монетарном политиком неће да дозволе раст инфлације у наредном периоду.

Упитан о повећању минималца, Дејан Шошкић оцењује да је то једна мера која може да помогне неким категоријама запослених.

„Такве мере могу имати посебно смисла још ако се везују за недовољно развијена подручја, али ту треба бити обазрив. Тржиште је такво да ће по правилу ако нешто почне да кошта сувише много определиће се да оно што је скупо мање користи“. наводи Шошкић.

Душан Никезић је навео да је само цена хране поскупела за око 20 одсто, као и цена горива стално расте.

„Инфлација ће нам појести једно летовање“, оценио је Никезић.

Он додаје да тренутно у Србији на ивици сиромаштва живи више од три милиона грађана и указао да је просечно српско домаћинство дугује више од 2.000 евра за најскупље, кеш кредите.

„То је јако опасно и добар је показатељ ‘бољег’ живота,  а то је раст кеш кредита који су наскупљи. Ви видите да је свака друга-трећа реклама кеш кредит за кречење, рођендане, или баке или деке који узимају кредите да би унуцима купили бицикл или чоколаду. Само у јуну је дуг за кеш кредите повећан за 100 милиона евра, а слично је било и у августу и септембру када се купује школски прибор. То је добар индикатор како се живи у Србији“, наводи Никезић.

Професор Милојко Арсић истиче да су због инфлације цене за сиромашне порасле за 15 одсто, односно да је њихова потрошачка корпа више поскупела од других.

„Количина производа коју могу да купе је најбољи показатељ стандарда грађана“, оцењује Арсић.

Он не очекује да ће се живети много боље наредне године.

Док Никезић као решење за раст цена види у дизању референтне каматне стопе, али и коришћење робних резерви за „умањивање тржишних шокова“, Арсић истиче да многе централне банке не прибегавају тој мери јер би то водило споријем опоравку привреде.

Никезић се осврнуо и на податке о расту БДП-а, наводећи да су насе процене „фалсификоване“.

„Проблем је што се наши подаци се фалсификују. Имамо ситуацију да нам је највећи носилац раста грађевинарство у последњих неколико година и ту предњаче државни инфраструктурни пројекти. Ми смо имали у првом кварталу 19,5 одсто грађевинарства, док је у последњем кварталу 2019. он био чак 48 посто“, каже Никезић и додаје:

„Када знамо да се ти пројекти уговарају мимо тендера, директном погодбом са страним извођачима и да је њихова вредност ‘надувана’ неколико пута, онда то значи да обрачун БДП-а на тим подацима није реалан, односно БДП у Србији није на том нивоу на којем се представља, а имамо и проблем задужења, ако је БДП реално нижи онда је наше стварно задужење у односу на БДП веће.“

Као пример за „надуване“ цене Никезић наводи изградњу брзе саобраћајнице од Ваљева до Лајковца у дужини 18 километара за коју се Србија задужила код Кине и чија цена износи 8,8 милиона евра по километру, што је, како наводи Никезић, дупло скупље од ауто-пута Загреб-Сплит.

„Што значи да те цене улазе у обрачун БДП-а и да ми имао његову искварену слику, односно фалсификоване податке о висини БДП-а и када кажемо да је шест посто и не можемо са сигурношћу да кажемо јер је засновано на расту грађевинарства“, каже он.

Професор Милојко Арсић за такав раст БДП-а каже да није дуго одржив

„Ако су цене веће од тржишне онда такав раст БДП-а није дуго одржив“, истиче Арсић.

На питање да ли ће просечна плата бити 610 евра на крају године, како су српски званичници најавили, Арсић наводи да је плата у децембру углавном већа јер се тада исплаћују разни додаци, те да она пада у јануару.

За Дејана Шошкића поређење просечне плате у еврима није добро и додаје да она треба да се изражава у динарима јер грађани купују у домаћој валути.

„Оно што је битно јесте колико људи могу да купе за тај новац и битно је оно колику плату прима највише људи, а не просечна вредност“, наводи Шошкић.

(Нова.рс)