Драгољуб Мићуновић: Румуни на скупштини СЕ тражили да се Власи обавезно изјашњавају као Румуни

 Извештај Савета Европе о томе колико смо у протеклих годину дана поштовали дужности и обавезе преузете чланством у овој организацији показује да смо направили велики корак у усвајању многих европских вредности као што су равноправност полова, статус мањина, борба против дискриминације, борба против тортуре. Довољан је поднаслов извештаја у којем се наводи да је Србија на добром путу, казao je у разговору за „Политику” Драгољуб Мићуновић, шеф делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ).

Србија, ипак, није успела да изађе из статуса мониторинга Савета Европе?

Свака земља кад уђе у Савет Европе обично десетак година буде у статусу мониторинга. За то време прати се колико је усвојила вредности СЕ, пре свега у развоју демократије, владавини права, поштовању људских права, примени конвенција које су усвојене у СЕ. Очекујемо да ће ово бити последњи извештај у овом статусу и да ће већ следећи бити у постмониторинг статусу. И постмониторинг подразумева такође комуникацију и надгледање колико се поштују вредности СЕ, али је онда нешто блажа форма и извештај се подноси на пет година, а не сваке године.

За шта су нас конкретно похвалили у резолуцији?

Пре свега због низа конвенција које имају примену као што су конвенција о мањинским правима, закон о сузбијању дискриминације, закон о правима хендикепираних, конвенција о правима детета. Оцењено је да је влада много учинила јер је основала регулаторна тела као што је омбудсман, повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја, за равноправност полова. Доста тога је урађено и у реформи правосуђа, али констатовано је и да има још много тога да се уради. Наравно, ту је и једна општа европска бољка, а не само наша – корупција за коју би требало пронаћи методе како је свести на минимум.

Неки посланици СЕ имали су примедбе на Србију. На шта су се оне односиле?

Примедбе које су се тицале Косова одмах су отпале у целини јер се мониторинг не бави Косовом, њега надгледају посебни органи. Друга ствар се тицала неразумевања и амбиција неких држава које су нереалне. Румуни су, рецимо, поставили питање Влаха и траже да се они искључиво изјашњавају као Румуни. То смо лако одбили већ неколико пута у СЕ јер нико не може натерати никога како ће се национално изјашњавати. Било је и оних који су се жалили на поштовање људских права неких мањина, рецимо албанске. Те примедбе су дошле од турских посланика. Међутим, то није толико национално питање колико је питање политичког опредељења представника парламентарних група из одређених земаља. Ти амандмани који су имали тенденцију да пооштре извештај су одбачени огромном већином тако да је резолуција остала у изворној форми са неким побољшањима и на крају је за њу гласао 101 посланик, а свега три су била против.

Ј. Церовина

(Политика)