недеља, 11. август 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Драгана Ђорђевић, научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију: Штете од рудника не могу да се санирају, јаловине трују вековима и миленијумима
Хроника

Драгана Ђорђевић, научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију: Штете од рудника не могу да се санирају, јаловине трују вековима и миленијумима

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 10. август 2024.

Научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић изјавила је да су рудници људске активности са најпогубнијим последицама по животну средину и људско здравље. "Штете од рудника не могу да се санирају", рекла је она.

„Слушам да сам варалица, незналица, да лажем, измишљам, да сам теоретичар завере, страни плаћеник. Мене плаћа дрржава, плаћате ме ви, из ваших пореза добијам плату и средства за истраживања“, рекла је Ђорђевић окупљенима на протесту против литијума..

Како је казала, већ више од 10 година еколошки проблеми Србије се увећавају, број дивљих депонија рапидно расте – има их преко 5.000 широм земље.

Држава, истиче, није решила сектор отпада и да га користимо као ресурс а не да га одбаујемо у природи.

„То није прироритет државе. Приоритети су стадиони, изградња нових термоелектрана на најгорим угљем који имамо – лигнитом. Још га увозимо и са стране, пун је сумпора… Ако осетите да вас пеће грло, очи може бити од запаљене депоније или сагоревања тог угља“, казала је она.

Постали смо, како наводи, земља са најзагађенијим ваудухом на свету у једном моменту. Ипак, каже, сви ови проблеми могу да се реше уз већи напор.

„Али штете од рудника не могу да се санирају“, истиче Ђорђевић.

Рудници су, према њеним речима, људске активностима са најпогубнијим последицама по животну средину и људско здравље. Јаловине, истиче, трују вековима и миленијумима и ми имамо таква места у Србији.

Ако екологија пропадне пропали смо сви заједно, истакла је она.

Наука је рекла да је најпогубнији начин експлоатације литијума из рудника, а ово што се планира код нас, био би „први и јединствени рудник у насељеном, плдодном, водном и живом месту“.

„Покушавају да нас заварају да је рудник подземни, дубок, да није опасан по животну средину, а то није тачно.

На нама је, каже, да знамо шта нам се спрема, стручно реагујемо, да се упристојимо.

„Јер ако то не урадимо неће нас бити“, закључила је Ђорђевић.

(Н1)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер