Dragana Đorđević: Koncentracije litijuma u rudama mnogo su veće u pojedinim područjima Austrije, Nemačke, Španije ili Francuske, nego što je to u Srbiji

 Koncentracije litijuma u rudama mnogo su veće, recimo u pojedinim područjima Austrije, Nemačke, Španije ili Francuske, nego što je to u Srbiji. Međutim, pitanje je zašto se u tim oblastima ne rudari ovaj laki metal ako je on, kako predstavljaju vlasti u Srbiji, belo zlato 21. veka.

Na više portala koje se bave pregledom prirodnih sirovina širom sveta i u više naučnih radova pojavljuje se mapa distribucije litijuma u rudama širom Evropske unije, koja prosečnog čitaoca u Srbiji, koji je ovih dana zainteresovan za pitanje litijuma, može dodatno da začudi.

Naime, uz mapu postoji legenda koja pokazuje koncentraciju litijuma u rudama na određenom području, pa su belom bojom označeni prostori gde je jako niska koncentracija, zelenom gde je niska, žutom gde je srednja, narandžastom visoka i crvenom izuzetno visoka.

Područje Srbije na toj i takvoj karti je pretežno zeleno i žuto, znači sa niskom ili srednjom koncentracijom, dok je crvenih tačaka mnogo više, u recimo, jednoj Austriji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Portugalu.

Litijum nadomak Beča

Da mi kao laici dobro čitamo mapu potvrdila nam je i Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

“U pitanju su mape koje pokazuju distribuciju litijuma u rudama Evropske unije. Kao što se vidi, najveća koncentracija litijuma u rudama je u Austriji na potezu Beč – Grac – Strazbur. To ne znači da su tamo ukupno najviše zalihe te rude, već da se u tamošnjim rudama po mernoj jedinici nalazi veći procenat litijuma nego kod recimo nas u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.

Tragom pomenute mape dodaje da su rude bogatije litijumom i u Nemačkoj, određenim delovima francuske Provanse, u pojedinim krajevima Španije i Portugala, dok se pojedini delovi Skandinavije “žute” na isti način kao naša dolina Jadra.

 “Međutim, svaki ozbiljan naučni rad vam kaže da se ruda vadi ne tamo gde je ima najviše, već gde je najjeftinija eksploatacija. Najjeftinije je tamo gde je jeftina radna snaga, niska rudna renta i gde ne postoji razvijena ekološka svest o svim opasnostima rudarenja i neophodnim merama zaštite životne sredine, pa je moguće skladištiti otpad u dolinama reka. To sve imate u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.

Otrovna jalovišta

Primećuje da, recimo, u pojasu jezera Balaton, u Mađarskoj, prema ovoj mapi, slične su koncentracije litijuma, kao i u dolini Jadra, ali da nije primetila da se Mađari pričaju o otvaranju rudnika.

Kao dodatnu opasnost kada je u pitanje litijuma u dolini Jadra, Dragana Đorđević navodi što se na ovom području uz njega nalaze i velike količine bora, koji pri ovakvom načinu rudarenja ostaje u jalovištu, što je jako toksično i za tlo i za vodu u veoma širokoj oblasti oko jalovišta.

Vlada Srbije je, da podsetimo, januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar, i to nakon višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji.

Međutim, početkom ove godine predsednik Srbije svojim izjavama da država ne sme da propusti mogućnost tehnološkog napretka, koji bi, prema njegovim rečima, doneo litijum, ponovo u igru vraća kompaniju “Rio Tinto” i njihov projekat. Tokom vikenda aktivisti iz Udruženja „Ne damo Jadar“ privedeni su jer u blokirali pruge na dva sata, kao znak upozorenja da neće dozvoliti aktiviranje projekta „Jadar“. Pokret „Kreni-Promeni“ saopštio je juče da će Ustavni sud u četvrtak ukinuti odluku Vlade Srbije kojom je ukinut prostorni plan Jadar.