Драгана Ђорђевић: Концентрације литијума у рудама много су веће у појединим подручјима Аустрије, Немачке, Шпаније или Француске, него што је то у Србији

 Концентрације литијума у рудама много су веће, рецимо у појединим подручјима Аустрије, Немачке, Шпаније или Француске, него што је то у Србији. Међутим, питање је зашто се у тим областима не рудари овај лаки метал ако је он, како представљају власти у Србији, бело злато 21. века.

На више портала које се баве прегледом природних сировина широм света и у више научних радова појављује се мапа дистрибуције литијума у рудама широм Европске уније, која просечног читаоца у Србији, који је ових дана заинтересован за питање литијума, може додатно да зачуди.

Наиме, уз мапу постоји легенда која показује концентрацију литијума у рудама на одређеном подручју, па су белом бојом означени простори где је јако ниска концентрација, зеленом где је ниска, жутом где је средња, наранџастом висока и црвеном изузетно висока.

Подручје Србије на тој и таквој карти је претежно зелено и жуто, значи са ниском или средњом концентрацијом, док је црвених тачака много више, у рецимо, једној Аустрији, Француској, Шпанији, Немачкој и Португалу.

Литијум надомак Беча

Да ми као лаици добро читамо мапу потврдила нам је и Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, технологију и металургију.

“У питању су мапе које показују дистрибуцију литијума у рудама Европске уније. Као што се види, највећа концентрација литијума у рудама је у Аустрији на потезу Беч – Грац – Стразбур. То не значи да су тамо укупно највише залихе те руде, већ да се у тамошњим рудама по мерној јединици налази већи проценат литијума него код рецимо нас у Србији”, објашњава Драгана Ђорђевић.

Трагом поменуте мапе додаје да су руде богатије литијумом и у Немачкој, одређеним деловима француске Провансе, у појединим крајевима Шпаније и Португала, док се поједини делови Скандинавије “жуте” на исти начин као наша долина Јадра.

 “Међутим, сваки озбиљан научни рад вам каже да се руда вади не тамо где је има највише, већ где је најјефтинија експлоатација. Најјефтиније је тамо где је јефтина радна снага, ниска рудна рента и где не постоји развијена еколошка свест о свим опасностима рударења и неопходним мерама заштите животне средине, па је могуће складиштити отпад у долинама река. То све имате у Србији”, објашњава Драгана Ђорђевић.

Отровна јаловишта

Примећује да, рецимо, у појасу језера Балатон, у Мађарској, према овој мапи, сличне су концентрације литијума, као и у долини Јадра, али да није приметила да се Мађари причају о отварању рудника.

Као додатну опасност када је у питање литијума у долини Јадра, Драгана Ђорђевић наводи што се на овом подручју уз њега налазе и велике количине бора, који при оваквом начину рударења остаје у јаловишту, што је јако токсично и за тло и за воду у веома широкој области око јаловишта.

Влада Србије је, да подсетимо, јануара 2022. године стопирала пројекат “Јадар”, који подразумева отварање рудника литијума у долини реке Јадар, и то након вишемесечних протеста грађана и блокада путева са захтевом да се не дозволи ископавање литијума у Србији.

Међутим, почетком ове године председник Србије својим изјавама да држава не сме да пропусти могућност технолошког напретка, који би, према његовим речима, донео литијум, поново у игру враћа компанију “Рио Тинто” и њихов пројекат. Током викенда активисти из Удружења „Не дамо Јадар“ приведени су јер у блокирали пруге на два сата, као знак упозорења да неће дозволити активирање пројекта „Јадар“. Покрет „Крени-Промени“ саопштио је јуче да ће Уставни суд у четвртак укинути одлуку Владе Србије којом је укинут просторни план Јадар.