Dobrica Ćosić: Pokušao sam da oformim ideologiju jedinstva srpskog naroda

Pisac Dobrica Ćosić je večeras na promociji knjige njegove prepiske sa jednim od osnivača Kongresa srpskog ujedinjenja Miroslavom Majklom Đorđevićem rekao da je propala njihova ideja o formiranju Vlade stručnjaka koja bi radila na preobražaju Srbije tokom devedesetih, ali da nije propala ideja nacionalnog pomirenja.

Na promociju knjige "Prepiska 1991-1999." u beogradskom Aero klubu, Ćosić je rekao da su se Đorđević i on tokom devedesetih zalagali za političko, nacionalno i ljudsko izmirenje i projekat preobražaja Srbije.

"Pokušali smo da oformimo tu novu nacionalnu ideologiju jedinstva srpskog naroda i sačinimo na toj osnovi program za progres i demokratski i civilizacijski preobražaj Srbije", podsetio je Ćosić na te godine.

Ćosić je rekao da ovom projektu prilike nisu išle na ruku, jer su se formiranju vlade stručnjaka, koja bi predstavljala prelaz u normalni parlamentarni demokratski život, protivile tadašnje opozicione partije i vlast.

"Taj interesantan pokušaj, koju naša javnost ne pamti, propao je, ali nije propala ideja nacionalnog pomirenja koju smo nas dvojica zastupali, a pored nas i naši prijatelji u Srbiji, Americi i Kanadi", istakao je on.

Ćosić se osvrnuo i na svoje delovanje od početka šezdesetih i istakao da je, posle plenuma Komunističke partije maja 1968. godine, kada je postavio pitanje položaja Srba na Kosovu, doživeo partijsku i političku osudu i proglašen za
ideologa velikog srpskog nacionalizma.

On je rekao da tu kvalifikaciju trpi "kao trajnu elementarnu nepogodu" i "sudbinu koju mu je dodelila istorija".

Ćosić je rekao da je tadašanje vođstvo Komunističke partije Srbije "ostalo gluvo i nemo za albanski teror nad srpskim narodnom na Kosovu i Metohhiji, izrazitog separatizma i etničkog čišnjenja".

Đorđević je ocenio da su i danas aktuelni problemi o kojima je sa Ćosićem diskutovao tokom devedesetih.

"Ovo je istorijski, ali i savremeni dokumenat i može dati okvir za promenu koja je potrebna", istakao je on.

Ta promena, ukazao je Đorđević, ne može da se dogodi bez pomoći dijaspore.

Istoričar Predrag J. Marković je ocenio da ova istorijska knjiga govori o pokušaju dva čoveka koji na rodoljubivom zadatku pokušavaju da stvore nešto novo na ruševinama Srbije.

Marković je rekao da je u ovom delu, Ćosić nemilosrdan prema sebi, piše bez zadrške i prećutkivanja o svojim zabludama, snovima i greškama.

On je istakao da Ćosića ideologom seljačke, nesvetske i provincijske Srbije nazivaju ljudi koji svet nisu videli dalje od Budimpešte i nižerazrednih kancelarija u Briselu.

Knjigu "Prepiska 1991 - 1999." objavio je Službeni glasnik.

(Fonet)