Добрица Ћосић: Покушао сам да оформим идеологију јединства српског народа

Писац Добрица Ћосић је вечерас на промоцији књиге његове преписке са једним од оснивача Конгреса српског уједињења Мирославом Мајклом Ђорђевићем рекао да је пропала њихова идеја о формирању Владе стручњака која би радила на преображају Србије током деведесетих, али да није пропала идеја националног помирења.

На промоцију књиге "Преписка 1991-1999." у београдском Аеро клубу, Ћосић је рекао да су се Ђорђевић и он током деведесетих залагали за политичко, национално и људско измирење и пројекат преображаја Србије.

"Покушали смо да оформимо ту нову националну идеологију јединства српског народа и сачинимо на тој основи програм за прогрес и демократски и цивилизацијски преображај Србије", подсетио је Ћосић на те године.

Ћосић је рекао да овом пројекту прилике нису ишле на руку, јер су се формирању владе стручњака, која би представљала прелаз у нормални парламентарни демократски живот, противиле тадашње опозиционе партије и власт.

"Тај интересантан покушај, коју наша јавност не памти, пропао је, али није пропала идеја националног помирења коју смо нас двојица заступали, а поред нас и наши пријатељи у Србији, Америци и Канади", истакао је он.

Ћосић се осврнуо и на своје деловање од почетка шездесетих и истакао да је, после пленума Комунистичке партије маја 1968. године, када је поставио питање положаја Срба на Косову, доживео партијску и политичку осуду и проглашен за
идеолога великог српског национализма.

Он је рекао да ту квалификацију трпи "као трајну елементарну непогоду" и "судбину коју му је доделила историја".

Ћосић је рекао да је тадашање вођство Комунистичке партије Србије "остало глуво и немо за албански терор над српским народном на Косову и Метоххији, изразитог сепаратизма и етничког чишњења".

Ђорђевић је оценио да су и данас актуелни проблеми о којима је са Ћосићем дискутовао током деведесетих.

"Ово је историјски, али и савремени докуменат и може дати оквир за промену која је потребна", истакао је он.

Та промена, указао је Ђорђевић, не може да се догоди без помоћи дијаспоре.

Историчар Предраг Ј. Марковић је оценио да ова историјска књига говори о покушају два човека који на родољубивом задатку покушавају да створе нешто ново на рушевинама Србије.

Марковић је рекао да је у овом делу, Ћосић немилосрдан према себи, пише без задршке и прећуткивања о својим заблудама, сновима и грешкама.

Он је истакао да Ћосића идеологом сељачке, несветске и провинцијске Србије називају људи који свет нису видели даље од Будимпеште и нижеразредних канцеларија у Бриселу.

Књигу "Преписка 1991 - 1999." објавио је Службени гласник.

(Фонет)