Dmitrij Medvedev: Ili zajednički sistem protivraketne odbrane, ili nova trka u naoružanju

Zasedanje Saveta Rusija–NATO, održano juče u Sočiju na obali Crnog mora, na kojem su razmatrani najaktuelniji međunarodni problemi – od situacije u Libiji, do borbe protiv terorizma, piratstva, trgovine drogom i reagovanja na prirodne i tehnogene katastrofe – prema svim pokazateljima, nije dalo odgovor na glavno pitanje: kako sprečiti da američki protivraketni sistem (PRO) u Evropi postane otvorena pretnja bezbednosti Rusije.

Iz Moskve su ne jednom jasno poručivali da ono što, pod plaštom „odbrane od Irana” i drugih „neposlušnih” država, planiraju u Vašingtonu, može u trenutku da se pretvori u moćno ofanzivno oružje protiv Rusije. Poučeni iskustvom ubrzanog širenja NATO-a na istok Starog kontinenta, a posle sloma nekadašnjeg Istočnog bloka, ruski vojni planeri nemaju više nikakvu dilemu da je plan SAD, u stvari, potpuno zaokruživanje njihove zemlje i odvajanje od prirodnih partnera iz bivšeg SSSR-a.

Izjave koje su se čule po okončanju zasedanja, jednako od generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, ne ukazuju ni na šta više od i do sada isticane „želje da se iznađu pravi oblici saradnje dve strane”. Svakako premalo za jedan ovakav događaj koji je, prema ruskim medijima, trebalo da predstavlja prekretnicu, i konačan prelazak na igru „otvorenih karata” između Rusije i zapadne vojne alijanse.

„Moskvi je prekipelo i predsednik Dmitrij Medvedev je spreman da NATO-u postavi ultimatum: ili zajednički sistem protivraketne odbrane, ili nova trka u naoružanju”, prenele su ruske agencije.

„Mnogo se toga nakupilo što moramo da kažemo partnerima”, citiraju se reči Dmitrija Rogozina, stalnog predstavnika Rusije pri alijansi. „Ne možemo da ne primetimo namerno usporavanje pregovora o PRO. Ukoliko ne pronađemo oblik saradnje koji zadovoljava naše potrebe, primenićemo odgovarajuće protivmere, a to bi definitivno vodilo u novu trku u naoružanju.”

Rusija u tom smislu, kako navode tamošnji analitičari, ima nekoliko mogućnosti. Da ubrza izgradnju sopstvenog sistema vazdušno-kosmičke odbrane koji bi uključivao protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, kao i sisteme za upozoravanje na raketne napade i sisteme kontrole kosmosa. Druga mogućnost je jačanje strateških ofanzivnih snaga, pre svega na zapadnim granicama zemlje. I, u krajnjem slučaju, Moskva je spremna da se potpuno povuče iz Sporazuma START-3 o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja, koji su aprila 2009. u Pragu potpisali predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama. Nije teško zamisliti da bi svako do tri pomenuta rešenja otvorilo „Pandorinu kutiju”, i da bi se svet vratio u vremena kada je nuklearna moć bila jedini adut u međunarodnom pregovaračkom procesu.

Ono što posebno ističu u Moskvi jeste činjenica da saradnja na planu PRO predstavlja samo vojni aspekt mnogo složenije dileme: da li Rusija, uopšte, može da veruje Zapadu, i da li sadašnji odnosi na ovoj relaciji daju pravi okvir za dalje, dugoročnije, zajedništvo. A tu se odgovor, reklo bi se, očekuje – od Evropljana. Jer, šta god da se desi na relaciji Vašington–Moskva, nadviće se neminovno nad glave žitelja Starog kontinenta.

Ruski aduti u ovoj igri jači su od američkih i oslanjaju se, umnogome, i na – energiju. U zapadnim prestonicama ne kriju da su svesni da pogled na istok donosi mnogo više koristi nego trenutno prekoatlantsko savezništvo. Rusija, definitivno, nije zemlja koju je moguće ignorisati, ni kao snabdevača energentima ni kao nepresušno tržište na kojem tek predstoji utakmica sa nadirućim dalekoistočnim ekonomijama.

Generalni sekretar NATO-a, po okončanju savetovanja u Sočiju, izrazio je uverenje da će se jučerašnji sagovornici za manje od godinu dana sresti na samitu NATO-a u Čikagu i uspeti da se dogovore o rešenju za oblast PRO u interesu i Rusije i alijanse. Ali te 2012. mnogo šta bi moglo da izgleda drugačije, sa obe strane Tihog okeana. Naime, i jednima i drugima predstoje – predsednički izbori.

Vredi stoga pomenuti da su iz Moskve već poručili kako ono što traže od NATO-a uopšte ne zavisi, i neće zavisiti, od toga da li će Rusiju dalje voditi sadašnji predsednik Medvedev ili neko drugi (Vladimir Putin).

(Slobodan Samardžija-Politika)