Đorđe Vukadinović Vučiću i Dačiću: Šta je ta kompenzacija koju tražite i zbog koje ste spremni da priznate nezavisnost Kosova?

 Moje pitanje ide na adresu predsednice Vlade i ministarstva spoljnih poslova, ali s' obzirom da u ovom zemlji predsednik republike odlučuje čak i o kanalizaciji u Borči svakako da ova tema ne može da prođe i bez njega. Ali formalno gledano pitanje ide na adresu Vlade i ministarstva spoljnih poslova.

Tiče se izjave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića od pre neki dan, tačnije od ponedeljka 24. juna ove godine, kada je, varirajući svoju omiljenu temu, više puta pominjanu i više puta nabacivanu i provlačenu, ministar Dačić tada, možda direktnije nego ranije, rekao sledeće, citiram: „Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji. To nije kompromis“. Dakle, ta izjava ministra, zvaničnika srpske vlade, i prvog potpredsednika Vlade Srbije, pogotovo kada je uklopimo i u mnogo toga što smo čuli prethodnih meseci od strane naših funkcionera, uključujući i predsednika republike ovde u Skupštini kada je dolazio i držao ekspoze, uklapa se u taj jedan problematični trend gde Srbija ide i nudi i moljaka za nešto što, ne da nije nikakav kompromis, već je zapravo, čak i kada bi bilo prihvaćeno, jedno bolno i ponižavajuće rešenje. Naravno i protivustavno, i pri tome, način na koji se to pitanje postavlja i taj predlog iznosi zapravo devalviraju već i onako loše i nepovoljne pozicije države Srbije po pitanju KiM.

Čak i ako hoće državna politika da dobije neku kompenzaciju, onda se to ne nudi tako kao piljarica na pijaci, jer naravno da se na taj način neće dobiti ni ono malo što očekujete

Da to nije usamljeni slučaj i mišljenje samo jednog, makar i visokog funkcionera, pokazao je par dana ranije, i pre ove izjave Ivice Dačića i sam Aleksandar Vučić, koji je prilikom posete Belorusiji izjavio sledeće: „Želja je mnogih da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da zauzvrat ne dobije ništa“. Prvi delovi izjave i Vučića i Dačića su nesporni, ali ovaj dodatak koji, sada već redovno, ide uz te izjave zaista najblaže rečeno izaziva sumnju. To je doslovno ovako: „Mi nećemo priznati nezavisnost Kosova – ako ne dobijemo nešto zauzvrat“. I to se ponavlja.

Ja postavljam pitanje najvišim čelnicima ove zemlje koji, sviđalo se to nama ili ne, vode politiku države Srbije – šta je ta kompenzacija u ime koje su oni spremni da priznaju nezavisnost Kosmeta?

Svaka jezička i logička analiza pokazuje da kada ovako kažete: „Mi nećemo – osim ukoliko to i to...“, to zapravo znači: „Mi hoćemo da priznamo nezavisnost Kosova ukoliko nam ponudite kompenzaciju u vidu nekakvog razgraničenja, ili ne znam čega drugog ili trećeg“. Ili, možda tzv. „Zajednice srpskih opština“ koja je ostala neispunjena obaveza još od pre par godina, kosovske, odnosno, briselske strane?

Dakle, takav način mišljenja i takva formulacija stava degradira poziciju države Srbije. To nije poziv na kompromis do kojeg načelno svi držimo i koji svi hoćemo i priželjkujemo, nego je, kao što rekoh, urušavanje ionako nepovoljnih pozicija države Srbije i, zapravo, jasno i glasno izražavanje spremnosti da se nezavisnost Kosova prizna – pod uslovom nekakve, zvanično još ne znamo kakve i koje kompenzacije.

Ali nije potreban Vidovdan, niti neka posebna moć viđenja, da bi se shvatilo koliko je ovakva politika i koliko su ovakvi predlozi loši i kontraproduktivni

Kao što rekoh više puta, to je neprihvatljivo, neustavno i kontraproduktivno čak i sa stanovišta proklamovanog cilja. Čak i ako hoće državna politika da dobije neku kompenzaciju, onda se to ne nudi tako kao piljarica na pijaci, jer naravno da se na taj način neće dobiti ni ono malo što očekujete.

Poštovane kolege, dragi građani, sutra je Vidovdan. A neki kažu da se na Vidovdan  obično sve jasnije i bolje vidi.

Ali nije potreban Vidovdan, niti neka posebna moć viđenja, da bi se shvatilo koliko je ovakva politika i koliko su ovakvi predlozi loši i kontraproduktivni. Molim vas da o tome vodimo računa dok još nije kasno.

Hvala.

(NSPM)

Videti još: Marko Đurić: Vučić je vođa pobedničkog tima bez presedana na srpskoj političkoj sceni od uvođenja višestranačja