Đorđe Vukadinović u Skupštini: Zašto Vlada prećutkuje kada njene gromoglasno najavljivane i skupo dotirane „strane investicije“ propadaju – i zašto se od domaće javnosti krije negativan stav Moskve o „razgraničenju“ sa Albancima?

Na današnjem zasedanju Skupštine Srbije, narodni poslanik Đorđe Vukadinović iskoristio je priliku da postavi dva važna pitanja članovima Vlade Srbije.

Zašto Vlada prećutkuje kada njene gromoglasno najavljivane i skupo dotirane „strane investicije“ propadaju?

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva privrede i tiče se jedne od brojnih investicija koje su svečano i pobedonosno najavljivane kao veliki doprinos za privredu Srbije.

U pitanju je firma „Pretty Sweaters Group“ iz Bangladeša, koja je otvorila svoj pogon tekstilne industrije u Somboru i za to dobila subvencije od 3,4 miliona evra, a bilo je najavljeno da će se otvoriti preko hiljadu radnih mesta. Međutim, kako stoje stvari, prema poslednjim informacijama do kojih sam došao, od toga svega nema ništa. U kompaniji nikad nije radilo više od 100-200 radnika, plate ne primaju, a račun im je u blokadi.

Moje pitanje se odnosi na taj, konkretan problem sa firmom „Pretty Sweaters Group“ iz Bangladeša. Premda, to je samo jedan u moru tih slučajeva kada se trijumfalno otvaraju pogoni, a kada se neslavno zatvaraju onda o tome niko, ili malo ko, piše ili govori. Naravno, nije smak sveta ukoliko je u ovom slučaju u pitanju izuzetak. No, informacije do kojih dolazim pokazuju, nažalost, da ima mnogo slučajeva da te slavno najavljene strane investicije, pritom donirane našim sredstvima, neslavno završavaju.

Moram da naglasim da u ovom konkrentom slučaju nije reč o avionima, motorima, čipovima... već o tekstilnoj industriji, po kojoj je Sombor bio poznat - delatnosti za koju nam nije bilo potrebno strano znanje i strana pamet iz Bangladeša ili s Filipina. Mi smo zatvorili domaće firme od Sombora, preko Ivanjice, pa do Novog Pazara, da bismo sponzorisali otvaranje 'stranih privatnih investicija' koje, kada im istekne rok na koji su po ugovoru obavezne, obično nestaju u vidu lastinog repa.

Zašto se od domaće javnosti krije negativan stav Moskve o „razgraničenju“ sa Albancima?

Moje drugo pitanje na adresu Ministarstva spoljnih poslova i vrlo je konkretno. Da li ovo ministarstvo i ministar imaju informaciju – i ako je imaju, zašto je kriju, a ako je nemaju, zašto je nemaju – kakav je stav Ruske Federacije prema temi razgraničenja na Kosovu i Metohiji?

Naša javnost je široko upoznata sa time, jer svakoga dana se u javnosti spekuliše o tome, koji zapadni centar moći podržava tu ideju, ko joj se opire. Tako znamo da je Nemačka protiv i da Angela Merkel ima rezerve po ovom pitanju. Onda se, navodno, te rezerve krune, pa se angažuju nekakvi lobisti (kažu čak i Toni Bler, ali ne bih ulazio u to da li je u pitanju baš on ili neko drugi) da omekšaju taj stav Berlina.

Međutim, upadljivo se ćuti o tome šta naš i zvanično najbliži politički partner – Rusija, misli o tome. Šta je na tu temu rečeno predsedniku Aleksandru Vučiću kada je razgovarao s Vladimirom Putinom u Moskvi? Da li je to uopšte bila tema? Da li je ministru spoljnih poslova, gospodinu Dačiću, nešto o tome govorio njegov kolega Sergej Lavrov prilikom njihovih brojnih međusobnih susreta u poslednje vreme?

Dakle, zanima me kakav je stav Ruske Federacije po pitanju razgraničenja na KiM, da li je naše Ministarstvo spoljnih poslova upoznato sa tim stavom, i šta misle o tome? Ako nije – čudno je da nije. Ako jeste, zašto se taj stav, rekao bih, krije od domaće javnosti?

Zašto niko od zvaničnika nije osudio izjave generalnog sekretara NATO?

Nešto kasnije, u skupštinskom holu, Vukadinović je prozvao Vladu Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova što su bez komentara ispratili neprihvatljive i skandalozne izjave generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga pred studentima Beogradskog univerziteta o tome da je NATO bombardovanje 1999. godine sprovedeno radi „spašavanja civila i zaustavljanja Slobodana Miloševića“.

Kao skandal svoje vrste, on je ocenio i to što ova izjava generalnog sekretara NATO nije naišla na osudu niti srpskih zvaničnika, niti bilo koga u Skupštini Srbije.

(NSPM)

Videti još:

Jens Stoltenberg: Mnogi ljudi u Srbiji i dalje imaju loša sećanja na bombardovanje 1999, ali to smo uradili kako bismo zaštitili civile i zaustavili Miloševićev režim; Vukadinović: Sad kad je lepo objasnio, nećemo više imati loša sećanja