Ђорђе Вукадиновић: Сви Вучићеви наступи и агресивна медијска кампања власти намењени су искључиво делу гласача СНС и СПС који нису у попуности уверени у оправданост пројекта Рио Тинта у Србији

 „Леви и десни једнако су бесни", писало је на транспаренту који је двоје професора географије раширило почетком августа на Тргу слободе у Новом Саду.

Славиша Игњатовић и Тања Нотарош били су међу неколико хиљада људи окупљених на протесту у другом највећем граду у Србији поводом могућег отварања рудника литијума на западу земље.

„Када имамо ситуацију која нас све дотиче, ту нема лево или десно, постоји само разум и срце", каже Тања Нотарош за ББЦ на српском.

Због најава аустралијско-британске компаније Рио Тинто да ће отворити рудник литијума у долини Јадра, у Србији су планули протести пошто је Уставни суд укинуо уредбу којом је стављена тачка на овај пројекат, а влада дозволила да се истраживања наставе.

Организовани су скупови широм Србије, од којих су неки били највећи током последњих деценија.

„На питању литијума сусрео се велики број еколошких организација и неформалних група које су се до сада бавиле властитим локалним проблемима.

„Пошто је то тема на којој је могуће супротставити се режиму, неизбежно су се прикључили и они који се по другим питањима противе ауторитарној власти", каже Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Тако се направио широк круг „левих и десних, и еколога и оних који подржавају различите опозиционе странке", што је и „снага" али „слабост протеста", сматра.

„Ако пренесете тај отпор на неки други проблем, идеолошка, персонална, организациона шареноликост умањиће утицај протеста, јер један део грађана вероватно неће учествовати", додаје.

Политичко-идеолошка разноликост еколошких протеста у Србији није необична, и последњих година рађале су се „несвакидашње коалиције против великих инфраструктурних пројеката" у Европи, каже професор Феликс Андерл са немачког Универзитета Филипс у Марбургу.

Овакве коалиције имају довољно сазнања о локалној средини да се аргументовано супротставе плановима власти или корпорацији.

Али оне су и „мање политички кохерентне јер су мотивисане директним утицајем пројекта, а не нужно идеолошком опредељеношћу", каже за ББЦ на српском.

„Што је шира коалиција, то је теже да се пренесе порука.

Оне су „успешне када се нечему супротстављају, када им је циљ да зауставе одређени пројекат", али имају проблем да се остану на окупу када су у питању планови за будућност, сматра професор који се бави еколошким конфликтима.

Славиша Игњатовић већ назире поделе.

Док поједине организације истичу да циљ протеста није рушење власти већ забрана експлоатације литијума, други сматрају да је „власт довела Рио Тинто", и да стога без њеног смењивања ништа не може да се постигне, каже.

„То видим као проблем у будућим протестима", истиче члан групе грађана Ослободимо Врбас.

Истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) из јуна 2024. године показало је да 55.5 одсто грађана противи, док двоструко мање (25.6 одсто) подржава рударење литијума у Србији.

Сматра да захтев протеста мора да буде и смена актуелног режима и промена система.

Потпис испод фотографије,Министарство унутрашњих послова навело је да на протесту у Београду било између 24.000 и 27.000 људи, док су невладине организације навеле да је било више окупљених

Ко су противници литијума?

Истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) из јуна 2024. године показало је да 55.5 одсто грађана противи, док двоструко мање (25.6 одсто) подржава рударење литијума у Србији.

„Противници копања литијума су хетерогена група у старосном, образовном и идеолошком смислу.

„Видели смо у ранијим истраживањима да се ставови међу опозиционим гласачима доста оштро, готово ножем, могу раздвојити. Сада нема разлике између такозване проевропске и националне опозиције", каже Ђорђе Вукадиновић, уредник НСПМ-а за ББЦ на српском.

Међу опонентима се налазе и противници власти који немају јасног опозиционог фаворита, али и грађани који се не изјашњавају у политичком смислу, додаје.

Демонстранти су претходних недеља углавном носили транспаренте којима се обраћају Рио Тинту, уз главну поруку: „Нећеш копати".

Провејавале су међутим и руске заставе, транспаренти да је Косово део Србије, критике на рачун Европске уније - иконографија видљива на десно и национално обојеним скуповима, која се прелила и међу говорнике.

За микрофоном су се појављивали чланови покрета Ми снага народа Бранимира Несторовића, препознатљив по антизападним ставовима и наклоности Русији, који је на парламентарним изборима освојио 4,6 одсто гласова.

„Шароликост говорника и говора реално осликава социјалну, демографску, идеолошку шароликост оних који присуствују протестима", сматра Вукадиновић.

Тањи Нотарош, која каже да припада левом политичком спектру, засметале су руске заставе на протесту у Новом Саду, јер се „рударење литијума тиче Србије, а не Русије".

Она ради као наставница 23 године, чланица је Независног синдиката просветних радника Србије, и веома јој је стало до решавања еколошких проблема.

Ставови и симболи са којима се не слаже неће је за сада одвратити од протеста, каже.

Између масовности и заједничког циља

Учешће различитих група у протестима, Славиша Игњатовић види као предност која омогућава масовност на почетку, али и подстиче младе да учествују у скуповима против литијума.

Присталице пројекта су хомогена група коју махом чине старији, и симпатизери и гласачи пре свега владајуће Српске напредне странке (СНС), и нешто мање међу социјалистима, који су годинама уз СНС", каже Вукадиновић

Резултати истраживања НСПМ-а показали су да је противника највише међу млађима.

„У групи од 18 до 40 година, однос противника и присталица рударења литијума је осам према један у користи противника", каже Ђорђе Вукадиновић.

Како расте старосна граница, тако се број оних који се противе отварању рудника постепено смањује и тек међу старијима од 70 година више је људи који подржавају копање литијума, објашњава.

„Присталице пројекта су хомогена група коју махом чине старији, и симпатизери и гласачи пре свега владајуће Српске напредне странке (СНС), и нешто мање међу социјалистима, који су годинама уз СНС", каже Вукадиновић.

Идеолошка разноликост међу демонстрантима, поред масовности, доноси политичарима додатни проблем, сматра Андерл, који је анализирао први талас протеста против Рио Тинта 2021. године.

Политичарима ће бити теже да одбаце овакве скупове као неозбиљне ако у њима учествују појединци које морају озбиљно схватити или њихови потенцијални гласачи, наводи.

Ђорђе Вукадиновић верује да су изјаве власти о литијуму упућене пре свега њиховим симпатизерима и гласачима. Међу присталицама СНС, а посебно Социјалистичке партије Србије доста је неопредељених по питању рударења, због чега је кампања власти усмерена на њихово убеђивање

Говорећи дан после београдског скупа против литијума, председник Србије Александар Вучић рекао је да ће разговарати са људима који су забринути због отварања рудника, као и да ће он бити „најгори полицајац за Рио Тинто".

Ђорђе Вукадиновић верује да су изјаве власти о литијуму упућене пре свега њиховим симпатизерима и гласачима.

Међу присталицама СНС, а посебно Социјалистичке партије Србије доста је неопредељених по питању рударења, због чега је кампања власти усмерена на њихово убеђивање, каже.

Зелена транзиција и Србија

Иако пожељна зарад масовности, идеолошка шареноликост протеста може да ограничи домете оваквих скупова, сматра Феликс Андерл.

„Веома је тешко ускладити се око заједничке агенде дуже време јер различите фракције вуку у различитим правцима", каже.

Као пример наводи одговор еколошких коалиција на Европски зелени договор, чији је циљ да се до 2050. емисија гасова са ефектом стаклене баште сведе на нулу.

Док умерене струје верују да је овај договор њихов успех, други сматрају да су мере које доноси недовољне, објашњава професор Андлер.

„Ово ствара унутрашње фракције које су карактеристичне за разноврсне протесне коалиције", каже.

Битан део Зеленог договора је већа производња и употреба електричних аутомобила, за које су потребне литијумске батерије.

Европској унији је потребан литијум за зелену транзицију, али та транзиција није она на коју су рачунали покрети за очување животне средине, каже Андлер.

Професор додаје да положај еколошких демонстраната отежава и то што су се сада нашли прекопута противника који сами себе проглашавају „зеленим".

„Ова промена се догодила широм Европе", објашњава.

Учесницима актуелних еколошких протеста, који постају све нестрпљивији, тешко је да нађу одговор на ову промену, закључује.

Будућност протеста

После великог скупа у Београду 10. августа 2024, настављена су мања окупљања против литијума и у другим градовима.

„Планирамо даље активности, јер се режим и компанија не повлаче", рекао је Небојша Петковић, из удружења Не дамо Јадар, које је један од организатора, за Данас.

Није објавио детаље, осим да у овом тренутку нису планирани „радикалнији видови протеста".

Скупови против литијума могу се упоредити са протестима 1990-их против власти Слободана Милошевића, када су међу опозиционим странкама и лидерима постојали сукоби и „анимозитети који су се брзо изгубили када су почели да протестују заједно", сматра Небојша Владисављевић.

„Када протести трају дуже, када су повезани и преливају се из места у место, постепено се јавља нека врста солидарности и толеранције према политичким неистомишљеницима", каже.

По „широкој, надидеолошкој бази", Ђорђе Вукадиновић упоређује садашње скупове са ранијим опозиционим протестима „Један од пет милиона", такође шареноликог састава, од левице и деснице, до студената.

„Режим ће несумњиво желети да нагласи хетерогеност протеста истичући делове појединих говора или биографије говорника.

„Не би требало потценити могуће дејство пропаганде тобож забринутих патриота и европејаца", каже.

Славиша Игњатовић неће одустати од протеста без обзира што ће бити говорника или организација са којима се не слаже.

„Гледам да се нађе минимум заједништва и да се бар по једном питању ујединимо", закључује.

(ББЦ)