Ђорђе Вукадиновић: Сметам оном кога сам назвао Калигулом и Нероном, вештачки се прави проблем од мене да би се прикрила чињеница да је проблем и подела у самом ДСС-у

Народни посланик Ђорђе Вукадиновић изјавио је у Новом дану телевизије Н1 да је у Демократској странци Србије у току сукоб “про-СНС” и “анти-СНС” крила у којем је он, као неко са стране, одабран као згодна мета.

Председништво ДСС-а донело је одлуку да се Вукадиновић искључи из посланичког клуба ДСС-а у Народној Скупштини Србије, уз захтев да врати посланички мандат.

Вукадиновић је у Новом дану рекао да проблем није у њему, већ у самом ДСС-у, што, како каже, показује и гест бивше председнице те странке Санде Рашковић Ивић, која му се пре само два дана извинила и замолила га да остане у посланичком клубу.

“Нисам изненађен, још мање увређен. У ДСС-у се догађа један тихи пуч, односно акција преузимања странке од стране 'про-СНС' крила. Рачунало се да ДСС неће прећи цензус, а онда су је долазак Санде Рашковић Ивић на чело странке, и коалиција са Дверима и независним интелектуалцима, вратиили у политички живот... СНС и Александар Вучић преузимају ДСС, и у току је акција да се од ДСС-а направи конструктивна опозиција”, тврди Вукадиновић.

Гост Новог дана каже да посланици ДСС-а неће одмах почети да вичу “свака част Вучићу”, али да изјаве првог потпредседника странке Милоша Јовановића показују о чему се ради, јер је рекао да у Србији нема цензуре, да неће бити сарадње са опозицијом у вези са председничким изборима, и да су коалиције са напредњацима на локалном нивоу дозвољене, укључујући и Врачар, где је према речима Вукадиновића, прекројена изборна воља грађана.

Вукадиновић каже да је претходних дана развучен у прорежимским таблодима, и да је уз заштитника грађана Сашу Јанковића, најнападанија личност у Србији јер, како каже, смета “ономе кога је назвао Калигулом и Нероном“, смета СНС-у, и свим онима у опозицији који глуме конструктивну опозицију и којих има и на националном, и на грађанском спектру.

Звоно у Скупштини као позив на гласање

Вукадиновић оцењује да је у току акција пацификовања опозиције, јер они који су осмислили ванредне изборе нису очекивали да се толико опозиције нађе у парламенту.

Вукадиновић каже да Србија има власт која је највећи европејац, русофил и титоиста у исто време, и против које се не може идеологијом, већ раскринкавањем њених механизама. Тако је нпр. утврдио да је звоно у парламенту позив посланицима владајуће коалиције да гласају за одређени предлог.

“Председица Маја Гојковић чита предлоге тачака дневног реда, пошто чита брзо, тешко ју је пратитити и многи би се збунили. Када после њеног предлога зазвони звонце онда гласају за, када звонца нема, не гласа се уопште. Прегледајмо снимак па ћемо да видимо”, рекао је он, подсећајући да владајућа коалиција тако није гласала ни за сопствени преглод о формирању анкетног одбора о изборима, јер се звонце једноставно није огласило.

Вукадиновић поручује и да неће вратити мандат, јер нема и коме да га врати будући да није члан ДСС-а, и да је место у парламенту зарадио на изборима. Каже да следи политику коју је увек заступао, а која је уосталом дефинисана и у “Божићном прогласу”, који је био предизборна платформа коалиције ДСС-а, Двери и независних интелектуалаца, и чији је један од потписника.

Режим користи Шешеља као бабарогу

Када је реч о председничким изборима, Вукадиновић каже да не треба толико трагати за заједничким кандидатом, колико за заједничком стратегијом и борбом за обезбеђивање фер изборних услова, јер је излазак опозиције на још једне изборе попут априлских, према нејговој оцени, као одлазак вола на клање.

Он подсећа и да је Војислав Коштуница одређен за председничког кандидата ДОС-а само два месеца уочи избора 2000. године, и наводи да би режимски таблоиди данас и Мајку Терезу, да је кандидат опозиције, провукли кроз медијско блато. Кампања Вука Јеремића за генералног секретара УН му је страховито подигла видљивост и рејтинг, каже Вукадиновић и додаје да се он наметнуо као један од кандидата за кандидата.

Када је реч о СНС-у, Вукадиновић каже да сваки председнички кандидат којег подржи Александар Вучић аутоматски има 25 до 30 одсто подршке. Он оцењује и да Вучић, преко контролисаних медија и налитичара, “спушта цену” Томислава Николића, мада не искључује да он ипак поново буде кандидат СНС-а за председника. Режим истовремено, како каже, “диже цену” Војислава Шешеља, и тиме шаље поруку западним амбасадорима, дајући лидеру радикала “улогу бабароге” коју је играо и деведесетих.

(Н1)