понедељак, 08. април 2019. | |
Режимска реалност је паралелна реалност, извитоперена, јер је директно измишљена, али у извесној мери и у опозицији има, не баш таквог слепила, али има затварања у мале, изоловане медијске и социјалне оазе из који тешко онда може да схвати велики део бирача, оценио је аналитичар и народни посланик Ђорђе Вукадиновић. Вукадиновић је у Новом дану рекао да не би имао проблем да осуди насиље на протестима, чак и да му је, како каже, "рођени брат" у томе учествовао, али да на овим протестима није било никаквог насиља, за разлику од онога како се у режимским медијима представља.
"Ми живимо у паралалној реалности, те две паралелне реалности се све више удаљавају. То, пре свега, форсира режим и његови медији, али се се шири попут вируса и на нашу страну", казао је он. Говорећи о догађају испред Скупштине града, Вукадиновић је оценио да Н од насиља над женама није било испред градског парламента. "Можемо расправљати да ли је било неоходно да ту буде и Бошко Обрадовић, али он заиста тај пут није урадио ништа за осуду. А они су направили читав перформанс. Жене су падале у несвест, председник је држао ванредну конференцију за новинаре, све дневне новине сутрадан су имале у насловима фашизам, напад на жене... то је фарса", каже он. Тај начин спиновања и та пропаганда да се буквално од црног прави бело - то се ради кад рат избија, истакао је аналитичар. Исто тако, наставља Вукадиновић, ни током "перформанса" на протесту у суботу, када су представници опозиције уклонили ограде са Трга републике, није "уништаван град" и није било насиља како тврде режим и његови медији. "Имамо оног господина који је легао на улицу, он је за режимске медије претучен. Али ја сам лично био сведок, како он леже, и то јако пажљивио леже да се не повреди, колона га је заобишла, ту није било никаквог насиља", навео је. То су све инсцениране ствари, испиноване, реч је о пропаганди гебелсовског типа. "Прогласите црно за бело, од свега се може направити све", казао је.
Вукадиновић је оценио да је добро што је одлучено да се не иде до зграде Пинка у суботу јер "ко зна у какве би се све клопке тамо упало". Али се није сложио са аргументом да на Пинк није требало ићи зато што је у питању "приватно власништво". "Они користе националну фрекфенцију која је јавни ресурс. Уосталом, и пекара је приватно власништво, па то не значи да неко може да вас трује и ставља мишомор у хлеб, а ТВ Пинк управо то чини, тј. трује, када је реч о информацијама", закључио је Вукадиновић Ипак, критиковао је организаторе протеста што су у последњи час проценили да не треба ићи, а онда се грађанима упутила порука: Ха, ха, ха. Нисмо ни мислили да идемо. "Али то није тачно. Доста људи је било збуњено, а неки и иритирани. Ок, проценио си тако, али немој зато да кажеш ма не, ми смо се само шалили. Мало превише буде тих шала, као, на пример, оно са опкољавањем председништва, па одустајањем од блокаде итд... Наравно да морате да прилагођавате планове ситуацији, али понекад изгледа као да се коцка са кредибилитетом", упозорио је он. Како је рекао, потребно је да "сви имају мало више обзира према чињеницама". Извињење Ане Брнабић грађанима што није послала полицију због насиља испред скупштине града скандалозна је изјава, оценио је Вукадиновић. Вукадиновић је оценио да је енергију у редове демонстраната улило очекивање 13. априла и великог протеста испред зграде скупштине, а не упад у РТС.
Он оцењује да режим није баш толико јак као што изгледа и као што жели да остави утисак. "Кампања 'Будућност Србије' служи као слика коју желе да емитују и за билдовање уздрманог самопоуздања. Томе служе све ове кампање и митинзи, да би се произвео тај утисак како њега подржава много више људи него што га стварно подржава", рекао је. Опозиција се, с друге стране, додаје, често задовољи тапшањем по рамену у кругу истомишљеника, али занемарују како све то, кад се прича провуче кроз режимске медије, делује бирачима СНС. "Седамдесет одсто грађана старијих од 60 година не прати мреже, информише се само преко телевизије или новина. Такође тих 70 одсто је проценат оних који гласају за СНС и СПС. Са друге стране, само десет посто старијих од 60 година гласа за опозицију. Тој популацији не шаљемо адекватну поруку, и не размишљамо довољно о томе како њима прићи. Не можемо свакоме да поклонимо лаптоп и претплату на ово неколико недељника... Али то је нешто са чиме се опозиција мора суочити. То је једначина коју ће опозиција морати да решава после 13. априла", казао је. Као што је режимска реалност паралелна и извитоперена реалност, јер је директно измишљена, и у опозицији, у извесној мери, има, "можда не баш таквог слепила, ни таквог спиновања, али има својеврсно затварања у мале медијске и социјалне оазе и друштвене кругове из којих онда тешко можемо да схватимо ону бабу из Бабушнице, или предграђа", закључио је Вукадиновић. (Н1-НСПМ) |