уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ранко Пивљанин: Власт „пеца“ народ с небулозним причама о милијардама од литијума
Хроника

Ранко Пивљанин: Власт „пеца“ народ с небулозним причама о милијардама од литијума

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 23. јул 2024.

"Ако се отвори рудник литијума Рио Тинта, кренуће ланчана реакција, и ова земља ће се претворити у једно рударско гротло, што заиста не би требало да буде њена судбина", каже за Н1 главни уредник новина Нова Ранко Пивљанин.

Скупштина Србије у 12 сати почиње прву ванредну седницу на чијем је дневном реду укупно 60 тачака. Прва од њих је Предлог одлуке о усвајању Декларације о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, чији је предлог проглашен на Свесрпском сабору народа Србије и Републике Српске. Шта ће у пракси значити њена “пуна примена”, за шта је потребно претходно усвајање? Због чега је то одређено као приоритетна тачка ванредног заседања? Зашто најактуелнија тема – ископавање литијума – није на дневном реду, чак и ако је ресорна министарка Ђедовић истакла нужност јавне расправе?

„Та декларација о српском народу је један споредни колосек који је постављен као главни. Расправа о том српском свету, његова будућност не обавезује, а лепо заклања ствари. То је прича са том првом тачком. А онда су и затрпали дневни ред са 60-ак тачака, а најгорљивију тему – литијум, они су вешто заобишли, што не значи да опозиција неће о томе говорити“, казао је Пивљанин.

Према речима Пивљанина, да је среће, то би била једина тачка дневног реда.

„Расправа и треба да се води тамо. Скупштина је најпожељније место где треба да буде јавна расправа о литијуму. И не чуди ме зашто то нису урадили, јер је расправа о литијуму склоњена на другу траку – на медијску пропаганду, на председникове приче, фантазије о милијардама и пројекцијама са кинеске табле“, наводи.

Како каже, стиче се утисак да власт „пеца“ народ с тим „небулозним причама“ о милијардама зараде од литијума.

„Економиста Бошко Мијатовић је извео просту рачуницу – ако се годишње произведе 58 хиљада тона литијум-карбоната по цени од 11 хиљада и нешто, пута рудна рента, дошао је до 31 милион евра на годишњем нивоу. А ако цео пројекат кошта око 2,5 милијарде евра, не знамо колико је до сара уложила, значи да ће компанија књижити наредних година губитке, а пошто се рудна рента исплаћује на основу добити компаније, па ми нећемо видети ни ту рудну ренту“, каже Пивљанин.

Додаје и да би „било занимљиво да нам кажу колико Србија зарађује од Кинеза у Бору и Мајданпеку“.

„Никада нисмо чули праву истину, али опет се ради о неколико милиона, нису никакве милијарде у питању, иако су послови велики. Од Вучића смо навикли да мултипликује, али којом математиком је Синиша Мали дошао до 12 милијарди, то не знам“, рекао је уредник Нове.

Већ неко време се, каже, 10 компанија креће и истражује на 60 локација у Србији.

„Ако се отвори рудник Рио Тинта, то ће покренути ланчану реакцију, и ова земља ће се претворити у једно рударско гротло, што заиста не би требало да буде њена судбина. Интерес српског народа је да се јасно растумачи – ако ће да ме убеде да је то стварно добро, нек ураде на прави начин а не фантазмагоријама. Нека и ту ствар рашчивијају“, нагласио је Пивљанин.

Каже и да литијума има и на другим местима у Европи.

„Истражује се на око 14 места, али нико још није отворио рудник. Немачки председник Олаф Шолц је извршио економски блицкриг у Србији, зажмурио је и на препоруке ОДИХР-а и на кршење људских права, све зарад економског интереса своје земље, што су му и неки у сопственој држави пребацили“, подсећа Пивљанин.

Лепо је, каже, рекла професорка Економског факултета Даница Поповић да је лако сиромаху продати причу о великом новцу.

„Требало је да се води валидна расправа, али ње, нажалост, неће бити. Она се покреће само у монолозима Ане Брнабић, она се ту обраћа без супротне стране. Власт нам пласира једну истину, а ми можемо само да покријемо очи и затворимо уши… Али, та расправа ће морати на крају да се води“, каже гост Н1.

О томе да ли је зарада од литијума заиста велика, Пивљанин каже да против те тврдње иде и чињеница да пада цена литијума у свету.

„Пада потражња за електричним аутомобилима, а ти један вечни ресурс као што су вода и земља, жртвујеш зарад једног ограниченог ресурса“, рекао је.

Медијана пример заробљености државе

Говорећи о данашњој конститутивној седници нишке општине Медијана, Пивљанин каже да „бољег примера заробљености државе нема од те приче о једној општини у којој је опозиција сигурно добила власт“.

„А замислите целу државу. Није проблем што је опозиција добила власт него што је СНС изгубила ту једну општину. А помало ми је и тужно, ухватили смо се те једне општине. Да се догодило да Ниш падне у руке опозиције, а то власт није дозволила са својим марифетлуцима, то би била већ друга прича и озбиљнији помак у начињању овог режима“, нагласио је Пивљанин.

На питање да ли је институционална борба коју у Нишу води опозиција, добар пут, Пивљанин каже:

„Бојим се да, да су из владајуће странке одлучили да препусте град, они би то и урадили. Неће они препустити Ниш, а прича о институционалној борби је лепа прича. Она када освојиш више поена, а изгубиш меч“, казао је.

Српски народ угрожен – у Србији

Враћајући се на Свесрпски сабор и усвајање декларације, Пивљанин наводи да се у Србији стално говори о угрожености српског народа.

„Стално се потенцира угроженост Срба у Хрватској или у Босни, па угрожени смо прво овде. Ми верујемо на реч Немцима да ће у ископавању литијума бити поштовани еколошки стандарди. Како ће Немци да контролишу аустралијску компанију? По мени је то само онако лепо за насловне стране“, изјавио је Пивљанин.

А колико недавно, сам Вучић је осуђивао Немачку због усвајања Резолуције о Сребреници у УН и обећавао оштар одговор.

„Манир ове власти је – све може, све је базирано на кратком памћењу овог народа. Вучић је малтене таргетирао Немачку као једну од земаља која је одговорна за доношење Резолуције о Сребреници, а сада јој верује када је у питању поштовање еколошких стандарда“, каже гост Н1.

Србија је, додаје, легла на руду.

„И није битно што је одједном земља коју је власт критиковала, постала партнер“, закључио је Пивљанин.

(Н1)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер