субота, 11. јул 2015. | |
Гостујући на телевизији N1, политички аналитичар и уредник "Нове српске политичке мисли" Ђорђе Вукадиновић оценио је да пречеста употреба речи "геноцид" од стране разних политичких фактора представља тољагу која служи за ликвидацију Републике Српске. - Оволико ултимативно инсистирање да се догађаји у Сребреници назову геноцидом представља резултат жеље Сарајева да успостави доминацију у БиХ, и тиме у дефинитивно подређен положај стави Бањалуку, Републику Српску и тамошње Србе. Још је важнији спољни мотив и интерес који има Запад да, на овај начин квалификујући злочин у Сребреници фактички амнестира себе, и тиме оправда свој ангажман у корист једне стране у грађанском рату у бившој СФРЈ, као и бомбардовање босанских Срба и Србије 1999. Такође, не мање значајан мотив јесте и жеља САД да се представе као пријатељи и заштитници `добрих муслимана`, насупрот оним `лошим` које бомбардују и убијају по Сирији и Ираку - рекао је Вукадиновић, приметивши да су Србија и Срби отишли најдаље у процесу суочавања са прошлошћу у односу на све друге народе у региону. - У Србији практично нико не пориче да се у Сребреници догодио злочин. У анкети коју смо спровели 2010. свега 6,7 одсто испитанка је рекло да сматра да у Сребреници није било никаквог злочина, што је вероватно мање од оних који верују у ванземаљце. Насупрот томе, у сарајевској и бошњачкој јавности практично постоји консензус о томе да је Насер Орић национални херој. Подсетићу вас да је градоначелник Сребренице данима изјављивао да ће Александар Вучић бити непожељан у Поточарима, уколико Орић не буде поштен на слободу, а слично је говорио и члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић. Укратко, британски предлог Резолуције о Сребреници је разбуктао страсти и антисрпску мржњу код доброг дела босанских муслимана, што је додатно подгрејало ионако запаљиву атмосферу и довело до данашњег напада на премијера Србије. То је један ружан инцидент и за сваку осуду, иако не сумњам да ће Вучић тај напад умети политички да капитализује - приметио је Вукадиновић, уз констатацију да смо сад вероватно доста даље од регионалног помирења него што смо били пре свих набројаних догађаја. (N1-НСПМ) |