Đorđe Vukadinović: Briselski sporazum je bio tempirana bomba u ustavnom i pravnom sistemu Srbije. Ono što je početo Briselskim sporazumom, danas se završava francusko-nemačkim predlogom o „normalizaciji odnosa Srbije i Kosova“

Glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović izjavio je povodom godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma da je on bio "tempirana bomba u ustavnom i pravnom sistemu Srbije".

On je ocenio da je već u trenutku kada je sporazum potpisivan, bilo jasno da je u pitanju veleizdaja, i da to nije nikakva "naknadna pamet", već zaključak do kojeg su pre deset godina došli on i niz autora Nove srpske političke misli. Podsetio je na protest u organizaciji Srba sa Severa KiM koji je održan 2013. godine na Trgu Republike u Beogradu, neposredno posle potpisivanja Briselskog sporazuma, pod nazivom "Ostajemo u Srbiji", a na kojem su, pored ostalih, učestvovali i pokojni mitropolit Amfilohije i pokojni vladika Atanasije i na kojem su svi učesnici jasno upozorili na posledice koje taj sporazum nosi.

"Svesni smo da se u ovom trenutku, kao i narednim i prethodnim danima više govori o drugom, danas aktuelnom sporazumu, tj. francusko-nemačkom planu, koji je obavijen velom misterije, kao što je svojevremeno bio i Briselski sporazum kad je donošen", kazao je Vukadinović.

Prema njegovim rečima, baš kao 2013. i danas, o sporazumu se mnogo govorilo, a malo ko ga je video.

Vukadinović: Ono što se sada dešava je direktan rezultat i epilog Briselskog sporazuma koji je trasirao put i kolosek do ovoga danas. Sever Kosmeta do 2013. funkcionisao je kao organski deo Srbije, odnosno, na njemu je funkcionisala država Srbija

"Ono što se sada dešava je direktan rezultat i epilog Briselskog sporazuma koji je trasirao put i kolosek do ovoga danas", rekao je Vukadinović i dodao da je sever Kosmeta do 2013. funkcionisao kao organski deo Srbije, odnosno, na njemu je funkcionisala država Srbija.

"Deset godina nakon Briselskog sporazuma ništa više od toga ne stoji, ni faktički, ni psihološki, jer se građani tamo se sve manje osećaju kao deo Srbije, bez obzira koju političku opciju su podržavali", rekao je on i napomenuo da su u međuvremenu u nadležnost Prištine prešli i sudstvo i bezbednost, odnosno policija, energetski sektor i još mnogo izuzetno važnih sektora.

Sporazum je vlast pak predstavila kao uspeh i veliku pobedu, ali on u Skupštini Srbije nije usvojen direktno, već je provučen u formi izveštaja tadašnjeg pregovaračkog tima, na sličan način kao što se danas radi sa izveštajima Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Kako je rekao Vukadinović na konferenciji za novinare, Ustavni sud je "oprao ruke" od Briselskog sporazuma, jer ga je okarakterisao kao "politički akt, koji nije u njegovoj nadležnosti". Sa druge strane, sud u Prištini je sporazum, odnosno onaj deo koji se odnosi na obaveze Prištine, proglasio "neustavnim" zbog čega tamošnje vlasti do danas odbijaju da te obaveze oko ZSO sprovedu u delo.

Vukadinović: Ono što je pre deset godina započeto Briselskim sporazumom kruniše se francusko-nemačkim predlogom. Treba obratiti pažnju i na ime – 'Prvi sporazum o principima normalizacije', dok je ovaj novi predlog usvojen pod nazivom 'Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova'. Čak i u imenu se uspostavlja kontinuitet

Ono što je pre deset godina početo sporazumom kruniše se francusko-nemačkim predlogom. Treba obratiti pažnju i na ime – "Prvi sporazum o principima normalizacije", dok je ovaj novi predlog usvojen pod nazivom "Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova". Čak i u imenu se uspostavlja kontinuitet, kaže Vukadinović.

Napominje da ako su 2013. neke stvari bile naizgled i donekle nejasne, sada nakon deset godina je postalo jasno da su u pitanju "Kosovo i Srbija".

"U međuvremenu su pale maske i sada su stvari nazvane pravim imenom, što se ranije samo kamufliralo eufemizmima 'Beograd i Priština'", navodi on i dodaje da su slični čak i članovi 14 Briselskog sporazuma i 4 francusko-nemačkog plana, jer se u prvom govorilo da "strane neće blokirati, niti se protiviti napretku one druge na putu evrointegracija", dok se sada govori da Srbija neće blokirati ulazak Prištine u bilo koju međunarodnu organizaciju.

Slaviša Ristić: Ova vlast je dovedena da bi završila posao - omogućiti takozvanim „prištinskim institucijama“ da pokore Sever KiM

 Narodni poslanik Slaviša Ristić podsetio je da sa namerno krila činjenica da je  potpisivanjem Briselskog sporazuma, država Srbija praktično ugašena na prostoru Kosova i Metohije. „Javnost malo toga zna o samom sporazumu, osim o čuvenoj priči o „pobedi od 5:0, 10:0, itd.“ i tvrdnji da je „praktično pola tog dokumenta o Zajednici srpskih opština. I ono što je najbitnije, državljanima Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije – a to su bili Srbi i druge nealbanske zajednice, uskraćeno je ustavno pravo da budu deo Republike Srbije pre svega kroz mogućnost i svoje pravo da biraju svoje lokalne organe vlasti, i da budu birani na tim izborima“, rekao je Ristić.

Ristić: Pre Briselskog sporazuma mi smo zaista imali situaciju da takozvane „kosovske institucije“ nisu imale ama baš nikakav pristup Severu Kosova i Metohije

- Kada kažem da treba da se podsetimo na period pre Briselskog sporazuma, mislim pre svega na neki period od 2011. do aprila meseca 2013. godine, kada je ovaj nesrećni Briselski sporazum prihvaćen od strane Aleksandra Vučića, a parafiran od strane Ivice Dačića - rekao je Ristić.

- Dakle, mi smo zaista imali situaciju da takozvane „kosovske institucije“ nisu imale ama baš nikakav pristup Severu Kosova i Metohije. I da ne bih nabrajao kako je i u kom obliku država Srbija dole funkcionisala, ja ću samo reći ovo – zamislite bilo koju opštinu na teritoriji Republike Srbije, i ppokušajte da napravite sliku da na toj teritoriji samo ne vidite Vojsku Srbije i ne vidite uniformisane policajce. Ostalo je praktično sve funkcionisalo na prostoru severnih opština. Sve institucije. A kada govorimo o policiji, onaj deo policije koji je vršio tkz. „civilne poslove“ izdavanja ličnih karata, pasoša, vozačkih dozvola, raznoraznih potvrda, itd., sve ste to mogli da završite u opštinama, odnosno odgovarajućim odeljenjima MUP-a na prostoru KiM - kao da ste recimo, u Kraljevu, Raškoj ili Beogradu. Država Srbija je funkcionisala u punom kapacitetu na Severu Kosova i Metohije, osim vojske i policije, ne tajno, već uz potpuno saznanje predstavnika međunarodne zajednice – rekao je Slaviša Ristić.

(...)

- Mi i dan-danas često čujemo kao jedan od izgovora, tvrdnji zašto je „morao da bude potpisan Briselski sporazum“. Posebno poslednjih dana o tome govori Aleksandar Vučić, kao i svi oko njega koji govore kako je „Srbija dobila na vremenu“ i kako smo zaboga „izbegli rat sa NATO-om“ i „spasili stanovništvo potpisivanjem Briselskog sporazuma“.

Notorna laž!

Ja živim dole i ja sam živeo u to vreme dole. Ne samo što sam živeo dole, nego sam imao neku vrstu odgovornosti prema tom narodu koji sam predstavljao. Nije narod bio ugrožen, niti je bila pretnja bilo kakvim ratom, osim incidentnih situacija koje smo imali sa Albancima u severnom delu Mitrovice i osim nekoliko incidenata na administrativnim prelazima, nije bilo nikakve pretnje da će nas neko proterati, da ćemo „zaratiti“ itd.

Nažalost, očigledno bili su neki drugi razlozi zbog čega je vlast posegnula za prihvatanjem Briselskog sporazuma. Kada kažem vlast, mislim pre svega na tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade i sadašnjeg predsednika Republike Srbije – rekao je Ristić.

- Podsetiću javnost na jednu stvar, za koju verujem da veoma mali broj ljudi zna. Stvar govori o tome da je sadašnja vlast SNS-a i pre dolaska na vlast prihvatila ovu ulogu.

Poslednji lokalni izbori po srpskom sistemu održani su na prostoru Kosova i Metohije 2012. Na tim lokalnim izborima (to je bio 6. maj 2012. godine) i u pripremi za predizbornu kampanju na prostoru KiM, na kojoj je srpski narod učestvovao poslednji put, nažalost, učestvovala je između ostalih, i Srpska napredna stranka. Novoformirana stranka. Imali su svoje „poverenike“ po opštinama i njihovi ljudi su se zaista ozbiljno pripremali verujući da trebaju da učestvuju na tim srpskim lokalnim izborima.

Pošto je tadašnja vlast ćutala, pravila se malo naivna, nisu nam osporavali učešće na tim izborima, ali nisu nešto mnogo ni pomagali, dok sa druge strane smo trpeli veliki pritisak od međunarodnih predstavnika i Unmika, i Euleksa, i OEBS-a, itd. da ipak ne izađemo na te srpske lokalne izbore, jer će navodno oni „organizovati izbore za nas, posebno na Severu KiM“ i neće to organizovati skupština „nezavisnog Kosova“. Mi smo pretpostavili da bi to bilo podvala međunarodne zajednice, u svkom slučaju smo želeli da učsetvujome na srpskim izborima i na kraju smo učestvovali. Ali šta se dešava? Srpska napredna stranka – stranka u nastajanju, priprema se sa svojim ljudima za te lokalne izbore, njihovi ljudi prave lokalne liste i nekoliko sati uoči predaje izbornih lista po opštinama (Zubinom potoku, Kosovskoj mitrovici, Leposaviću, Štrpcu, itd.) dobijaju nalog iz Kraljeva (kao danas se sećam) sa predizbornog mitinga SNS-a Tomislava Nikolića kao predsedničkog kandidata, dobijaju telefonski poziv da ne predaju svoje izborne liste za srpske lokalne izbore.

Šta to govori?

To ne govori o Nikoliću i Vučiću kao ljudima koji su već došli na vlast, već kao kandidatima za vlast.

Ristić: Nema nikakve sumnje da je ova vlast dovedena da bi završila posao, a taj posao znači pokoriti Sever Kosova i Metohije i omogućiti takozvanim „prištinskim institucijama“ da instalira svoje institucije na prostoru Severa Kosova i Metohije

Dakle, Srpska napredna stranka nije želela da učestvuje na srpskim lokalnim izborima!  

To je za nas bila neka vrsta crvenog svetla da su ti ljudi prihvatili igru, da su prihvatili neku vrstu obećanja da bi došli na vlast, i zato mene lično nisu čudile te međunarodne čestitke predsedniku Nikoliću nekoliko sati pre zatvranja biračkih mesta.

Dakle, nema nikakve sumnje da je ova vlast dovedena da bi završila posao, a taj posao znači pokoriti Sever Kosova i Metohije i omogućiti takozvanim „prištinskim institucijama“ da instalira svoje institucije na prostoru Severa Kosova i Metohije – rekao je Ristić.

(...)

- Danas smo okupirana teritorija od strane tkz. „kosovskih institucija“. Na svakom koraku imate tkz. „Specijalne jedinice Rosu“, što nije ništa drugo nego, onako personalno gledano, to su pripadnici tkz. „OVK“, naravno popunjene sa mlađim generacijama. (...) Mi smo od strane naše države i od strane naše vlasti prepustili institucije tkz. „nezavisnom Kosovu“, koje tobož ova vlast ne priznaje, a prihvatila je najpre Briselski sporazum 2013. i nažalost, danas takozvani „nemačko-francuski predlog“.

Marinko. M. Vučinić: Briselski sporazum posle deset godina praktično označava krah politike Aleksandra Vučića

Publicista Marinko Vučinić konstatovao je da se ovde postavlja pitanje zašto je uopšte važno posle deset godina od Briselskog sporazuma govoriti o njemu, pošto se ovih dana u medijima dosta govori o ovom sporazumu.

- Mislim da je važno zato što je osnovna namera ove vlasti da na neki način uopšte marginalizuje razgovor o Kosovu i Metohiji, posebno o implemetanciji ovog tkz. sporazuma. Zato mislim da je i ovaj razgovor važan jednostavno da bi se ova tema vezana za Kosovo i Metohiju i položaj srskog naroda u našoj pokrajini aktualizovala i dobila na značaju. Smatram da treba koristiti svaku priliku da se ova tema vrati u centar pažnje, jer po svemu sudeći i prateći medije mimo ovoga što se obeležava i govori o ovom sporazumu, mislim da je izuzetno važno da se o Kosovu i Metohiji govori i da ne dopustimo da ono bude skrajnuto i da duge teme preuzmu primat – rekao je Vučinić.

Vučinić: Ovde ste čuli ocene sa kojima može da se složi svako ko prati dešavanja na KiM, a to je da ovaj Briselski sporazum posle deset godina praktično označava krah politike Aleksandra Vučića i naprednjačke vlasti

Ovde ste čuli ocene sa kojima može da se složi svako ko prati dešavanja na KiM, a to je da ovaj Briselski sporazum posle deset godina praktično označava krah politike Aleksandra Vučića i naprednjačke vlasti. Drugo, možemo prisustvovati i krahu međunarodne zajednice i njenih nastojanja da se ostvari priznanje tkz. „nezavisne države Kosovo“. Ovde je dosta govoreno o gubljenju ingerencija, šta se dešava na Severu Kosova i Metohije i tome se nema šta dodati.

SAD i zemlje Kvinte stalno govore i „pozivaju obe strane na suzdržanost“ kada reaguju na nasilje i teror na Srbima. To se otprilike kvlaifikuje kao „incidenti“ i stalno se insistira na tome da se ta odgovornost na neki način deli.

Mislim da je to poseban izraz licemerstva i hipokrizije tkz. „međunarodne zajednice“, a nevolj je u tome što hipokrizija i licemerstvo obeležava i politika koju vodi naša vlast. To posebno može da se vidi kada čovek analizira poslednji skup koji je održan u Raškoj, koji je zaista bio vrhunac licemerstva i hipokrizije naprednjačke vlasti. Normalno da je taj skup bio više za unutrašnju upotrebu, on je više imao značaj da još jednom da dodatne elemente gajenja kulta ličnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To je bio jedan u nizu naprednjačkih skupova koje možemo videti sad u nekoj poluzvaničnoj- nezvaničnoj izbornoj kampanji.

Interesantno je da na tom skupu nijednom rečju nije spomenut ovaj evroatlantski sporazum, niti je spomenuta Rezolucija 1244, a govoreno je samo o potrebi formiranja ZSO. Mislim da je to insistiranje na ZSO nešto za šta se grčevito drži ova vlast, pri tome iz Prištine dolaze glasovi da ta zajednica mora biti „u skladu sa zakonima i ustavom Kosova“. Kada vi pogledate šta je dogovoreno oko Zajednice srpskih opština, ništa od toga nije ostalo. Kao što ništa nije ostalo ni od Briselskog sporazuma – rekao je Vučinić.

(NSPM, RT)

Videti još: NSPM: Iz arhive - miting „Ostajemo u Srbiji“ protiv Briselskog sporazuma (10. maj 2013.)

Dokumenti: Iz arhive NSPM - Briselski sporazum Beograda i Prištine u 15 tačaka (19. april 2013.)