петак, 21. април 2023. | |
Главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић изјавио је поводом годишњице потписивања Бриселског споразума да је он био "темпирана бомба у уставном и правном систему Србије". Он је оценио да је већ у тренутку када је споразум потписиван, било јасно да је у питању велеиздаја, и да то није никаква "накнадна памет", већ закључак до којег су пре десет година дошли он и низ аутора Нове српске политичке мисли. Подсетио је на протест у организацији Срба са Севера КиМ који је одржан 2013. године на Тргу Републике у Београду, непосредно после потписивања Бриселског споразума, под називом "Остајемо у Србији", а на којем су, поред осталих, учествовали и покојни митрополит Амфилохије и покојни владика Атанасије и на којем су сви учесници јасно упозорили на последице које тај споразум носи. "Свесни смо да се у овом тренутку, као и наредним и претходним данима више говори о другом, данас актуелном споразуму, тј. француско-немачком плану, који је обавијен велом мистерије, као што је својевремено био и Бриселски споразум кад је доношен", казао је Вукадиновић. Према његовим речима, баш као 2013. и данас, о споразуму се много говорило, а мало ко га је видео.
"Оно што се сада дешава је директан резултат и епилог Бриселског споразума који је трасирао пут и колосек до овога данас", рекао је Вукадиновић и додао да је север Космета до 2013. функционисао као органски део Србије, односно, на њему је функционисала држава Србија. "Десет година након Бриселског споразума ништа више од тога не стоји, ни фактички, ни психолошки, јер се грађани тамо се све мање осећају као део Србије, без обзира коју политичку опцију су подржавали", рекао је он и напоменуо да су у међувремену у надлежност Приштине прешли и судство и безбедност, односно полиција, енергетски сектор и још много изузетно важних сектора. Споразум је власт пак представила као успех и велику победу, али он у Скупштини Србије није усвојен директно, већ је провучен у форми извештаја тадашњег преговарачког тима, на сличан начин као што се данас ради са извештајима Канцеларије за Косово и Метохију. Како је рекао Вукадиновић на конференцији за новинаре, Уставни суд је "опрао руке" од Бриселског споразума, јер га је окарактерисао као "политички акт, који није у његовој надлежности". Са друге стране, суд у Приштини је споразум, односно онај део који се односи на обавезе Приштине, прогласио "неуставним" због чега тамошње власти до данас одбијају да те обавезе око ЗСО спроведу у дело.
Оно што је пре десет година почето споразумом крунише се француско-немачким предлогом. Треба обратити пажњу и на име – "Први споразум о принципима нормализације", док је овај нови предлог усвојен под називом "Споразум о нормализацији односа Србије и Косова". Чак и у имену се успоставља континуитет, каже Вукадиновић. Напомиње да ако су 2013. неке ствари биле наизглед и донекле нејасне, сада након десет година је постало јасно да су у питању "Косово и Србија". "У међувремену су пале маске и сада су ствари назване правим именом, што се раније само камуфлирало еуфемизмима 'Београд и Приштина'", наводи он и додаје да су слични чак и чланови 14 Бриселског споразума и 4 француско-немачког плана, јер се у првом говорило да "стране неће блокирати, нити се противити напретку оне друге на путу евроинтеграција", док се сада говори да Србија неће блокирати улазак Приштине у било коју међународну организацију. Славиша Ристић: Oва власт je доведена да би завршила посао - омогућити такозваним „приштинским институцијама“ да покоре Север КиМ Народни посланик Славиша Ристић подсетио је да са намерно крила чињеница да је потписивањем Бриселског споразума, држава Србија практично угашена на простору Косова и Метохије. „Јавност мало тога зна о самом споразуму, осим о чувеној причи о „победи од 5:0, 10:0, итд.“ и тврдњи да је „практично пола тог документа о Заједници српских општина. И оно што је најбитније, држављанима Републике Србије на простору Косова и Метохије – а то су били Срби и друге неалбанске заједнице, ускраћено је уставно право да буду део Републике Србије пре свега кроз могућност и своје право да бирају своје локалне органе власти, и да буду бирани на тим изборима“, рекао је Ристић.
- Када кажем да треба да се подсетимо на период пре Бриселског споразума, мислим пре свега на неки период од 2011. до априла месеца 2013. године, када је овај несрећни Бриселски споразум прихваћен од стране Александра Вучића, а парафиран од стране Ивице Дачића - рекао је Ристић. - Дакле, ми смо заиста имали ситуацију да такозване „косовске институције“ нису имале ама баш никакав приступ Северу Косова и Метохије. И да не бих набрајао како је и у ком облику држава Србија доле функционисала, ја ћу само рећи ово – замислите било коју општину на територији Републике Србије, и ппокушајте да направите слику да на тој територији само не видите Војску Србије и не видите униформисане полицајце. Остало је практично све функционисало на простору северних општина. Све институције. А када говоримо о полицији, онај део полиције који је вршио ткз. „цивилне послове“ издавања личних карата, пасоша, возачких дозвола, разноразних потврда, итд., све сте то могли да завршите у општинама, односно одговарајућим одељењима МУП-а на простору КиМ - као да сте рецимо, у Краљеву, Рашкој или Београду. Држава Србија је функционисала у пуном капацитету на Северу Косова и Метохије, осим војске и полиције, не тајно, већ уз потпуно сазнање представника међународне заједнице – рекао је Славиша Ристић. (...) - Ми и дан-данас често чујемо као један од изговора, тврдњи зашто је „морао да буде потписан Бриселски споразум“. Посебно последњих дана о томе говори Александар Вучић, као и сви око њега који говоре како је „Србија добила на времену“ и како смо забога „избегли рат са НАТО-ом“ и „спасили становништво потписивањем Бриселског споразума“. Ноторна лаж! Ја живим доле и ја сам живео у то време доле. Не само што сам живео доле, него сам имао неку врсту одговорности према том народу који сам представљао. Није народ био угрожен, нити је била претња било каквим ратом, осим инцидентних ситуација које смо имали са Албанцима у северном делу Митровице и осим неколико инцидената на административним прелазима, није било никакве претње да ће нас неко протерати, да ћемо „заратити“ итд. Нажалост, очигледно били су неки други разлози због чега је власт посегнула за прихватањем Бриселског споразума. Када кажем власт, мислим пре свега на тадашњег првог потпредседника Владе и садашњег председника Републике Србије – рекао је Ристић. - Подсетићу јавност на једну ствар, за коју верујем да веома мали број људи зна. Ствар говори о томе да је садашња власт СНС-а и пре доласка на власт прихватила ову улогу. Последњи локални избори по српском систему одржани су на простору Косова и Метохије 2012. На тим локалним изборима (то је био 6. мај 2012. године) и у припреми за предизборну кампању на простору КиМ, на којој је српски народ учествовао последњи пут, нажалост, учествовала је између осталих, и Српска напредна странка. Новоформирана странка. Имали су своје „поверенике“ по општинама и њихови људи су се заиста озбиљно припремали верујући да требају да учествују на тим српским локалним изборима. Пошто је тадашња власт ћутала, правила се мало наивна, нису нам оспоравали учешће на тим изборима, али нису нешто много ни помагали, док са друге стране смо трпели велики притисак од међународних представника и Унмика, и Еулекса, и ОЕБС-а, итд. да ипак не изађемо на те српске локалне изборе, јер ће наводно они „организовати изборе за нас, посебно на Северу КиМ“ и неће то организовати скупштина „независног Косова“. Ми смо претпоставили да би то било подвала међународне заједнице, у свком случају смо желели да учсетвујоме на српским изборима и на крају смо учествовали. Али шта се дешава? Српска напредна странка – странка у настајању, припрема се са својим људима за те локалне изборе, њихови људи праве локалне листе и неколико сати уочи предаје изборних листа по општинама (Зубином потоку, Косовској митровици, Лепосавићу, Штрпцу, итд.) добијају налог из Краљева (као данас се сећам) са предизборног митинга СНС-а Томислава Николића као председничког кандидата, добијају телефонски позив да не предају своје изборне листе за српске локалне изборе. Шта то говори? То не говори о Николићу и Вучићу као људима који су већ дошли на власт, већ као кандидатима за власт.
Дакле, Српска напредна странка није желела да учествује на српским локалним изборима! То је за нас била нека врста црвеног светла да су ти људи прихватили игру, да су прихватили неку врсту обећања да би дошли на власт, и зато мене лично нису чудиле те међународне честитке председнику Николићу неколико сати пре затврања бирачких места. Дакле, нема никакве сумње да је ова власт доведена да би завршила посао, а тај посао значи покорити Север Косова и Метохије и омогућити такозваним „приштинским институцијама“ да инсталира своје институције на простору Севера Косова и Метохије – рекао је Ристић. (...) - Данас смо окупирана територија од стране ткз. „косовских институција“. На сваком кораку имате ткз. „Специјалне јединице Росу“, што није ништа друго него, онако персонално гледано, то су припадници ткз. „ОВК“, наравно попуњене са млађим генерацијама. (...) Ми смо од стране наше државе и од стране наше власти препустили институције ткз. „независном Косову“, које тобож ова власт не признаје, а прихватила је најпре Бриселски споразум 2013. и нажалост, данас такозвани „немачко-француски предлог“. Маринко. М. Вучинић: Бриселски споразум после десет година практично означава крах политике Александра Вучића Публициста Маринко Вучинић констатовао је да се овде поставља питање зашто је уопште важно после десет година од Бриселског споразумa говорити о њему, пошто се ових дана у медијима доста говори о овом споразуму. - Мислим да је важно зато што је основна намера ове власти да на неки начин уопште маргинализује разговор о Косову и Метохији, посебно о имплеметанцији овог ткз. споразума. Зато мислим да је и овај разговор важан једноставно да би се ова тема везана за Косово и Метохију и положај срског народа у нашој покрајини актуализовала и добила на значају. Сматрам да треба користити сваку прилику да се ова тема врати у центар пажње, јер по свему судећи и пратећи медије мимо овога што се обележава и говори о овом споразуму, мислим да је изузетно важно да се о Косову и Метохији говори и да не допустимо да оно буде скрајнуто и да дуге теме преузму примат – рекао је Вучинић.
Овде сте чули оцене са којима може да се сложи свако ко прати дешавања на КиМ, а то је да овај Бриселски споразум после десет година практично означава крах политике Александра Вучића и напредњачке власти. Друго, можемо присуствовати и краху међународне заједнице и њених настојања да се оствари признање ткз. „независне државе Косово“. Овде је доста говорено о губљењу ингеренција, шта се дешава на Северу Косова и Метохије и томе се нема шта додати. САД и земље Квинте стално говоре и „позивају обе стране на суздржаност“ када реагују на насиље и терор на Србима. То се отприлике квлаификује као „инциденти“ и стално се инсистира на томе да се та одговорност на неки начин дели. Мислим да је то посебан израз лицемерства и хипокризије ткз. „међународне заједнице“, а невољ је у томе што хипокризија и лицемерство обележава и политика коју води наша власт. То посебно може да се види када човек анализира последњи скуп који је одржан у Рашкој, који је заиста био врхунац лицемерства и хипокризије напредњачке власти. Нормално да је тај скуп био више за унутрашњу употребу, он је више имао значај да још једном да додатне елементе гајења култа личности председника Србије Александра Вучића. То је био један у низу напредњачких скупова које можемо видети сад у некој полузваничној- незваничној изборној кампањи. Интересантно је да на том скупу ниједном речју није споменут овај евроатлантски споразум, нити је споменута Резолуција 1244, а говорено је само о потреби формирања ЗСО. Мислим да је то инсистирање на ЗСО нешто за шта се грчевито држи ова власт, при томе из Приштине долазе гласови да та заједница мора бити „у складу са законима и уставом Косова“. Када ви погледате шта је договорено око Заједнице српских општина, ништа од тога није остало. Као што ништа није остало ни од Бриселског споразума – рекао је Вучинић. (НСПМ, РТ) Видети још: НСПМ: Из архиве - митинг „Остајемо у Србији“ против Бриселског споразума (10. мај 2013.) Документи: Из архиве НСПМ - Бриселски споразум Београда и Приштине у 15 тачака (19. април 2013.) |