Ђоко Кесић: Пластични војници

Сломљен, избезумљен, тешко болестан дементни старац апсолутно је јадна слика првог појављивања генерала Младића у Хашком трибуналу. Међутим, свидело се то некима или не, та слика има наше лице. Личи на нас који смо га хвалили и ваздизали у генијалног војног стратега, на наше речито ћутање док је био у бекству, личи на нас који смо га изручили Хагу.

Кад је већ тамо, нека генералу суде, а његову слику носимо на лицу јер нам је он главна улазница за Европу. Е сад, проблем је у томе што је за ту европску игру потребно бар двоје. Свет и ми, купили смо исту улазницу али за различите представе. Ми се прсимо, ево испунили смо најважнији услов за улазак у ЕУ. На другој страни, за САД и ЕУ нису примарни правда и умањење бола за невине жртве. Они кажу, с Младићем у Хагу доказујемо да су Срби највећи геноцидни злочинци у модерној историји, да су Хрватска и Косово толерантна и мултиетична друштва, да је БиХ срећна земља. Њима су потребна оправдање за њихову сурову и немилосрдну политику.

И наш пут у ЕУ није поплочан добрим намерама. Нашим властима ниједна жртва није велика за њихов опстанак, па време је да опет читамо Ифигенију. И ЕУ ће да нас уверава да ниједна жртва није велика за упис у њихов клуб. Тек ће да нам праве нове баре за тај стиплчез.

Заправо, суштину наше позиције најбоље објашњава посета папе Бенедикта Хрватској.

Дуго већ трају преговори око посете папе Србији. Његова светост патријарх српски Иринеј одмах после избора најавио је могућу папину посету Србију 2013, уз годишњицу Миланског едикта. Из Ватикана су стизале велике похвале тој идеји.

Међутим, папа Бенедикт на гробу Павелићевог кардинала Алојзија Степинца саопшти да је „Степинац био велики пастир и велики хришћанин... Истакнути хуманиста бранио је Србе, Јевреје и Роме..." Кога занима чињеница да је Степинац крајем маја 1943. писао надређенима у Ватикан да нису тачне приче о злочинима над Србима и Јеврејима, да „не подлежу српској пропаганди која руши престиж актуелног режима у Хрватској".

Значи, Запад и Ватикан очекују да Срби, војници од пластелина и с логиком гмизаваца, испуне све старе и нове хашке и ине услове, па да нас припусте у предворје ЕУ. И, наравно, да позовемо папу у госте и прогласимо Степинца за највећег српског хуманисту и извинимо се Хрватима за Јасеновац, Јаску, да се извинимо што нисмо католици...

Наша политичка и интелектуална елита прославила би и тај гест.

(Прес)