Дејвид Мекалистер: У склопу преговора о чланству Србије и ЕУ процес нормализације односа Београда и Приштине мора бити окончан правно обавезујућим споразумом две стране

БРИСЕЛ - Европска комисија сматра да се у склопу преговора о чланству Србије и Европске уније мора остварити битан напредак у нормализацији односа Београда и Приштине, који ће бити окончан правно обавезујућим споразумом две стране.

То је на скупу о напретку Србије у преговорима о чланству с ЕУ данас, у Бриселу, изјавио званичник Европске комисије Кристос Макридис, а известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер је ставио до знања да је поглавље 35 преговора о чланству са Србијом посебно и нагласио да је сређивање односа с Косовом део преговарачког оквира о чланству са Србијом.

Резолуцијом немачког парламента је, по његовим речима, постављен захтев да се поглавље 35 мора отворити у врло раној фази преговора.

Немачки став је, објаснио је Мекалистер, да се поглавље 35 отвори као једно од првих и отуд је тако битно да дијалог Београд-Приштина на високом нивоу, 9. фебруара, буде успешан и да заиста дође до суштинског напретка и одређеног преокрета.

Дејвид Мекалистер: Предлог резолуције ЕП о Србији добио рекордан број амандмана, али то неће угрозити њен европски пут

БРИСЕЛ- Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер изјавио је данас да је на његов предлог резолуције поднет рекордан број амандмана, али да то неће угрозити европски пут Србије.

“Поднето је чак 222 амандмана, што је двоструко више него за предлоге резолуција за Црну Гору и Македонију заједно”, рекао је Мекалистер на међународној конференцији о напретку Србије у Гете институту у Бриселу коју је организовала фондација Ханс Зајдел.

Највише амандмана су поднели посланици из Хрватске, који траже да се Србија услови решавањем бројних отворених билатералних спорова са Србијом, али и посланици из Мађарске, Бугарске и Румуније, који траже бољи статус за своје националне мањине.

“Оно што је најбитније је да нико не оспорава напредак Србије на европском путу, нити захтева да јој се врата ЕУ затворе”, истакао је Мекалистер и додао да амандмани немају за циљ да промене општи тон резолуције, већ само да “унесу неке детаље”.

Бивши европски комесар Штефан Лене је прокоментарисао да је прокламовани принцип да се процес проширења не условљава билатералним питањима и раније често кршио и навео примере Грчке, која блокира Мекедонију због спора око имена државе, као и словеначку блокаду Хрватске због Пиранског залива.

“На жалост, било је сасвим лако предвидети да ће Хрватска искористити чланство у ЕУ да изврши притисак на Србију”, рекао је он.

За реч се јавио и хрватски амбасадор у Белгији Марио Нобило, који је устврдио да није реч о билатералним питањима, него о захтеву да се поштују основне европске вредности.

“Ми желимо да видимо Србију у ЕУ, али инсистирамо да она прође кроз исту катарзу кроз коју је Хрватска прошла током преговора о придруживању”, рекао је он, додајући да су захтеви хрватских посланика који се односе на проналажење несталих, суочавања са прошлошћу, корекцији границе на Дунаву и враћања културног блага у складу са европским нормама.

Њему је реплицирао Срђан Мајсторовић, заменик шефа Канцеларије владе Србије за Европске интеграције, који је подсетио амбасадора да се хрватски Сабор прошле године резолуцијом обавезао да неће ометати Србију у европским интеграцијама билатералним питањима.

“Уверен сам да ће представници Хрватске у ЕУ поштовати ту резолуцију”, истакао је Мајсторовић.

(Танјуг)