Početna strana > Hronika > IZ ARHIVE: Debata o promeni Ustava u Institutu za uporedno pravo. Vukadinović: Problemi u pravosuđu nisu plod loših ustavnih rešenja, već loše prakse. Manojlović: Parlament potčinjen volji jednog čoveka. Gajić: 50 odsto građana ne zna šta je tema referenduma
Hronika

IZ ARHIVE: Debata o promeni Ustava u Institutu za uporedno pravo. Vukadinović: Problemi u pravosuđu nisu plod loših ustavnih rešenja, već loše prakse. Manojlović: Parlament potčinjen volji jednog čoveka. Gajić: 50 odsto građana ne zna šta je tema referenduma

PDF Štampa El. pošta
petak, 13. januar 2023.

U Institutu za uporedno pravo održan je okrugli sto "Ustavni amandmani - za ili protiv". „Ustav Srbije iz 2006. godine je loš i treba ga menjati, a građani bi trebalo za to da glasaju“, ocenili su autori teksta amandmana prof. dr Vladan Petrov, dr Miloš Stanić i dr Miroslav Đorđević. Sa time se nisu složili Đorđe Vukadinović, Savo Manojlović i Vladimir Gajić, smatrajući da nije bilo adekvatne javne rasprave, potrebnog šireg društvenog konsezusa, kao i da trenutno socio-političko okruženje nije povoljno za menjanje Ustava.

Vukadinović: Promena Ustava nije ni među deset tema na listi prioriteta kojima ovo društvo treba da se sada bavi

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović je rekao da sama činjenica da se razgovor o promeni Ustava ne vodi na javnom medijskom servisu, već u prostorijama Instituta za uporedno pravo, govori da je „politički okvir takav da u ove izmene nije trebalo ići“, kao i da je ustavne promene inicirao parlament „sa krnjim legitimitetom“.

"Parlament kojim se niko ne ponosi, uključujući i one koji su ga formirali. Nije dobro da takva Skupština bude pokretač ustavnih promena. Promena Ustava nije ni među deset tema na listi prioriteta kojima ovo društvo treba da se sada bavi. Problemi u pravosuđu nisu posledica loših ustavnih rešenja, već loše prakse", rekao je Vukadinović.

Manojlović: Parlament potčinjen volji jednog čoveka

Istraživač Instituta za uporedno pravo Savo Manojlović je rekao da se čini da je glasanje na referendumu o ustavnim promenama kao neka vrsta "tamnog vilajeta" i kao da će neko "bilo kako da se opredeli zažaliti".

On je ocenio da "nije bilo adekvatne javne rasprave", kao i da nije problem to što je jednopartijski parlament, već to što je očigledno "da je parlament potčinjen volji jednog čoveka", što se videlo kada je 240 poslanika glasalo za jedan zakon, a nekoliko dana kasnije po nalogu glasalo suprotno povodom istog zakona.

Gajić: Čak 50 odsto građana Srbije pojma nema šta je tema referenduma i pitanje na koje se traži odgovor

Advokat Vladimir Gajić je konstatovao da je ova rasprava zakasnela, kao i sve ostalo što se dešava poslednjih dana. „Ostalo je manje od trideset dana do referenduma. Po nekim istraživanjima čak 50 odsto građana Srbije pojma nema šta je tema referenduma i pitanje na koje se traži odgovor. Čak je i to referendumsko pitanje koje je definisano procedurom koja se iznosi pred građane – nedovoljno jasno kada jedan laik to pročita. A ogromna je većina laika, ogroman je broj nepismenih ljudi, ogroman je broj ljudi koji su recimo završili samo osnovnu školu, pa su zaboravili na svoju pismenost. Tom pitanju nedostaje kao neki saobraćajni znak - „a o čemu se  tu radi?“ Fali da piše „o pravosuđu“, kako bi ljudi imali bar elementarno znanje o čemu se izjašnjavaju“, rekao je Gajić.

Đorđević: Referendum o promeni Ustava nije referendum o tome da li se nekome dopada vlast, ili je za EU

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Miroslav Đorđević je rekao da referendum o promeni Ustava, raspisan za 16. januar 2022. godine nije referendum "da li se nekome dopada vlast, ili da li je za EU", već da je to put da se Ustav iz 2006. godine izmeni, za čime, kako je naveo "potreba postoji".

Petrov: Rešenja predviđaju otklon politike iz sudstva, a i javnog tužilaštva

„Građani će 16. januara na referendumu glasati za Akt o promeni Ustava koji se odnosi na provosuđe i čija rešenja predviđaju otklon polike iz sudstva, a i javnog tužilaštva“, tvrdi profesor ustavnog prava Vladan Petrov.

"Ponuđena rešenja o kojima će se glasati na referendumu omogućavaju veću nezavisnost i veću efikasnost i veću odgovornost sudstva, ali i veću samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, dok aktuelne odredbe Ustava ne omogućavaju u dovoljnoj meri depolitizaciju pravosuđa", rekao je profesor Petrov.

 

U Institutu za uporedno pravo 28. 12. 2021. godine u 11 časova održaće se okrugli sto na temu Ustavni amandmani – za ili protiv.

Učesnici okruglog stola:

prof. dr Vladan Petrov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Republike Srbije,

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli,

Vladimir Gajić, advokat iz Beograda

dr Miloš Stanić, naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo,

dr Miroslav Đorđević, naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo,

Savo Manojlović, istraživač saradnik u Institutu za uporedno pravo.

Moderator skupa biće prof. dr Vladimir Đurić, viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo.

(Beta, NSPM, Tanjug)

(Sreda, 29. decembar 2021.)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner