Danas se obeležava Dan studenata beogradskog Univerziteta u znak sećanja na tragično nastradalog studenta Žarka Marinovića tokom demonstracija 1936. godine

Danas se nizom manifestacija obeležava Dan studenata beogradskog Univerziteta u znak sećanja na Žarka Marinovića, studenta prava koji je tragično izgubio život u studentskim demonstracijama 1936. godine.

Dan studenata je prilika da se slavi, ali i da se pre svega ukaže na one probleme koje je potrebno rešiti, kao što su bolji uslovi studiranja, niže školarine i zakon o visokom obrazovanju.

Žarko Marinović (1911 — 1936), bio je student prava i član Komunističke partije Jugoslavije, koji je ubijen 4. aprila 1936. godine tokom studentskog štrajka. 

Poginuo je u sukobu komunističke omladine, koja je bila za štrajk na univerzitetu, i ljotićevaca, koji su hteli na nastavu.

Na Univerzitetu u Beogradu u godinama pred Drugi svetski rat aktivnost levičarskih snaga, čiju su većinu činili siromašniji studenti, bila je veoma razvijena. Čestim štrajkovima i drugim akcijama vodila se borba za poboljšanje uslova studiranja, a ključni zahtevi bili su smanjenje školarina i autonomija Univerziteta. Vođe studentske levice bili si Veljko Vlahović, Vlado Popović, Svetozar Vukmanović Tempo, Rifat Burdžević, Cvijetin Mijatović, Miloš Minić, Osman Karabegović...

Vlast im je suprotstavljala desničarske omladinske organizacije, među kojima su najuticajniji i najorganizovaniji bili članovi fašističkog Zbora Dimitrija Ljotića. Nisu bili retki ni fizički obračuni pripadnika levih i desnih političkih struja.

Univerzitetska policija

Budući da „zboraši“ nisu uspevali da suzbiju studentske proteste, vlada Milana Stojadinovića u proleće 1936. odlučila je da uvede univerzitetsku policiju. Tome su se, kao drastičnom vidu gušenja autonomije Univerziteta, suprotstavili napredni studenti, ali i mnogi profesori. Komunistička partija je na Univerzitetu zakazala štrajk za 3. april.

Odziv je bio masovan i zahvatio je sve univerzitete u zemlji - u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju i Subotici. Imao je jedinstven program i zahteve izložene u 16 tačaka, čija je suština bila antifašizam.

Akcioni odbor štrajka na svim fakultetima rasporedio je jake grupe svojih predstavnika sa zadatkom da studente obaveštavaju o štrajku i njegovim ciljevima i da onemoguće ulazak na nastavu.

Napali štrajkače

Beogradska policija odmah je preduzela kontramere i mobilisala sve svoje snage: žandarme, policajce, agente i „orjunaše“. Ovi posljednji štampali su svoje letke, a pokušali su da zauzmu i fakultete kako bi nastava bila održana. Kad im to nije uspelo, napali su štrajkačke straže.

Štrajk studenata otpočeo je 3. aprila i istovremeno je zahvatio sve Univerzitete u zemlji - Beogradski, Zagrebački, Ljubljanski, Skopljanski i Subotički; i imao je jedinstven program i zahteve izložene u 16 tačaka. Ovaj štrajk završio se uspešno 28. aprila i poznat je pod imenom aprilski štrajk. Kao rezultat štrajka povučena je odluka o zavođenju policije na Univerzitetu, smenjen rektor Vladimir Ćorović i za novog izabran Dragoslav Jovanović.

Na samom početku štrajka, 4. aprila, pri pokušaju policije i studenata-orjunaša da zauzmu zgrade fakulteta, došlo je do velikih sukoba, od kojih je najjači i najtragičniji bio onaj ispred zgrade Patološkog instituta Medicisnkog fakulteta u kojem je ubijen Žarko Marinović. On se nalazio u grupi studenata koja se nalazila ispred zgrade, kada je student parva i član „Orjune“ Slobodan Nedeljković nožem nasrnuo na studenta prava Jovana Šćepanovića. Žarko je tada pritrčao da odbrani druga, ali mu je tada student Nedeljković zadao dva udarca kamom u leđa.

Vest o pogibiji Žarka Marinkovića odjeknula je širom Beogradskog univerziteta, a ubrzo se pročula i na drugim Univerzitetima. Ona je još više ohrabrila studente u njihvoj borbi za autonomiju Univerziteta i skrenula pažnju javnosti. Na vest o smrti prva je reagovala Organizacija ujedinjene studentske omladine, koja je izdala letak u kom je oštro osudila čin njegovog ubistva. Vlasti je odmah posle izvršene obdukcije, odlučila da se sahrana održi sutradan u osam ujutru na Novom groblju.

Policija je ovim činom želela da izbegne nove sukobe sa studentima, koji su opsedali zgradu mrtvačnice. Od ranog jutra 5. aprila, kolone od nekoloko hiljada studenata su iz nekoliko pravaca krenule ka Novom groblju. Pošto od strane policije bile zaustavljene u toj nameri, došlo je do nekoliko sukoba s policijom u Grobljanskoj ulici (danas Ruzveltova ulica). Upskos policijskim merama, studenti su čitavog dana obilazili Žarkov grob, koji se nalazio na periferiji groblja i polagali cveće.

U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april - dan Žarkove smrti. Na devetogodišnjicu njegove smrti 9. aprila 1945. godine njegov grob je bio uređen, a na Dan borca, 4. jula 1954. godine na njemu je svečano otkrivena spomen-ploča. Istog dana doneta je odluka da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta. Iako je još od njegove sahrane, 1936. godine, postojala inicijativa o prenosu njegovih posmrtnih ostataka u rodno mesto, 1970. godine je doneta odluka o njihovom prenosu u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, koja je izvršena 15. juna 1972. godine.

(NSPM)