Данас се обележава Дан студената београдског Универзитета у знак сећања на трагично настрадалог студента Жарка Мариновића током демонстрација 1936. године

Данас се низом манифестација обележава Дан студената београдског Универзитета у знак сећања на Жарка Мариновића, студента права који је трагично изгубио живот у студентским демонстрацијама 1936. године.

Дан студената је прилика да се слави, али и да се пре свега укаже на оне проблеме које је потребно решити, као што су бољи услови студирања, ниже школарине и закон о високом образовању.

Жарко Мариновић (1911 — 1936), био је студент права и члан Комунистичке партије Југославије, који је убијен 4. априла 1936. године током студентског штрајка. 

Погинуо је у сукобу комунистичке омладине, која је била за штрајк на универзитету, и љотићеваца, који су хтели на наставу.

На Универзитету у Београду у годинама пред Други светски рат активност левичарских снага, чију су већину чинили сиромашнији студенти, била је веома развијена. Честим штрајковима и другим акцијама водила се борба за побољшање услова студирања, а кључни захтеви били су смањење школарина и аутономија Универзитета. Вође студентске левице били си Вељко Влаховић, Владо Поповић, Светозар Вукмановић Темпо, Рифат Бурџевић, Цвијетин Мијатовић, Милош Минић, Осман Карабеговић...

Власт им је супротстављала десничарске омладинске организације, међу којима су најутицајнији и најорганизованији били чланови фашистичког Збора Димитрија Љотића. Нису били ретки ни физички обрачуни припадника левих и десних политичких струја.

Универзитетска полиција

Будући да „збораши“ нису успевали да сузбију студентске протесте, влада Милана Стојадиновића у пролеће 1936. одлучила је да уведе универзитетску полицију. Томе су се, као драстичном виду гушења аутономије Универзитета, супротставили напредни студенти, али и многи професори. Комунистичка партија је на Универзитету заказала штрајк за 3. април.

Одзив је био масован и захватио је све универзитете у земљи - у Београду, Загребу, Љубљани, Скопљу и Суботици. Имао је јединствен програм и захтеве изложене у 16 тачака, чија је суштина била антифашизам.

Акциони одбор штрајка на свим факултетима распоредио је јаке групе својих представника са задатком да студенте обавештавају о штрајку и његовим циљевима и да онемогуће улазак на наставу.

Напали штрајкаче

Београдска полиција одмах је предузела контрамере и мобилисала све своје снаге: жандарме, полицајце, агенте и „орјунаше“. Ови посљедњи штампали су своје летке, а покушали су да заузму и факултете како би настава била одржана. Кад им то није успело, напали су штрајкачке страже.

Штрајк студената отпочео је 3. априла и истовремено је захватио све Универзитете у земљи - Београдски, Загребачки, Љубљански, Скопљански и Суботички; и имао је јединствен програм и захтеве изложене у 16 тачака. Овај штрајк завршио се успешно 28. априла и познат је под именом априлски штрајк. Као резултат штрајка повучена је одлука о завођењу полиције на Универзитету, смењен ректор Владимир Ћоровић и за новог изабран Драгослав Јовановић.

На самом почетку штрајка, 4. априла, при покушају полиције и студената-орјунаша да заузму зграде факултета, дошло је до великих сукоба, од којих је најјачи и најтрагичнији био онај испред зграде Патолошког института Медициснког факултета у којем је убијен Жарко Мариновић. Он се налазио у групи студената која се налазила испред зграде, када је студент парва и члан „Орјуне“ Слободан Недељковић ножем насрнуо на студента права Јована Шћепановића. Жарко је тада притрчао да одбрани друга, али му је тада студент Недељковић задао два ударца камом у леђа.

Вест о погибији Жарка Маринковића одјекнула је широм Београдског универзитета, а убрзо се прочула и на другим Универзитетима. Она је још више охрабрила студенте у њихвој борби за аутономију Универзитета и скренула пажњу јавности. На вест о смрти прва је реаговала Организација уједињене студентске омладине, која је издала летак у ком је оштро осудила чин његовог убиства. Власти је одмах после извршене обдукције, одлучила да се сахрана одржи сутрадан у осам ујутру на Новом гробљу.

Полиција је овим чином желела да избегне нове сукобе са студентима, који су опседали зграду мртвачнице. Од раног јутра 5. априла, колоне од неколоко хиљада студената су из неколико праваца кренуле ка Новом гробљу. Пошто од стране полиције биле заустављене у тој намери, дошло је до неколико сукоба с полицијом у Гробљанској улици (данас Рузвелтова улица). Упскос полицијским мерама, студенти су читавог дана обилазили Жарков гроб, који се налазио на периферији гробља и полагали цвеће.

У периоду до почетка Другог светског рата, студенти Београдског универзитета су сваке године, упркос забрани, обележавали 4. април - дан Жаркове смрти. На деветогодишњицу његове смрти 9. априла 1945. године његов гроб је био уређен, а на Дан борца, 4. јула 1954. године на њему је свечано откривена спомен-плоча. Истог дана донета је одлука да се 4. април обележава као Дан студената Београдског универзитета. Иако је још од његове сахране, 1936. године, постојала иницијатива о преносу његових посмртних остатака у родно место, 1970. године је донета одлука о њиховом преносу у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу, која је извршена 15. јуна 1972. године.

(НСПМ)