Данас: Да ли су изворишта воде у Србији угрожена? „Рударење није идеја и визија људи који овде живе, већ амбиција врхушке власти и користољубивог бизниса“

Будући рудник у долини Јадра и прерада “јадарита” значајно ће смањити водне ресурсе наше земље, а како кажу стучњаци, потенцијално су угрожени не само грађани Мачве, него и Западне Србије, Војводине и Шумадије.

Ново упозорење о штетности рударења у долини Јадра стигло је и од доктора хемијских наука, Јована М. Тадића, српског научника са Берклија.

Он је један од аутора научне студије о последицама копања литијума у долини Јадра у којој пише како ћемо отварањем овог рудника и прераде “јадарита” изгубити изворишта воде довољна да опскрбе три Београда.

Марица Живановић Пољо из Удружења „нЕКО брине за Левач” из Рековца каже да је констатација Јована М. Тадића да по питању пројекта Јадар имамо „четири црвена светла”, пулсирајућа, уз звук сирене за узбуну која нас упозоравају на погубност овог пројекта по многим параметрима.

– Људи из Јадра и СЕОС о овоме говоре већ преко четири године и сматрамо да је веома важно што се све више научника и јавних личности и организација из читавог света укључује у борбу против екстрактивизма у глобалу. Пројекат Јадар је сада у фокусу, али ни једног тренутка не смемо заборавити на Хомоље, Рогозну, Гружу и многе друге локације на којима се покушава отимање и уништавање плодног земљишта, шума, река, пијаће воде зарад корпорацијског богаћења – рекла је она.

Слаже се Тадићем и да за овакав однос према природним ресурсима наше земље неко мора да одговара и да без законских решења Србија неће имати миран сан, јер нас је неко препустио или покушава да нас препусти експлоатацији великих компанија које иду за својим профитом не марећи за људске животе, здравље људи и катастрофално стање природне средине које остављају за собом.

Владимир Пантић из Удружења Локални одговор из Ваљева, сматра да будућност Западне Србије и Шумадије није у таквој привреди која се заснива на распродаји ресурса и домаћег богатства.

– Мени су код афере литијум, поред осталих, проблематичне две ствари. Најпре, да рударење није идеја и визија људи који овде живе већ амбиција врхушке власти и користољубивог бизниса који га окружује. И други проблем, да власти у Србији, нису у стању да успоставе владавину права и обезбеде примену закона који се односе на заштиту животне средине. То смо у Ваљеву безброј пута видели да се загађивачима као што су фабрика оружја „Крушик” и фабрика славина „Хансгрохе” гледа кроз прсте. А што се разних притисака на јавност тиче, на нама је да устанемо и да кажемо историјско „не!”. Са пуним правом и свешћу да је то најбоље за будућност – казао је Пантић.

Аца Удицки, дипломирани инжењер геологије, као прво жели да подвуче да људи често сматрају како су геологија и рударство исте науке, а нису, него су две различите.

– Данас се разни стручњаци јављају и причају о овим темама, а не разликују основне ствари и тешко се више обазирати на све изјаве које долазе. Последице прераде “јадарита” би наравно биле велике. Не мора да се деси да се излије јаловиште, довољно је да ако овај посао крене и ако дозволимо да се у Лозници експолатише вода за потребе рудника, изгубимо 30 одсто капацитета водоизворишта у Мачви. Рио Сава је раније тражила да узима воду директно из Дрине, али им то на крају није дозвољено због упозорења стручњака да ће тако свести ниво воде испод биолошког минимума, што би уништило ову реку – изјавио је Удицки.

Како истиче, онда је ова компанија одлучила да захвата подземне воде, па да се проблем не види, али ће се он видети за 50 година кад више не будемо имали довољно воде.

Највеци потрошач пијаце воде је како додаје, процесно постројење за прераду “јадарита” и добијање литијума, борне киселине и натријума. Сам рудник нема велике потребе за водом, он сам производи и користи ту воду за своје потребе.

Како каже Александар Матковић, научни сарадник на Институту економских наука и члан Зелено-левог фронта, по нашој Стратегији управљања водама Србије стоји да ће Нови Сад и Војводина потенцијално користити воду из алувијона Мачве.

– Нама заправо прети да имамо потенцијално загађене изворе уколико се нешто деси и због тога би Новосађани и читава Војводина па и становници осталих општина у Србији, а не само подручја где се буши и где се планира копање, требало да се ангажују око овог питања литијума – закључио је он.

(Данас)