уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Цвијетин Миливојевић: Добар потез опозиције у Скупштини, определила се за активан бојкот избора
Хроника

Цвијетин Миливојевић: Добар потез опозиције у Скупштини, определила се за активан бојкот избора

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 29. јануар 2019.

 Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић оценио је данас да су опозиционе странке на добар начин искористиле посету словеначког председника Борута Пахора Скупштини Србије својим бојкотом и додао да мисли да се у последње време опозиција опредрелила за активан бојкот ако буду расписани избори.

Миливојевић је за агенцију Бета казао да је потез опозиционих странака које нису учествовале јуче на посебној седници Скупштине Србије поводом посете Пахора био оправдан и примећен.

„Можда није права адреса словеначки председник Борут Пахор, јер било је у гостима у српском парламенту представника земаља које су много више учиниле нажао Србији него Словенија, али оно није била порука Пахору, већ порука режиму у Београду да у једној недемократској атмосфери опозиција не треба да буде икебана“, оценио је Миливојевић.

Посланици Демократске странке (ДС) Балша Божовић и Маја Виденовић предали су јуче Пахору материјал о нападима на представнике опозиције и на медије, као и фотографије са протеста који се два месеца одржавају против актуелне власти у Србији, а Миливојевић је оценио да су послали поруку која је примећена у медијима.

„Мислим да је са медијског становишта добар потез начин на који су га (Пахора) посланици ДС-а обавестили о томе шта се дешава у Србији, а што се јавност у ЕУ прави да не примећује, а то су протести који се одржавају у више од 20 градова Србије“, казао је Миливојевић.

На питање да ли би опозиција требало да бојкотује рад Скупштине, Миливојевић је одговорио да та одлука мора бити део ширег одговора на питање шта ако сутра председник Србије Александар Вучић распише изборе под недемократским условима.

„Опозиција не треба да чека са тим одговором, који мора бити једноставан, разумљив грађанима и логичан. Кад кажете бојкот, то не значи ништа. То је само на неки начин бежање од супростављања, утакмице и такмичења. Али постоји активни бојкот, где се ви до последњег тренутка борите да се уљуде услови и доведу у позицију какава је била 2012. када је СНС победила“, рекао је Миливојевић.

Он је појаснио да активни бојкот подразумева комбинацију догађања у парламентима, локалним скупштинама, али и грађанске протесте, а врло вероватно и грађанску непослушност.

„Ово што сада видимо нису класични политички протести, већ комбинација политичких захтева опозиције, заједно са локалним грађанским проблемима. Дакле, свака средина има свој грађански проблем, било да је реч о мини хидроцентралама на Старој планини или проблем малинара у западној Србији. Имате једну локалну ноту која је грађанска и неке политичке поруке опозиције“, рекао је Миливојевић.

Миливојевић је оценио да бојкот парламента може бити један од канала тог бојкота, али да не треба терати све опозиционе посланике да не учествују у раду Скупштине, јер, како је рекао, Скупштина не ради само у пленуму, већ и по одборима који нису видљиви медијима.

„Свака опозиција жели да сруши власт и да она дође на њу, и то није рушење државе, што се често подмеће опозцији. Свугде у свету у свакој нормалној земљи посао опозиције је да критикује власт и да покушава да је победи, сруши и да она дође на власт“, казао је Миливојевић.

Посебну седницу парламента на којој је говорио Пахор бојкотовали су посланици Демократске странке, Двери, Народне странке, Социјалдемократске странке, Странке модерне Србије, Доста је било, посланик Нове странке и самостални посланици, солидаришући се тако са грађанима који протестују против актуелне власти у више градова у Србији, али не и друге странке које су у опозицији.

„Ми смо још од времена (бившег председника Југославије) Слободана Милошевића имали институт такозване конструктиве опозиције, или како је Слоба волео да говори ‘омиљена опозиција’. Њему је најдуже ‘омиљена опозиција’ била Српска радикална странка“, рекао је Миливојевић.

Он је додао да власт у Србији и данас има „омиљену опозицију“, те да она има у њој странке националне екстремне деснице као што је Српска радикална странка, грађанске екстремисте попут Либерално-демократске странке, али и националне мањине.

„Свака власт, па и ова воли да негује омиљену опозицију и она је увек на резервној клупи да може да утрчи на терен, ако неки коалициони партнер изађе из игре и увек је ту да помогне у доношењу одлука гласањем. Они нису права опозиција“, оценио је Миливојевић.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер