ЦРТА:Први део кампање за локалне изборе у Београду обележило брисање границе између државе и владајуће партије. У изборе се ушло без примене препоруке ОДИХР о неопходности независне ревизије бирачког списка

Први део кампање за локалне изборе у Београду обележило је већ устаљено брисање границе између државе и владајуће партије, као и поделе између дојучерашњих савезника из проевропског опозиционог блока око питања бојкота, констатовано је у Првом пресеку дугорочног посматрања избора Посматрачке мисије Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црте).

У прелиминарном извештају се наглашава да изборе расписане за 2. јун није могуће посматрати изоловано од чињенице да су уследили након тешког компромитовања децембарског изјашњавања бирача нелегалним и нелегитимним изборним инжењерингом, односно масовним миграцијама гласача и манипулацијама бирачким списком.

Ови избори су, дакле, продужетак изборног процеса из децембра 2023. и у њих се ушло без примене приоритетне препоруке ОДИХР о неопходности независне ревизије бирачког списка, констатовано је у извештају.

Додаје се и да је период после децембарских избора испуњен новим сумњама у стање евиденције бирача, изазваним пре свега контрадикторним информацијама које је износило Министарство за државну управу и локалну самоуправу.

Постоји основана скепса и у односу на процес кандидовања.

До 11. маја проглашено је осам изборних листа, а од 43 хиљаде изјава подршке за кандидатуре, колико је укупно прикупљено, чак три четвртине су оверене у општинским управама, уместо код јавних бележника.

Како је наглашено, та чињеница забрињава пошто су случајеви фалсификовања потписа на ранијим изборима углавном били повезани са општинским службама.

Додатну сумњу продубљује и чињеница да је за неке проглашене листе, које су своје потписе оверавале искључиво у општинама, јавност сазнала тек по предаји њихових кандидатура.

Иако се бирају локални одборници, теме од значаја за локалну заједницу у кампањи су потиснуте такозваним судбинским националним питањима која потенцира владајућа већина, манипулишући истовремено државним обележјима, ресурсима и функцијама, навела је Црта.

Посматрачи Црте забележили су и појачане притиске на запослене у јавном сектору, који у току радног времена из других градова долазе у Београд и учествују у активностима владајуће странке.

Наставља се и тренд крајње неравноправне заступљености политичких актера у медијима – 91 одсто времена у централним вестима телевизија са националним дометом заузимају представници партије на власти, а у ретким појављивањима и помињањима опозиција је углавном приказана у негативном контексту.

Председник Србије Александар Вучић и даље је централна фигура у медијима и у кампањи Српске напредне странке (СНС).

У вези с дијалогом о изборним условима који се води под окриљем Народне скупштине, нејасно је да ли ће се решења која изнедри односити и на изборе 2. јуна или су започети разговори залог за даљу будућност, а можда и само димна завеса која прикрива чињеницу да надлежне институције нису учиниле ништа на утврђивању одговорности за кршења закона у претходном изборном процесу, саопштила је Црта.

(Бета)