ЦИРСД-ова дебата о будућности Европе: Штефан Лене - Проширење ЕУ као подизање још једног спрата на кући која гори

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) приредио је данас у Београду велику дебату о будућности Европе на којој је било речи о унутрашњим и спољним изазовима ЕУ, као и о перспективи учлањења западног Балкана.

Штефан Лене: Проширење ЕУ као подизање још једног спрата на кући која гори

Штефан Лене, сарадник фондације “Карнеги Европа” и бивши функционер ЕУ за западни Балкан, оценио је да регион има перспективу чланства, иако су у овом тренутку многи у ЕУ склони да то упореде са “подизањем још једног спрата на кући која гори”.

Горући проблеми ЕУ, као што су економска и избегличка криза, према његовим речима, представљају тежак изазов, али могу да буду решени уз заједничко ангажовање и уз немачко вођство.

Када је реч о украјинској кризи, Лене сматра да је у току процес замрзавања оружаног конфликта, али да је политичко решење још неизвесно и да умногоме зависи од будућих потеза Русије.

- Верујем да ће у наредних неколико месеци доћи до замрзавања кризе на самом терену, међутим, на политичком плану не видимо знакове поштовања Минског споразума, тако да ће антируске санкције остати на снази. Гледано на дужи рок, све зависи од Путина који је своју политичку моћ изградио на два стуба, великом економском напретку и национализму. За коју ће се од ове две опције он одлучити кад је ЕУ у питању тешко је рећи, али верујем да би могао да дође до закључка да му је сарадња са ЕУ неопходна за даљи економски развој. У сваком случају, све је у рукама Владимира Путина - закључио је Лене.

Рибин Ниблет: ЕУ ће морати да постане флексибилнија

Према мишљењу Робина Ниблета, директора британског Краљевског института за међународне односе “Чатам хауса”, ЕУ ће морати да постане флексибилнија, са државама које ће чинити њено језгро и другим које ће се налазити око њега.

Ниблет верује да ће Велика Британија остати чланица ЕУ, као и да је прерано давати оцену да ли ће ЕУ добити економску битку.

- Иако се исход било ког референдума никад не зна, као и што је тешко предвидети какве ће околности бити за годину дана, јер и седам дана у политици значи доста, мислим да ће Британија остати у ЕУ, а очекујем да ће сама ЕУ постати флексибилнија и ближа федералном уређењу где ће национални парламенти бити моћнији него сад, што ће бити један елемент који ће ЕУ чинити привлачнијом за чланство - рекао је Ниблет, додавши да ће тиме ЕУ практично постати организована по систему "концентричних кругова", где ће се свака држава трудити да уђе у "централнији круг" држава.

Он сматра да ће ЕУ бити фокусирана на своје суседе и њихову стабилност у наредним годинама, као и да је најпоблематичнији регион Блиског истока на који Европа не може да утиче.

Ерик Берглоф: Последњих година до изражаја дошле економске разлике између држава Еврозоне, иако је чланство требало да подстиче њихову сличност

Декан Института за глобална питања Лондонске школе за економију и политику Ерик Берглоф навео је да су последњих година до изражаја дошле економске разлике између држава Еврозоне, иако је чланство у монетарној унији требало да подстиче њихову сличност.

Он је оценио да ће наредних пет година бити тешке за европску економију, али не тако лоше као што многи мисле, као и да ће чланство у ЕУ и даље бити привлачно за регион западног Балкана у којем се многе ствари не би догодиле последњих година да није било процеса проширења.

Бивши португалски министар одбране и бивши министар спољних послова Луиш Амадо рекао је да чланство у НАТО није предуслов за улазак у ЕУ, а у томе су се са њим сложили и остали учесници дебате.

Он је оценио да би европске интеграције требало да остану кључни фактор стабилности региона западног Балкана, као и да је ЕУ потребан нови импулс федерализације да не би склизнула у дезинтеграцију.

Луиш Амадо: Равномерно ширење еврозоне није могуће

Бивши португалски министар одбране и бивши министар спољних послова Луиш Амадо рекао је да чланство у НАТО није предуслов за улазак у ЕУ, а у томе су се са њим сложили и остали учесници дебате. Међутим, када је реч о силама које ЕУ вуку ка распаду, Амадо је приметио се ЕУ не може одржати уколико не дође до неке врсте федерализације.

- Ако се ствари одвијају тако унутар држава да јачају радикалне националне партије, онда се морамо бавити распадом Европе, и мислим да се даље не може ићи без федерализације Уније у одређеној мери, иначе би могло да дође до нових напетости - приметио је Амадо, додајући да свима треба да постане јасно да равномеран економски раст у оквиру еврозоне није могуће спровести.

- Треба дићи руке од те идеје - константовао је Амадо, с друге стране оценивши да би европске интеграције требало да остану кључни фактор стабилности региона западног Балкана, као и да је ЕУ потребан нови импулс федерализације да не би склизнула у дезинтеграцију.

На питање како Србија треба да се постави у актуелној мигрантској кризи, Амадо је рекао да по њему Србија треба да настави да прима избеглице, будући да је Немачка преузела на себе водећу улогу у тој кризи и већ заузела став да их све треба примити, па је самим тим за Србију најбоље да настави да "плива низ струју".

- Србија сасвим сигурно, као кандидат за чланство, себи не може да приушти понашање попут Мађарске градњом неких зидова и блокадом кретања избеглица и миграната - закључио је Амадо.

Вук Јеремић представио нови број часописа "Хоризонти"

Дебату су пратили амбасадори, политичари, НВО активисти, новинари...

Дебата је окупила више стотина заинтересованих у хотелу “Метропол”, а поред осталих присуствовали су амбасадори Русије, САД и Француске, Александар Чепурин, Мајкл Кирби и Кристин Моро, бивши премијер Србије Мирко Цветковић, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, бивши министри у Влади Србије Слободан Самарџић и Млађан Динкић, историчар Чедомир Антић, програмски директор ЦИРСД-а и колумниста Никола Јовановић, професорка Богдана Кољевић, председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, као и бројни новинари.

Модератор дебате био је председник ЦИРСД-а и бивши председник Генералне скупштине УН и бивши шеф српске дипломатије Вук Јеремић, који је овом приликом представио најновији двоброј часописа “Хоризонти”.

(Блиц-НСПМ)