Борко Стефановић: Покушај убиства неистомишљеника зове се фашизам; Вучић је тај који је нама, као и Оливеру Ивановићу, нацртао мете на леђима

 Власт не треба да буде срећна због овог што ми се догодило. То је показало да су неке линије у овој земљи пређене и да више нема неутралних. Просто – или ће следећи пут доћи по вас или ћемо се сви ујединити и променити Србију набоље демократским начином. Ако им је била порука да нас заплаше и тако зауставе – нису успели.

Врло понижено, стидео сам се уместо њега. О чему тај човек говори? Бобану Јовановићу, члану Левице Србије у Крушевцу избили су три зуба, а ја сам био у несвести… Схватио сам, такође и да је то знак за почетак режимске релативизације напада на мене – њихови таблоиди и телевизије са националним фреквенцијама избегли су да покажу слике крви, а камоли било шта друго.

Вучић је рекао и да постоје више верзија догађаја у Крушевцу…

Има само једна верзија, а то је оно што се стварно догодило. Троје мојих сарадника и ја стигли смо пред зграду у Месној заједници Расадник где је локални Савез за Србију организовао трибину. Сала је била препуна. Углавном, пред улазом, у неком полумраку, стајала су три момка у црним капуљачама. Верујући да су дошли на трибину и пролазећи поред њих рекао сам им „добро вече“. То је било последње чега се сећам.

Нападнут сам с леђа, из мрака, кукавички и фашистички – ударен неким металним предметом у потиљак, изгубио сам свест на неких седам или осам секунди. Све се муњевито дешавало. Бобану су избили зубе, а још двојици мојих сарадника су задати ударци у главу

Шта се тада десило?

Нападнут сам с леђа, из мрака, кукавички и фашистички – ударен неким металним предметом у потиљак, изгубио сам свест на неких седам или осам секунди. Све се муњевито дешавало. Бобану су избили зубе, а још двојици мојих сарадника су задати ударци у главу. Прво чега се сећам јесте како ме подижу са земље и од тада знам шта се даље дешавало.

А у међувремену?

Као што је Вучић рекао, ту је био један испектор у цивилу, частан човек и професионалац. За разлику од других ситуација где полиција не интервенише, он је улетео међу нападаче. То су биле секунде. Ја сам у несвести, они ме шутирају ногама у главу, храбри инспектор, коме се овим путем захваљујем, виче „Стој полиција!“, да би и сам, како сам касније чуо, добио ударац у главу. Међутим, згрожен сам спиновањем власти и њиховим изјава да сада ја треба да будем срећан што је полиција дошла чим се овај покушај убиства десио. Сматрам да је све ово требало предупредити јер је ово организовани напад.

Због чега то верујете?

Током свог политичког рада обишао сам читаву Србију и никада нисам доживео нити један инцидент, никада ме нико није опсовао. Ово је први пут да је нека видљива личност из опозиције брутално нападнута са намером да се убије. Јер, када вас неко свом снагом удари металним предметом у потиљак и након што изгубите свест шутира ногама у главу – не знам како би се то другачије називало него покушајем убиства. Није реч о насилничком понашању, пошто је то еуфемизам за тучу – није било туче, није било вербалне размене, нема више верзија догађаја. Ово је једина верзија, ово је организован и смишљен напад.

Oво je последица ужасне, агресивне, отровне атомсфере и поделе у друштву коју су створили Вучић и његов режим. Вучић је тај који нас годинама лоповима и издајницима. Вучић је тај који је нама, као и Оливеру Ивановићу, нацртао мете на леђима

Каква је позадина таквог напада?

Ти људи су нас пратили, а један човек сликао на тргу код Дома синдијката у центру Крушевца. Наравно да знамо њихова имена, али за сада не бих износио да не испадне да угрожавам истрагу. Ипак, тај што нас је слика јесте из Српске напредне странке. Не кажем да су ови што су ме напали напредњаци, али зна се да су добили налог од човека или људи који се баве криминалом у Крушевцу. Они не би могли да постоје у пословном смислу без добрих веза са СНС-ом. А још горе је што је ово последица ужасне, агресивне, отровне атомсфере и поделе у друштву коју су створили Вучић и његов режим. Вучић је тај који нас годинама лоповима и издајницима. Вучић је тај који је нама, као и Оливеру Ивановићу, нацртао мете на леђима. Његов режим је од Србије направио бојно поље и ту подлеу да ли сте уз власт или сте издајник, непријатељ. Ми можемо бити политички противници, али да некога покушате да убијете само зато што другачије мисли – е то је већ фашизам.

Шта грађани сада могу очекивати?

Уверен сам да је реч о поруци и мени и другим лидерима опозиције, али пре свега грађанима. Њен циљ је да се људи запитају шта ли тек њима може да се десе ако ја овако пролазим. Грађани су оковани страхом. Они знају да се никада нисам бавио бизнисом, немам фирму, динар никада нисам украо; знају да не постоје никакве контраверзе у вези са мојим деловање. Не постоји, дакле, ни један разлог да ме некко нападне а да му мотив није политички. Није важно да ли су то ти људи урадили да се додворе или су се можда дахије отеле султанупа спроводе сопствене зулуме. И одмах да поручим Вучић да када већ цитира Његоша и каже да су нападачи на мене приведени „познанију права“, онда нека га цитира у целости. А тај цитат гласи „Стати уа врат сваком тирјанству и привести га познанију права најсветија је дужност у човјека.“ То је и моја порука њима. Ми ћемо тиранији стати за врат.

Како се после свега осећате?

Нисам први, а нажалост, нећу бити ни последњи који је овако био нападнут. Све ово се више пута дешавало од Врбаса, Мионице, Врања… Не заборавити све те случајеве агресије, који су све чешћи зато што их индикује власт. Можда они у локалу делују самостално, можда по наређењу, али нека нико не мисли да овде има ичег спонтаног.

Да ли се осврћете када изађете на улицу?

Осврћем се, како се не бих осврћао… Међутим, много више се осврћу људи из месних организација опозиције по општинама и градовима Србије који су сваки дан у опасности да прођу исто као ја. Али знамо да ћемо и ми сви у опозицији сада бити сложнији и опредељенији да овај режим сменимо на миран начин, а Србији братимо слободу и правду. Она више не сме да буде земља којој је застава крвава кошуља, као што је рекла новинарка „Времена“ Јована Глигоријевић.

Шта следи даље?

Власт не треба да буде срећна због овога што ми се догодило. То је показало да су неке линије у овој земљи пређене и да више нема неутралних. Просто – или ће следећи пут доћи по вас или ћемо се сви ујединити и променити Србију набоље демократским начином. Ако им је била порука да нас заплаше и тако зауставе – нису успели; ако им је циљ био да рашире страх – имаће делимичног и краткорочног успеха, првенствено због контроле медији коју имају. Ево, и сада док седимо у ресторану, две саветнице председника републике седе иза нас. Не кажем да су оне ту намерно дошле, али ми служе као нека врста метафоре да се нушта у Србији не дешава без присуства власти, па ни наш разговор.

Премијерка Ана Брнабић је, говорећи о нападу на Вас, рекла да је за поделе, агресију и вербално насиље крива опозиција.

Свако нормалан би оптужио речи упућене премијерки или неком другом што су били недопустиви потези појединих људи из Савеза. Ми смо се од тога оградили, а они извинили. Међутим, срамно је поређење оног што се мени десило и напада у виртуелном простору тврдећи да ја то исто. Ја знам да ће Брнабић неко поверовати, као што ће поверовати коментарима ботова СНС-а да сам се сам ударио, полио кечапом, све исценирано. Не знам како се зове држава у којој у једној вести да сам нападнут и да су похапшени они који су то учинили. Зашто је одмах потребно да ту вест рећи да су они из опозиције тражили да се силује и веша на Теразијама? Да лу су људи из режима уопште нормални? Зар хоће да нас следећи пут пуцају? Да ли је идеја? То како се бране најбоље показује да су у страху и паници јер добро знају да је све ово само ојачало Савез за Србију и Левицу Србије.

Ипак, чињеница је да је говор мржње преплавио Србију.

Власт индукује говор мржење – у Скуштини, у медијима, на улици… Али није иста одговорност опозиције и власти која контролише медије, службе безбедности, новац, све живо. Они су огрезли у криминал, они мисле да ће агресијом и мржњом зауставити правду и истину; они мислие да ћемо, ако пребију мене или неког другог из опозиције, сви ми побећи, а грађани завући у мишије рупе. Пазите, ми сада нисумо у ситуацији да говоримо о боло каквој екпресији побуне; ми сада говоримо о елеменитма слободе говора јер у Србији пада крв због речи. Ниско је спуштена граница агресује. Шта сутра можемо да очекујемо? Нико не може да ме убеди да физички напад на неистомишљеника није фашизам.

Напад на Вас десио се паралелно са још једном кризом у вези са Косовом…

Мислим да једно са другим нема никакве везе. А ако има, то би онда значило да је налог за напад на мене стигао из врха власти и да то иде много више од трећеразредног ешалона напредњака у Крушевцу. Ипак, зашто Вучић мало не погледа ко му чини партиу по Србији? Ко су ти људи који се скупе па нас пљују у Шапцу? Зар следећи корак није шипка у главу?

Ипак, били сте преговарали са албанским представницима.

Као и сви други људи из Савеза, годинама сам био етикетиран. Свако од нас на свој начин: неко је издајник, неко лопов, неко тајкун, неко насилник и тако даље. Сам Вучић је неки дан рекао да сам ја постављао граниче прелазе ма Јарињи и Брњаку. То наравно, није истина. Али он, просто више и не зна да говори истину – можда само када спава. То је само цигла у зиду бешчашћа којом су нас окружили. А када кажем нас мислим на људе који мисле другачије и то не само из опозиције, него и из јавности, медија, уметности, невладиног сектора. Сви такви су у једном процесу гетоизације. Ова власт их гура у мало кружоке и онемогућава да мрдну даље од Старог града. А ја који сам свих ових седам година ишао по Србији постао сам им мета. Сутра ће то бити неко други.

Постоје многе општине у Србији где ако нисте у СНС-у, немате шта да једете. Друго, овакви криминалци и фашисти који су ме напали у Крушевцу постоје у сваком граду. Свако изборни циклус под напредњацима протиче у притисцима и куповини гласова, а некада и физичком насиљу.

Какво је право стање у унутрашњости?

Постоје многе општине у Србији где ако нисте у СНС-у, немате шта да једете. Друго, овакви криминалци и фашисти који су ме напали у Крушевцу постоје у сваком граду. Свако изборни циклус под напредњацима протиче у притисцима и куповини гласова, а некада и физичком насиљу. Када смо Драган Ђилас и ја говорили 2012. да ће Србија постати диктатура, људи су нам се смејали. Сада сви виде колико смо били у праву. У сваком случају, позитивно сам изненађен бројиним позивима обичних члановца СНС-а, чак и функционера; своју подршку су ми изразили кришом, наравно. Неко од њих и желе да пређу у Савез за Србију. Степен стида који осећају показује да нису изгубили људскост за ових седам година слепог праћења вође. То ми даје наду да се вреди ботити.

То се за сада много не види, зар не?

Уверен сам да су се у нахијама које воде напредњаче дахије неки од њих осилили. Тако показују султану да су му лојални и боље него што јесу, или воде неку своју посебну политику. У Лучанима око 1300 људи ради у фабрици наменске индустрије „Милан Благојевић“. Нико од њих није смео да дође на наш скуп. Ни један једини човек. Ви у унутрашњости видите страх у очима људи какав не постоји у Београду. И то није само страх од губитка посла.

Одакле сва та ауторитарност?

Зашто Вучић опсесивно чита то што људи пишу на друштвеним мрежама? Зато што је дошао до фазе у којој је свака критика посала недопустива, свако питање недозвољено, а сваки предлог излишан пошто немате где да га пласирате. Људи, морамо да шватимо да су они од Србије направили кутију од стиропора обмотаног бодљикавом жицом. На то не мислим само фигуративно – довољно је да се погледамосамо граница са Мађарском. Режим је у декадентном стању. Ја га видим као Неронов двој – што се више пожар шири, он мање може да контролише своје сенаторе и центурионе. Наш самодржач ће ускоро остати сам. Али тада ће себи говорити да је најлепши, најбољи и да је бог. Не кажем да је за све лично крив. Међутим, знам да је он, када остане са самим собом, свестан колико је одпринео овом отрови који се шири Србијом. Оно што морамо да учинимо јесте да не дозволимо да тај страх окује Србију до краја. Јер ако се то догоди, слобода ће постати само празна дефиниција из књига о прошлости. Тај страх морамо победити. Људи морају видети да је у реду да мисле другачије, у реду да се боре и да нас неће зауставити.

Зато јасно и отворено кажемо да је срамна подршка који овај режим добија из Европе. Они подржавају све што се овде дешава. Јер да не подржавају, нешто би рекли након напада на мене

Како у том контексту тумачите да ваш оваква власт у Србији ужива велику подршку из иностранства укључујући Европску унију?

Највећи део нас из Савеза цео смо се свој политички живот борили за Европску Србију. Зато јасно и отворено кажемо да је срамна подршка који овај режим добија из Европе. Они подржавају све што се овде дешава. Јер да не подржавају, нешто би рекли након напада на мене. Једини ко је осудио и пружио ми подршку био је шеф делегације Европске уније у Србији, Сем Фабрици – хвала му на томе.

Није Вас позвао нити један други амбасадор у Србији?

Не. Послао ми поруку Мајкл Девенпорт, али он је одавно амбасадор Велике Британије у Кувајту. Нико други. Европа се за чиновнике брисилске администрације завршава на Хоргошу. То што су ме покушали убити, они виде као несретни инцидент који не сме угрозитит фамозне реформе који нико од нас не види. А докле год режим има подршку споља због Косова, он ће унутра да се понаша као да има дозволу за пребијање.

Шта даље?

Сада је велики посао да Тужилаштво ово карактерише како треба, а то је покушај убиства. Ипак, плашим се да ће нападачи на мене бити оптужени за неко много лакше дело или ће цео мој случај завршити у фиоци. Нисам оптимиста. Ипак, Србија ће у петак имати прилику да види Савез за Србију у све оостале опозиционе политичке партије које нам се придруже – јер су све позване – на протесту у Крушевцу против насиља у политици.

(Време)