Бора Ђорђевић: Срби више нису своји

РЕПОРТЕРИ у паници, кажу пожар на граници. Окривљују хулигане који своју земљу бране. Не би се Шиптари борили, него их мангупи наговорили. Можеш да се к..... Тачи, с туђом војском јеси јачи.

Рок легенда, поета, бивши голман, идеолог Партије обичних пијанаца или краће Бора Чорба, из своје свеске нам казује нове сочне стихове, док једним ухом ослушкујемо вести о драми на сверу Косова.

Стрепи, каже, да нека варница опет не упали буре барута. Подсећа нас на то да је административну линију пет пута „пробијао“ са својим бајкерима носећи хуманитарну помоћ. Искрено нам признаје да га је страх за многобројне пријатеље које доле има.

- Давно сам упозоравао да моћници желе да нам ампутирају Косово. Његова продаја почела је давно, али је своју ескалацију доживела довођењем ове срамне екипе зване Еулекс. Ми ту не можемо много да урадимо. Можемо само да тврдоглаво бранимо да је Косово део Србије и да никада не одустанемо од тог става, ма колико то била утопија. Вреди се понекад борити и за нешто што је унапред изгубљено. Неправда коју нам наносе је очигледна, али од борбе против ње не смемо да одустанемо.

* Пратите ли „Викиликс“? Шта вам говоре депеше Американаца о нашим лидерима? - Није то ништа ново. Немачке окупационе власти су јавно замолиле Србе да толико не „друкају“ једни друге. Нису могли сиромаси да похватају све те наше пакости и нечовештва.

* Како ми мали да се изборимо против те неправде и голе силе које су постале погонско гориво новог планетарног поретка?

- То су, нажалост, неизбежне честице и има их у сваком џепу глобалних господара, па све до месне заједнице. Мене тренутно брине наша драма и немам куд него да закључим: Србија стоји на рубу амбиса, мудро вођена од телетабиса. А, на глобалном плану је ова слика: Свеједно Србија, Авганистан, Либија, моћни хоће мртво, неће ништа живо, свеједно Тора, Куран ил Библија, то су измишљотине и безвредно штиво.

* Има ли ишта лепо да види анђео из ваше песме у овом нашем дому?

- Анђео има шта да види, али можда види горе него у време када је настао 1985. године. На неки начин, та песма је предсказала ово што нам се дешава. Имам утисак да је сада још горе.

* Шта више боли: колективна летаргија или све празнији стомаци?

- Највише пече та апатија. Осећање немоћи да се ствари промене набоље. Срби више нису своји. Утапамо се полако у мочвару новог светског поретка. То ми никако не одговара. Људи су безвољни, боре се за пуки опстанак. Ретко се осмехују. Можда је и то највећи пораз у овом свеопштем пропадању. Кад боље погледам човечанство, онда ми дође да напустим чланство. Јер се данас људска бића зову људска без покрића.

* Има ли наш безалтернативни пут у Европу некакво покриће?

- Не знам зашто би ме примали у Европу, када сам Европљанин по месту рођења. Та ЕУ је једна неоколонијалистичка творевина. Тетка мог другара Багзија 20 година ради у Салцбургу у фабрици текстила, и пре неки дан су јој рекли да може да задржи посао ако оде да ради и живи у Румунији. Ето, то бисмо и ми били за ЕУ. Само јефтина радна снага и нуклеарно ђубриште Европе. Ваљда је јасно да нам је присела, помоћ г..... из Хага и Брисела.

* Где је онда наш пут? Куда да кренемо да не бисмо остали изоловани?

- Ма колико да сам био против Тита, морам да му скинем капу за успешно балансирање између Истока и Запада. Што се мене тиче, ево предлога: Руска се база зове „Годзила“, гради се негде око Рашке, много је већа од „Бондстила“, нека се у.... од страха вашке. Кад смо већ полигон, онда хајде да будемо полигон и даље. Шта више да причамо, када смо скоро све минералне изворе продали странцима. Смешно ми је и тужно када сам недавно видео ово (показује етикету на немачком језику за минералну воду која се зове „Карађорђе“). Још „Телеком“ кад оде, више ништа нећемо имати.

* Ко је крив за ту распродају: историјске околности, политичка елита или сви ми помало?

- Знам да ја и овај добри народ нисмо криви. Криви су ови који наопако воде земљу.

* Значи, не гине нам она крушка под коју нас гура сурово предсказање?

- Боље да будемо под шљивом. Направио сам још пре неколико година мапу Србије која је претворена у 36 независних држава. Ту имамо „Краљевину Горњу Шумадију“ под династијом Карађорђевића, а „Доњом“ ће да владају Обреновићи. Поред је „Чачанија“ под управом великог кнеза Велимира Првог. Затим „Горња Војводина“ коју ће да води велики благајник Јозеф. Одмах до ње је „Доња Војводина“ са њеним неприкосновеним сувереном Ненадом Личким. Златибор ће да буде „Социјалистичка Република, Лозница“ бесцаринска зона, а седиште „Ромске Краљевине“ биће Владичин Хан. Велесила ће да буде и „Чарапанија“.

* Како објашњавате парадокс да свет иде ка глобализацији, ми се делимо на најситније атоме?

- Ми смо покусни кунићи. Нас је најбоље посвађати, а после завладати.

* Из те свађе већ је изронила подела на две Србије. Прихватате ли је?

- Никако. Покушавам да ујединим Србе и у пракси. Имам четири личне карте. Једна је издата у Книну, друга у Бањалуци, трећа на Палама и четврта у Београду. Понекад помислим да се узалуд трудим када видим да неки плиткоумни покушавају да нас разделе на „елитистичку“ и народну Србију.

* Нисте ни ви баш цвећка. Тим елитистима стално гурате прст у око песмама о Младићу и Караџићу. Чините ли то из ината или стварно мислите да су они хероји?

- Ти самозвани апостоли демократије малтене су ме оптужили да сам изазвао рат. Они не могу да се начуде како сам могао да кажем: „Више волим Младића од Бориса Тадића“. Ето, лепо, волим. Такви се чуде и како сам се дрзнуо да у рату будем на страни свог народа. За њих је патриотизам нешто врло срамотно.

* Многе сада хвата носталигија за Милошевићевом епохом. Јесте ли се покајали што сте били у маси 5. октобра?

- Никада се нисам покајао што сам умногоме допринео да Милошевић буде оборен и што сам написао „Баба Јулу“. Данас, додуше, нема Баба Јуле, али видим неке друге који краду и безочно уништавају Србију. Не вуците ме за језик.

* У Партији обичних пијанаца само сте члан, али нас занима када ћете више да се активирате у Главном одбору ДСС?

- Кад год могу одем на састанке ГО. Време је да кренемо са агресивнијом кампањом, иако имамо податке да нам скаче рејтинг.

* Али аналитичари вас виде на граници цензуса. Има ли због тога и Коштуничине кривице, кога стално описују као неактивног и затвореног?

- Нека пишу шта год хоће. Знам да се партија очистила од полтрона и каријериста када смо отишли у опозицију. Једини смо у идеји чисти и поштени. Са Коштуницом се редовно виђам. И увек му кажем: Војо, одлично је кад ти замерају само на мачкама, јер ништа друго не могу да то нађу. Доследнијег и поштенијег политичара од њега у Србији нема. Али ми нисмо навикли на то.

* Зашто?

- Зато што је Србији потребан диктатор. Карађорђе је молио да га не бирају за вожда, јер им је рекао да је веома прек. Изабрали су га. Велики Милош Обреновић у крви је гушио сваку буну. Александар Карађорђевић је увео шестојануарску диктатуру. После смо били 40 година под Титом, и десет под Слобом. А онда је дошао нормалан човек на власт и сви су рекли: „Не ваља Коштуница, благ је. Није он за то“. Трпите онда ове што ваљају.

* Ако је све црно и ништа не ваља, да ли је овде сувишна прича о љубави, која обично удави?

- Никада. Љубав је најважнија. То је највећа покретачка снага. Из ове колективне хипнозе можемо да се тргнемо само љубављу.

* ХОЋЕТЕ ли успети да завршите вашу аутобиографију до Сајма књига, коју ексклузивно објављују „Новости“?

- Пишем као луд. Завршићу сигурно. Али неће то бити класична аутобиографија, нити желим себи за живота да подижем надгробни споменик. Штиво ће сигурно да буде занимљиво и биће догађаја и доживљаја о којима ћу први пут да проговорим.

* КАД видите ова помирења на државном нивоу, остајете ли одлучни да не гостујете у Хрватској?

- Остајем. А, ако икада одем у Хрватску, учинићу то као председник Србије (показује истетовиран српски грб на надлактици). Мада, знам да много људи у Хрватској цени нашу музику. Има један пар из Сплита који на рукама има истетовиран знак „Рибље чорбе“ и прате нас свуда на турнејама.

* ЈЕДНО време „Лавови“ су били ваша друга кућа. Идете ли још у кладионицу?

- Не. Сви муљају и намештају утакмице. Португалци, Шпанци и Италијани су прави махери. Мада никада нећу заборавити када су Македонци изгубили од Андоре, а пре тога се сви играчи кладили против своје екипе. И то су тикете упалћивали у тренеркама на којима је писало Македонија. Када су их збуњени благајници питали јесу ли фудбалери, они одговорили: „Ма, јок. Планинари. Дошли смо на припреме“.

* Смете ли да се кладите да ће Звезда ове године прекунити шампионски низ Партизана.

- Хоће, сто посто.

(Вечерње новости)