Апелациони суд оборио пресуду Мишковићу, суђење креће испочетка

Апелациони суд у Београду је једногласно потврдио првостепену пресуду у делу у којем је Мирослав Мишковић ослобођен од оптужбе да је, као саизвршилац, извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја, док је првостепена укинута и предмет враћен на поновно суђење у делу у којем је осуђен због извршења кривичног дела пореска утаја у помагању.

Како се наводи на на сајту Апелационог суда, након одржане седнице већа 6. септембра 2017. године, "по налажењу Апелационог суда, у ослобађајућем делу, правилно првостепени суд закључује да у конкретном случају нема доказа да је окривљени извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица и за такав свој закључак првостепени суд је дао јасне и несумњиве разлоге, које у потпуности прихвата и Апелациони суд, а које су последице свестраних анализа свих изведених доказа, како посебно тако и у њиховој међусобној повезаности".

У осуђујућем делу, по налажењу Апелационог суда, "првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка будући да су у образложењу пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а они разлози који су дати су у знатној мери нејасни и противуречни".

"У конкретном случају, окривљени је оглашен кривим да је извршио кривична дела утаја пореза у помагању, а наведено је да се радња извршења састоји у томе да је својим саветима помогао Марку Мишковићу, власнику правног лица, да у намери да потпуно избегне плаћање пореза у случају обавезне пријаве прикрије чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза и тиме избегне плаћање обавеза по добитку 'Мера Инвестмент Фунд Б.В.'", подсећа Апелациони суд.

Међутим, наводи Апелациони суд, "првостепени суд није дао јасне и несумњиве разлоге који су то савети од стране окривљеног Мирослава Мишковића дати Марку Мишковићу, а који су му помогли да изврши кривично дело ако се има у виду одбрана окривљеног, као и саоптужених према којима је поступак раздвојен, да је привредно друштвао 'Мера Инвестмент' основано и регистровано у Републици Србији по свим прописима важећим у Републици Србији, да је куповина акција од стране 'Мера Инвестмент Фунд Б.В.' из Холандксих Антила, а затим унос акција као повећање капитала 'Мера Инвестмент' било регистровано код свих државних органа и уписано као промена у Агенцији за привредне регистре у Републици Србији".

Такође, Апелациони суд налази да је првостепени суд, у осуђујућем делу, повредио закон, будући да је своју осуђујући одлуку засновао на аутентичном тумачењу Закона о порезу на добит предузећа и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и на обавештењу Министарства финансија и привреде РС.

"Наиме, из списа предмета произлази да се првостепени суд у форми дописа обратио Народној скупштине РС и Министарству финансија и привреде РС, у којем директно тражи одговоре на спорна правна питања која су се појавила у овом кривичном поступку, будући што је, како то наводи првостепени суд у образложењу првостепене пресуде, а након бројних изведених доказа предложених од стране како одбране тако и Тужилаштва за организовани криминал, те након саслушаних бројних сведока, стручних саветника, вештака, те правних мишења бројних стручних саветника из области пореске политике, закључио да суд нема одговора како се наводи, на два спорна правна питања: да ли у конкретном случају остварен капитални добитак и да ли је постојала обавеза обрачуна пријављивања и плаћања пореза по одбитку за капитални добитак и за кога", пише на сајту Апелационог суда.

По ставу Апелационог суда овакво поступање првостепеног суда је, најпре, "противно Законику о кривичном поступку којим је прописано да ако примена кривичног закона зависи од правног питања за чије решавање је надлежан суд у другој врсти поступка или неки други државни орган, суд који суд у кривичном предмету може сам решити и то питање, према одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку, те решење овог правног питања има дејство само у кривичном поступку у коме је то питање расправљано".

"Наиме, ако се у кривичном поступку који је у току појави спорно правно питање од којег зависи примена кривичног законика суд који суди у кривичном поступку може сам решити то питање. Поред тога, попуњавање правних празнина се врши од стране редовних судова у поступцима у којој се појављују. Суд је дужан да на тај начин надомести недостатке правне норме", наводи Апелациони суд.

Дакле, додаје Апелациони суд, оваквим поступањем суда је дошло до повреде члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којим чланом је зајемчено право на правично суђење, а коју Конвенцију је и наша земља потписала и које одредбе примењује као саставни део позитивног права, као и повреде члана 4. Устава Републике Србије којом је установљено начело поделе власти и гарантована независност судске власти у односу на законодавну и извршну.

"Стога се, у конкретном случају, не ради само о формално правном недостатку (ко је овлашћен да тражи тумачење) већ о суштинској повреди закона будући да суд тражи да му орган друге гране власти протумачи одредбу закона, од чега, на послетку зависи одлука у судском поступку који је у току", закључује Апелациони суд у Београду.

Блиц: Оборена пресуда Мишковићу, суђење креће испочетка 

Власнику Делте Мирославу Мишковићу (72), највероватније је поништена осуђујућа пресуда за помагање сину Марку при утаји пореза. Одлука је потписана, али није послата из суда.

Он је био осуђен на казну од пет година затвора и новчану казну од осам милиона динара, јер је наводно помогао сину Марку Мишковићу да утаји порез у висини од око 320, 3 милиона динара.

(Блиц, Н1)