Шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду генерал Пјерлуиђи Лодола: Србија блиско сарађује са НАТО на унапређењу својих одбрамбених способности. Алијанса високо цени своје дуготрајно партнерство са Србијом

 БЕОГРАД - Шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду, бригадни генерал Пјерлуиђи Лодола, који је у децембру преузео ту дужност, изјавио је данас да је Западни Балкан од стратешког значаја за НАТО, као и да су безбедност и стабилност у региону од пресудног значаја за безбедност широм Европе и целог евроатлантског подручја.

Он је за Танјуг, у првом интервјуу за домаће медије од ступања на дужност, рекао да је то истакнуто у Стратешком концепту НАТО-а објављеном на самиту у Мадриду 2022, а што су лидери Савеза подвукли и на самитима у Вилњусу и Вашингтону 2023. и 2024. године.

Према његовим речима, несумњиво је да је регион направио значајан напредак од сукоба 90-их.

"Ипак, постоје разлози за бригу, попут сецесионистичких претњи у Босни и Херцеговини, осетљиве безбедносне ситуације на Косову, као и успореног процеса нормализације односа Београда и Приштине. Поред тога, поједини страни актери искоришћавају постојеће рањивости уз помоћ сајбер и хибридних претњи, укључујући и кампање дезинформација чији је циљ ширење подела", рекао је Лодола.

Како је рекао, у оваквом окружењу, редовна комуникација и транспарентност су неопходни и од велике важности и додао да НАТО остаје у потпуности посвећен подржавању пружању подршке стабилности кроз политички дијалог и практичну сарадњу са својим партнерима на Западном Балкану, захваљујући свакодневним активностима наше канцеларије, напорима КФОР-а, као и деловањем НАТО штаба и канцеларије за подршку у Сарајеву.

На питање како види односе Београда и Приштине, Лодола истиче да се стабилност у региону заснива се на томе да све стране бирају дипломатију уместо насиља, као и да НАТО наставља да у потпуности подржава дијалог за нормализацију односа Београда и Приштине под окриљем ЕУ, за који каже да је једини оквир за решавање отворених политичких питања, уз поштовање права свих заједница.

"Уколико желимо да идемо напред и постигнемо напредак, важно је да Београд и Приштина испуне постојеће договоре и суздрже се од једностраних поступака и провокативне реторике који повећавају тензије. Обе стране морају показати флексибилност приликом прављења неопходних компромиса. Ово је пресудно за трајну безбедност на Косову и регионалну стабилност", рекао је Лодола.

Како каже, имајући све то у виду улога КФОР-а остаје кључна за одржање стабилног окружења које омогућава помаке на политичком плану.

"Мисија НАТО-а КФОР, коју тренутно води мој земљак, генерал-мајор Енрико Бардуани, наставља да извршава свој дуготрајни мандат заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација из 1999. године, кроз пружање доприноса сигурном и безбедном окружењу и слободе кретања за све људе који живе на Косову, у сваком тренутку, непристрасно, и уз блиску координацију са Косовском полицијом и Мисијом Европске уније за владавину права (ЕУЛЕКС), у складу са њиховим одговарајућим улогама по питању пружања безбедности", рекао је он.

Говорећи о безбедносној ситуацији и изазовима на северу, Лодола истиче да КФОР дуже од две деценије игра врло важну улогу у очувању сигурног и безбедног окружења за све људе који живе тамо, као и да је до данашњег дана остао основни фактор стабилности.

"Безбедносна ситуација на северу Косова је и даље осетљива. Током претходне три године, били смо сведоци понављајућих тензија, а у неким ситуацијама и насиља. КФОР помно прати ситуацију кроз окретно, флексибилно и видљиво присуство на терену и кроз своје свакодневне активности, међу којима су патроле и контакти са локалним заједницама. Након напада 2023. године, НАТО је донео одлуку да распореди додатних 1.000 војника на Косову, што је највеће појачање ове мисије у претходној деценији. Оно је омогућило КФОР-у да утростручи број патрола и учетворостручи присуство на северу Косова, што доприноси спречавању даље ескалације", рекао је он.

Према његовим речима, у овом тренутку, КФОР броји преко 4.300 припадника из 29 земаља, међу којима су чланице и партнери НАТО-а.

Додаје и да је у овом месецу КФОР добио привремено појачање у виду више од 200 војника из италијанске механизоване пешадијске бригаде "Сашари", које ће бити распоређене као одговор на сва релевантна дешавања у безбедносном смислу, укључујући и током изборног периода.

"Наша мисија КФОР спремна је да предузима све неопходне мере за одржање сигурног и безбедног окружења и слободе кретања за све заједнице на Косову, што ће наставити да ради непристрасно, у складу са својим мандатом Уједињених нација. Било која промена бројчаног стања КФОР-а засниваће се на условима на терену, а не на унапред дефинисаним роковима", рекао је он.

Наглашава и да између КФОР-а и Војске Србије постоји редовна интеракција на различитим нивоима и као пример наводи редовно одржавање синхронизованих патроле дуж административне линије.

"Поред тога, командант КФОР-а је у редовном контакту с начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Миланом Мојсиловићем. Редовна и отворена комуникација су од кључног значаја за очување транспарентности, информисаности о ситуацији и узајамног поверења, и значајно доприносе очувању безбедности широм региона", рекао је Лодола.

На питање како оцењује сарадњу Србије и НАТО и да ли би она могла да се унапреди, Лодола наглашава да НАТО и Србија више од 18 година, односно од оснивања Канцеларије у Београду 2006. године, развијају обострано корисно партнерство кроз политички дијалог и практичну сарадњу у бројним доменима, уз потпуно поштовање политике војне неутралности Србије и у складу са захтевима и потребама Србије.

"Заједно смо постигли много ствари у различитим доменима, од научне сарадње до војне обуке и управљања последицама природних катастрофа", рекао је бригадни генерал.

Као пример те сарадње, он истиче да последњих 10 година научници НАТО-а и Србије сарађују на плану енергетске и еколошке безбедности и сајбер одбране, да су истраживачи из Србије допринели успеху пројекта DEXTER, у овкиру којег је развијена технологија сензора за идентификацију скривеног оружја и експлозива на јавним местима, попут јавног превоза или аеродрома.

"Ова врста практичне сарадње помаже да се заштите људи и сачувају животи.

Радујем се што ми је дата прилика да и ја пружим свој допринос даљем развоју овог партнерства, између осталог и кроз комуникацију српском јавношћу и представљањем обостраних користи сарадње НАТО-а и Србије", рекао је он.

Према његовим речима, заједнички напори на информисању јавности о користима сарадње НАТО-а и Србије, укључујући јавне догађаје и друге активности, могу да помогну у бољем разумевању опсега и добробити партнерства.

"Комуникација са српском јавношћу кроз редовни дијалог наставља да буде од пресудног значаја. Ми у НАТО војној канцеларији за везу у Београду смо у потпуности посвећени нашој улози у овом важном процесу", рекао је Лодола.

Каже и да НАТО активно прати кампање дезинформација и пропаганде у региону, чији је циљ да "сеју" поделе и подривају наше демократије и нашу способност да делујемо и реагујемо.

"Против лажних наратива боримо се уз помоћ чињеница, наших вредности и конкретних мера, које су показатељи спремности и солидарности НАТО-а. На пример, током пандемије COVID блиско смо сарађивали са другим међународним актерима, међу којима су Европска унија, Г7 и Уједињене нације, редовно смо комуницирали са слободним и независним медијима како бисмо објашњавали улогу НАТО-а у пружању подршке борби против глобалне пандемије и са њом повезаних дезинформација, и обавештавали јавност о нашим активностима, укључујући путем вебсајта НАТО-а, друштвених мрежа и дигиталних платформи, као и других редовних активности", рекао је он.

Као кључне елементе сарадње Србије и НАТО Лодола подвлачи сарадњу у оквиру програма Партнерство за мир која обухвата неколико кључних елемената који су одраз наших заједничких интереса и циљева.

У том погледу, он издваја врло важну улогу одбрамбене и безбедносне сарадње.

"Откако се придружила Партнерству за мир 2006. године, Србија блиско сарађује с НАТО-ом на унапређењу својих одбрамбених способности кроз различите програме. Војска Србије користи ове могућности за образовање и обуку, учествује у међународним вежбама и мировним мисијама УН и ЕУ, захваљујући вештинама које њени припадници развијају кроз ово партнертсво", рекао је саговорник Танјуга.

Подсећа и да је сарадња у оквиру програма Наука за мир и безбедност такође значајна и истиче још неке значајне видове сарадње, а који се тичу спремности цивилних актера у односу на ванредне ситуације и одговора на катастрофе.

"Заједничке вежбе, попут вежбе одговора на природне катастрофе 'Србија 2018', значајно унапређују нашу способност за одговор на природне непогоде и ванредне ситуације. Поред тога, наша сарадња укључује пружање хуманитарне помоћи, као што се видело из помоћи коју је Србија пружила Словенији током поплава 2023. године. Поврх тога, вођење активног политичког дијалога је од великог значаја. Редовни састанци на високом нивоу и посете званичника НАТО-а Србији доприносе обостраном поверењу и транспарентности", рекао је он.

Говорећи о модерним безбедносним претњама, он каже да се у оквиру партнерства фокусирамо и на нове изазове као што су сајбер претње, дезинформације и тероризам и да у том смислу, експертиза коју НАТО поседује може бити од помоћи Србији по питању унапређења отпорности на ове ризике.

"Програм Партнерства за мир омогућава флексибилан приступ за сарадњу НАТО-а и Србије уз потпуно поштовање њене политике војне неутралности. Скоро две деценије сарадње у склопу нашег партнерства, показале су нам да можемо постићи обострано корисне резултате, који су од добробити и за Србију, а и доприносе регионалној стабилности", рекао је Лодола.

Лодола је истакао и да је током каријере имао привилегију да служи на бројним позицијама и локацијама, што му је дало прилику да стекне широко искуство и да упозна различите регионе, међу којима је и овај део Европе.

Према његовим речима, то што је дипломирао политичке науке, помогло му је да даље продуби разумевање међународних односа и регионалне динамике.

"Након тога, имао сам прилику да ово академско образовање надоградим обављањем различитих функција и задатака, укључујући и на Западном Балкану. Такође, као Италијан, природно сам заинтересован и повезан с овим подручјем. Наше земље се међусобно сматрају суседима и имамо дугу заједничку историју која сеже даље од ствари попут моде, хране, спорта и аутомобила", рекао је Лодола.

Говорећи о каријери, објашњава да су његови први задаци ван земље били у мисији НАТО-а КФОР, где је први пут служио у Дечанима, а други пут у околини Пећи и да је током тих задатака научио много тога о сложености овог региона и народима који ту живе.

"То искуство је оставило значајан утицај на мене, због чега га се тог периода често и с осећајем великог поштовања радо сетим. Између осталог, имао сам част да посетим многе историјске локалитете и духовне знаменитости, као што је Пећка патријаршија, где сам упознао покојну игуманију Февронију, једну веома посебну особу. Спокојно окружење манастира, скроман живот у њему и гостопримство свештенства оставили су на мене неизбрисив утисак. Чување оваквих светиња представља више него пуку заштиту грађевина", рекао је он.

Додаје да је суштина је у подстицању мира, разумевања и заједничког осећаја људскости, као и да је приликом посете манастиру Високи Дечани, лично имао прилике да види преданост Италијана у снагама КФОР-а чији је задатак да штите манастир, као и целокупну посвећеност особља КФОР-а обезбеђивању сигурног и безбедног окружења за све заједнице.

"Све ово ми је помогло да боље разумем изазове и специфичности овог региона.

Сада, као шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду, осећам се почаствовано што сам се вратио у овај део Европе, посебно имајући у виду важну улогу коју има Србија за мир и стабилност на Западном Балкану", рекао је Лодола.

Наглашава да НАТО високо цени своје дуготрајно партнерство са Србијом и да је његов циљ да се надовеже на одличан посао својих претходника тако што ће допринети транспарентном и конструктивном односу који поштује политику војне неутралности Србије, а истовремено подржава сарадњу у областима од заједничког безбедносног интереса за Србију и НАТО.

"Радујем се блиској сарадњи са мојим српским партнерима у Министарству спољних послова и Министарству одбране, Војсци Србије и другим институцијама, а све у циљу подршке даљем развоју партнерства НАТО-а и Србије, што је од кључног значаја за регионалну стабилност и нашу евроатлантску безбедност. Зато желим да вам се захвалим на овој прилици да вам представим и поделим наше ставове. За нас је важно да отворено комуницирамо о послу који радимо заједно, пошто је сарадња коју имамо изузетно значајна за изградњу сигурније и просперитетне будућности за све", рекао је Лодола.

Истиче и да је на Србији одлука где и у ком смеру жели да развија партнерство са Алијансом.

"Моја канцеларија је управо и основана из тог разлога, како би пружала подршку овом процесу. На захтев Србије, спроводимо низ заједничких активности са циљем јачања безбедносних и одбрамбених капацитета, структура и институција Србије, а све у оквиру НАТО програма Партнерство за мир ком се Србија прикључила 2006. године", закључио је Лодола.

(Танјуг)