Блиц: Фактор плус - СНС 55 одсто, Савез за Србију 13,6; СПС 10; СРС 4,2; ПУПС 3,4; СПАС 2,9; ПСГ 2,5; ДСС 2,3; СНП 2,2 одсто; Драган Ђилас: У чему је разлика између Информера и Блица?

 БЕОГРАД - Када би се ванредни парламентарни избори одржали у недељу, Српска напредна странка освојила би 55 одсто гласова, а само још две листе прешле би цензус, показује најновије истраживање агенције "Фактор плус".

Истраживање је показало да би радикали освојили 4,2 одсто, ПУПС 3,4 одсто, СПАС Александра Шапића 2,9 одсто, ПСГ 2,5 одсто, ДСС 2,3 одсто гласова...

Владимир Пејић из агенције "Фактор плус" каже за лист да у врху листе нема већих промена, али да је забележен раст Покрета слободних грађана за један проценат у односу на прошли месец, што, како каже, вероватно има везе са избором Сергеја Трифуновића за председника.

Он додаје да се из истраживања види да утицај протеста још није толики да би било знатнијих промена у рејтинзима.

"Људи који протестују су вероватно и раније били против Александра Вучића, међу њима нема оних који су променили став, па зато и нема раста опозиције", објашњава Пејић.

Он сматра да опозиција да би била јача иде на хомогенизацију, али да због превеликих међусобних разлика то иде доста тешко.

Према његовим речима, када се сабере остатак опозиције, оних опција које нису у СзС, могао би да се направи добар резултат.

Он сматра да је евентуално могуће говорити о још два блока.

U čemu je razlika između Informera i Blica? Informer objavljuje lažna istraživanja Ipsosa. Blic objavljuje ta ista samo prerađena "istraživanja" pod imenom Factor plusa. Sutra će nam objašnjavati kako su morali to da rade. Niste, gospodo, niste.

— Dragan Djilas (@DraganDjilas) February 1, 2019

"У једном би могли да буду Шапићев СПАС, ДСС и евентуално неке мање организације и то би могло да се покаже ефикасним. Потцењивањем овог блока, СзС ризикује да изгуби знатно бирачко тело. С друге стране, од грађанске, проевропске опције све странке беже и ту имамо празан простор. Нема то везе само са Косовом и ЕУ, већ са економијом", каже Пејић.

Како објашњава, кандидати за тај блок су "истрошени ЛДП и ЛСВ, неки наследници покрета ДЈБ и препознаје се у СзС, али у траговима".

Истраживање је показало и да је, на питање "да ли сте за бојкот избора који предлажу поједине опозиционе групације", само 17,6 одсто испитаника потврдно одговорило, док је 7,3 одсто "за" уколико све опозиционе странке буду учествовале у бојкоту.

С друге стране, нешто више од 70 одсто није за бојкот.

"Нешто више од 20 одсто оних који би изашли су 'за' бојкот. То кореспондира с онима који би гласали за СзС, СДС Бориса Тадића, ПСГ, део ДСС. Тако је у овом тренутку. Међутим, ако би неко од њих одлучио да ипак учествује, тај проценат би био знатно нижи. Са двадесетак одсто оних који би бојкотовали, власт би и даље имала легитимитет", наводи Пејић.

На питање да ли сте за бојкот рада парламента, 69 одсто је одговорило негативно, 18,8 одсто је "за", а "за, уколико све странке опозиције учествују" је 5,2 одсто, додаје "Блиц".

(Танјуг)