Биљана Србљановић: Гласала сам за Тадића у крајњој нужди

Биљана Србљановић, драмски писац, говори о томе зашто се одлучила да у другом кругу гласања за председника Србије, уместо белог листића, заокружи председничког кандидата Бориса Тадића, у чему се слаже, а у чему не, са Весном Пешић, која је позвала да се гласа за Николића у име смењивости власти.

Како види будућност Србије после најновијих избора? Зашто се део бирача одлучио за беле Листиће? Куда Србију води Томислав Николић, а куда ју је свих протеклих година водио Борис Тадић? Зашто сматра да је Ивица Дачић највећа опасност за Србију?

РСЕ: Како се догодило да у Србији грађанска опција практично нема за кога да гласа и да се враћају политичке партије из деведесетих година?

Србљановић: Мислим да се то није догодило преко ноћи, поготово не само у последњих неколико месеци или годину дана, од када ми очекујемо да ће бити избори и од када је та врста активизма око белих листића, који је једини формулисан израз те неке грађанске немоћи, најрадикалније струје грађанског радикализма. Они не иду да бацају Молотовљеве коктеле, него исказују своје незадовољство на такав организован начин.

Дакле, још од пре тога када се појавила та идеја, смо ми ту битку већ изгубили. Ми смо ту битку изгубили 2008. године, када је формулисана претходна Влада, том званичном рехабилитацијом СПС-а. Чини ми се да у ствари сви занемарујемо ову чињеницу, заборављамо чињеницу да читаве четири године ми гледамо велики cameback. А ту не говорим само о партији СПС или о Ивици Дачићу, а имала бих о томе свашта да кажем. Мислим да је то велики повратак тим вредностима и томе да је поново легитимно и дозвољено и друштвено прихваћено бити гласач те опције. То није никакво реформисано гласачко тело.

Та странка се козметички дотерала, односно, није се ни козметички дотерала. Они изгледају потпуно исто, само су двадесет година старији. То су ти исти људи, али чак ни то није проблем. Политика је потпуно иста. Поглед на свет је потпуно исти. То је једна врста манипулације популизмом. Једна врста продаје магле, која овде стално пролази.

РСЕ: Зашто говорите стално о Дачићу и његовој партији?

Србљановић:Због тога што мислим да је она највећи победник и због тога што сматрам да Дачићева партија заправо показује праву дијагнозу стања међу гласачима. Мислим да је Борис Тадић изгубио због тога што гласачи СПС-а нису послушали свог лидера, који је знао да га они неће послушати, и гласали су за Томислава Николића.

РСЕ: Зар није Борис Тадић изгубио због својих гласача који су, или апстинирали, или су убацивали беле листиће?

Србљановић:Борис Тадић је изгубио због много ствари. Више мањих ствари, неколико већих ствари, а међу тим стварима су и бели листићи. Највећа ствар су апстиненти. Мислим да је губитак легитимности политике у овој земљи у количини апстинената који су са свих страна, а сви знамо да је највећи број апстинената заправо нека врста потенционално демократских гласача, не само ДС-а, него демократских опција. То је важна ствар јер је политика у овој земљи изгубила легитимитет. Јер ако за њу гласа 30% људи, онда једна половина од тога извиче једног. Колики је проценат, од укупног грађанства, изабрало овог председника? Једноставно схватам да је, поготово овај други круг, коначна освета и показатељ за 5. октобар.

РСЕ: Отворила су се многа питања после ових изборних резултата. Једна од полемика је управо апстиненција и појава белих листића. Тадић, а и део јавности, окривљује апстиненте за победу Николића. Други кажу да је то храбар потез људи који више неће да бирају мање зло.

Србљановић: Ви мислите на беле листиће или на апстиненте? То су две различите ствари? Апстинентима сматрам људе који имају, чак и недовољну, политичку културу и апстинентима сматрам људе који нису довољно заинтересовани за сопствени живот и судбину. Беле листиће сматрам политички веома активним учесницима. Бели листићи јесу променили резултате, у Београду на пример. Али, са друге стране, их је било много мање у другом кругу председничких избора.

Мислим да су, без икакве кампање и организоване мисли, бели листићи показали једну врсту грађанске непослушности и то колико нас има. Има нас тачно толико колико нас има, тих белих или делимично белих листића. Ми не можемо да очекујемо да, не само да нећемо бити већина, него не можемо једва ни да пређемо цензус, чак ни у Београду, где су били у највећем броју. Нас нема толико да пређемо цензус.

То је нешто са чим сада ми морамо да рачунамо. Треба да размислимо како ми да се организујемо и који је то корпус људи који дели ту врсту политичке потребе, како да се тај корпус увећа и да нарасте. Очигледно да та потреба постоји. У једном тренутку је ЛДП заузео то поље, а онда се ЛДП почео понашати као и свака друга политичка странка. Ту и даље постоји једна групација гласача којима то није довољно. Значи то је, пре свега за нас, показатељ колико нас је, да се пребројимо и да видимо шта ту можемо да организујемо без кампање, вирално. Путем три и по налога на Интернету се ипак скупило скоро пет посто људи у Београду да нешто нашара и да неку поруку, што је веома важан показатељ. Како би тек било да се заиста створила нека мисао?!

РСЕ: Какав је то губитник на изборима, ако он само промени адресу? Говорим о варијанти Владе која ће наставити политику коју је водила и пре ових избора, ако на њеном челу и даље буде Тадић? Какав је онда то пораз, односно, каква је то победа?

Србљановић: То су ствари такође доста компликоване због тога што се ми сви фокусирамо око тога ко је добио, а ко изгубио на изборима, а заправо наша политичка стварност нам говори да су избори потпуно небитни, осим на месту председника, где конкретно бираш, или не бираш, једног човека.

Због тога је моја лична, и приватна одлука била, иако сам убацила бели листић у првом кругу и на парламентарним изборима, ипак сам у другом кругу гласала за Тадића. Већ 22 године свог живота се бавим неком врстом активизма. Увек ме руководило неко моје искрено осећање. Моје искрено осећање у недељу ујутро је било да не могу да пристанем да Томислав Николић буде председник ове државе, нити да томе допринесем. Тог тренутка, када се бира између њих двојице, ја сам за себе лично, без икакве жеље да убеђујем икога другог, осим што сам моју мајку у гипсу натерала да то исто уради, то урадила. Мирна сам према сопственој савести. Разумем политичке идеје које говоре да је требало то некако показати, али то схватам цинично. Не мислим да ова држава не може ништа добро да добије од тога што ће имати пет година Томислава Николића као председника.

РСЕ: Кажу, смењивост власти, па макар дошао и неко гори?

Србљановић: Не. Сваки пут долази неко гори и после њега ће доћи неко гори. Он ће још толико урушити ову државу, да ће следећи пут председник бити Ивица Дачић. Долазиће сваки пут све гори и гори. Ја не знам шта ми добијамо тиме? Да покажемо да може да се смени власт? Наравно да може да се смени власт. Па апсолутно то сви знамо и видимо у овој држави, али на жалост, власт се често смењује и насилним путем.

РСЕ: Али ако сте у првом кругу убацили бели листић, значи да вас је Весна Пешић убедила?

Србљановић: Није мене убедила Весна Пешић. Ја сам доста дуго имала ту исту идеју. То су сада нијансе. Мислим да у томе греше критичари белих листића јер то нису људи који слушају некога. О томе је некада Чедомир Јовановић паметно говорио када је рекао да он не руководи гласачима ЛДП-а. То су људи који су стварно ишли и млатили се и радили нешто свих деведесетих и свих година двехиљадитих. Е, та групација људи, која је спремна и главу да изгуби за неку идеју коју има, њима не можеш да кажеш како да гласају. Ја се нисам сложила са идејом Весне Пешић, коју волим и поштујем и са којом делим милионе истих мисли, барем се надам и себи сама ласкам, али нисам се сложила са том идејом да је бољи и Томислав Николић, односно, који год председник, него Тадић. Ја искрено реагујем. Не делујем политички. Немам вероватно мудрост, него моја рука то не може да поднесе.

РСЕ: Нису ли изненађујући неки коментари из региона да ће нам са Николићем бити лакше јер знамо шта је шта. Тадић се шетао са Јосиповићем, али није решавао проблеме. Тадић је доносио декларацију о Сребреници, али није рекао да је то геноцид. Тадић је рекао да је за јединствену БиХ, али је остајао у чврстом загрљају са Додиком. Тадић је кренуо у дијалог о Косову, али је испод жита организовао барикаде.

Србљановић: Слажем се са тим мишљењима из региона, али не видим шта они добијају Николићем? Николић је отворено на овој страни. Имам јако пуно критика на Тадићеву политику и нећу уопште да говорим о томе јер ја уопште нисам његов гласач. Ја сам само у крајњој нужди гласала за њега, када сам видела да Томислав Николић побеђује, гласала сам за Тадића, због тога што не желим човек, који је пио у Антину, води ову државу. Ја са тим не могу да легнем да спавам, са тим да је мој глас отишао томе. То није враћање у прошлост.

Не ради се о томе што је он необразован. Ради се о томе да је он практично фалсификовао своје студије. Ја не желим, као професор на Универзитету, да имам председника државе који је за три дана дао све испите и очистио годину. Шта тачно нуди Томислав Николић? Који тачно програм нуди Томислав Николић? Када критикујемо Тадића да нешто нема, то не значи да то исто Николић има.

РСЕ: Ви, када сте гласали за Тадића, Ви сте гласали и за Дачића?

Србљановић: Не. Ја сам гласала само за председника. Не знам како сам то себи успела представити. То је као код људи који једу месо, а воле животиње.

РСЕ: Тадић, као председник, је направио Владу у којој је Дачић. Дачић је одговорнији за деведесете, него што је Тома Николић. Зашто је Николић неприхватљивији од Дачића у загрљају са Тадићем?

Србљановић: Због тога што је тако формулисан гласачки механизам за председника. Да директно гласаш, или не гласаш, за неког човека.

РСЕ: То није одговор. Ја вас питам, зашто је Дачић прихватљивији него Николић?

Србљановић:Уопште није прихватљивији. Потпуно се слажем са вама и не говорим да је Николић прихватљивији од Дачића, само мислим да је Томислав Николић једна мала увертира у велику победу на председничким и парламентарним изборима на првим следећим изборима Ивице Дачића. Јер ово је тај пут. Ово је сада легитимисање прихватљивих.

РСЕ: Дачић је дуплирао своје гласаче, захваљујући учешћу у Влади са ДС-ом?

Србљановић:Он има своје гласаче који седе и ћуте још од 5. октобра, а онда од када им је Тадић дао легитимитет, они су почели да се бахате и да се поново појављују. Ти се гласачи нису ништа променили. Они су ћутали и сада то наплаћују. То отворено говоре. Треба да се слушају њихови радијски и телевизијски програми. Гласачи СПС-а су Милошевићеви гласачи, који су се 5. октобра повукли из страха због оног што су урадили и у шта су веровали. То су људи који држе идеологију деведесетих и који се, гласајући за Дачића, свете за Милошевића. Они чврсто, у својој политичкој ограничености, верују да се тиме свете онима који су њима однели владавину Милошевића.

РСЕ: Да ли то значи да је ових дванаест година пропуштено да се ово друштво суочи са оним вредносним системом из деведесетих година и да заправо ова партија и ова власт, од 5. октобра до данас, није ништа на томе радила?

Србљановић: Тачно. Не баш од тада, али од 12. марта па на даље. Сматрам да је ова држава гурнула у страну питање деведесетих, као питање прошлости. Сад се нагло вратила томе за потребе кампање, да се враћамо шта је био Томислав Николић. Ја никада нисам заборавила ни шта је био Томислав Николић, не само шта је био, него шта он јесте. Јер он није ништа друго.

Многе моје колеге, који су седели у Парламенту, говорили су да је Ивица Дачић постао један модерни европски социјалиста. Не. Ивица Дачић је исто оно што је био када је био портпарол Слободана Милошевића, у време најгорих масакара на територији Балкана. То је и данас исти човек, са истим политичким и менталним склопом. Сада обавља једну јако важну функцију. Само је дао могућност својим гласачима да се поново појаве.

РСЕ: Ви значи мислите да је после ових избора мрачнија будућност Србије, него што је то била пре?

Србљановић: Мислим да је много мрачнија и да нас тек чека на следећим изборима. Поготово у овој варијанти са Томиславом Николићем. Мислим да он нема чак ни неку личну снагу да формулише своју потребу да направи Владу. Мислим да нас чека горе време. Показали смо да постоји смењивост, али не знам шта смо тиме тачно добили? Сада би требали да се припремамо да је следећа смењивост још гора.

Мислим да смо пропустили велику шансу да као друштво захтевамо од своје власти, и свог председника лустрацију и потпуно јасно ограђивање, а не никакво помирење. Овој држави не треба помирење јер ми никада једни са другима нисмо били у рату. Ми смо друге угрожавали, а ми смо овде седели доста мирно. Ми не можемо изједначавати једну и другу страну и то релативизирати.

Лустрација је пропуштена. Суочавање са нашим злочинима, не само да је пропуштено, него је систематски стављано у страну. Свако ко се појављивао на било ком нивоу власти, он је некако потпуно усисаван у власт и та се питања више не постављају. Ми се само одмотавамо у том смеру да сад владају људи, који су држали Милошевића, који је на крају крао изборе и који је изгласаван од људи који су веровали у ту идеологију.

Срби гласају према идеологији, не гласају према економском систему или према програму. Овде се гласа за оног ко се јаче дере, а ти да дигнеш три прста. По томе се гласа. Оног момента кад се од три прста мрднеш мало лево, ти тог тренутка губиш гласаче. Проблем је када у једном тренутку узмеш власт на било ком нивоу, ти не радиш на томе да се то гласачко тело промени. Ти си добио нове гласаче, нове пунолетне грађане, који су гори него прошли. Момци су барем деведесетих бежали од војске. Ови на јуриш иду у војску и ишли би у нови рат.

РСЕ: После оног скандала у таблоидима, вас једно време није било у јавности. Да ли је то био ваш избор?

Србљановић:Ја сам доста смањила појављивање у јавности већ пре две три године, односно од времена када сам била у Азербејџану.

РСЕ: Ово би се могло назвати вашим медијским camebackom?

Србљановић: Сматрам да људи занемарују Интернет, па изгубе изборе. Ту се свашта може урадити. Веома сам присутна на свом Интернет налогу и све што могу да кажем на Twiteru мора да стане у 140 слова. Али, ни медији ме нешто нису ни звали.

(Радио Слободна Европа)