Билд: Пијете ли поново, господине Шокенхоф?

Андреас Шокенхоф, немачки конзервативац добро познат и српској јавности и политичарима, пре свега, по изношењу "седам услова" берлинских очекивања од Србије на њеном путу ка ЕУ, али и по томе што је једном - јавно и храбро - признао своју муку са алкохололом, нашао се на удару таблиода Билд, који га је опет "ухватио" са чашицом у руци.

"Пијете ли поново, господине Шокенхоф", питао је Билд, на шта је Шокенхоф у првој реакцији одговорио да је "тема алкохол за њега завршена", а затим додао да је на пријему у немачкој амбасади у Паризу попио чашу шапањца и да је то, такође, како је рекао, било лепо.

"Заиста", као да сам за себе поставља питање моћни таблиод, наводећи да изјаве других учесника пријема и фотографије говоре, међутим, на жалост, нешто друго...

Шокенхоф је, наиме, 2011. године у једној немачкој телевизијској емисији "Гинтер Јаух" храбро и одлучно, пред камерама, јасно, као што и јесте човек јасних речи, рекао да има проблеме.

"Јасно ми је да патим од алкохола", рекао је тада Шокенхоф, а затим додао да је донео одлуку и да ту одлуку доноси свако јутро.

"Не пијем више", рекао је тада, пре три године, Шокенхоф, а онда га је таблиод Билд пре пар дана, на пријему у немачкој амбасади у Паризу поводом немачког Дана уједињења, "ухватио" са чашицом.

Да ли га је снага напустила - поставља питање Билд, који пише да су гости са пријема у Паризу причали да је Шокенхоф у првих пола сата попио три чаше белог вина, а онда је ишло даље, тако да се касније у бару и сам послуживао...

Немачкој јавности су познате муке Шокенхофа - демохришћанина по политичком опредељењу, католика по вероисповести, доктора наука по образовању са престижног универзитета у Тибингену, оца троје деце и брата познатог немачког професора теологије Еберхарда Шокенхофа.

У јесен 2011. године утицајни немачки политички магазин Шпигел, писао је да је Шокенхоф "сув" и да је после четири седмице лечења у Шварцвалду, са чашом минералне воде у руци, у интервјуу за "БамС", говорио о свом проблему са алкохолом.

"Ја морам сваки дан изнова да одлучујем - не пијем алкохол", причао је тада Шокенхоф, који је једном, пре више година, био "ухваћен" са 2,3 промила алкохола у крви, када је, приликом покушаја да се испаркира, лупио у други ауто и отишао.

Немачка штампа је писала о животу овог политичара и могућим разлозима за алокохолизам, наводећи да је његова прва жена, после вишегодишње борбе умрла од рака и иза себе оставила троје ситне деце, а онда је дошла његова друга женидба, неуспешна, па трећа...

Алкохол му је помагао да све то потисне, писала је штампа о овом успешном немачком политичару, добром познаваоцу француских, али и руских и балканских прилика и неприлика, који за себе каже да је у основи био усамљен.

"Стално сам имао термине, био са колегама заједно, али сам, упркос томе, био у основи усамљен....", говорио је Шокенхоф пре неколико година, објашњавајући да он никада није пио редовно, већ да је "било ситуација у којима је губио контролу".

Не постоји статистика која показује колико немачких политичара има проблем са алкохолом, али постоји о томе да је у 83-милионској нацији око 1,3 милиона људи у категорији алкохоличара и да 9,5 милиона њих пије више, него што је то добро за здравље.

Експерти указују да су политичари, због притиска и стреса, одвајања од породице, очекивања грађана, сталног посматрања кроз "медијску лупу" и потребе да се опстане као приватна личност, пред изазовом да "уз чашицу" лакше преборде све и да се мало "искључе" из такве ситуације.

У немачкој новијој политичкој историји није тајна ни да је, некада веома моћни баварски политичар Франц-Јозеф Штраус бар једном "фрфљао" пред камерама, а постоје и приче о односу према алкохолу бившег немачког канцелара Вилија Бранта, грађанина света, социјалдемократи познатом што је на коленима у Варшави одао почаст жртвама фашизма, меланхоличном северњаку и љубимцу жена.

Ситуација у Немачкој се сада мења и за то би политичари требало да захвале женама.

Пошто политичком сценом више не доминирају мушкарци и пошто је све више жена у политици, стање се мења, кажу експерти, а медији подсећају да је бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер, познат по томе што је његова влада одобрила НАТО нападе на Србију, али и по томе што је увек био ожењен младим и лепим женама, пре 30 година, када је први пут постао парламентарац, псовао и тврдио како Бундестаг понекад смрди на ракију.

Ни политичарима, чији посао из угла "малог човека" изгледа и атрактиван и беспрекоран и пожељан, изгледа, није лако.

Осим стреса, који прати њихов рад и који може послужити као разлог за "чашицу", политичари су још посебно угрожена категорија, јер свакодневно иду од пријема до пријема, од скупа до скупа, од манифестације до манифестације и ту су чаша вина или пива реалност, као и опасност да онај ко се маши за сок од јабуке, брзо у очима бирача, "падне" као малодушник, без смисла за хумор и помало досадни трезвењак.

Постоје и они за које се верује да су "једним ударцем убили две муве", па се тако за бившег шефа баварске владе Едумнда Штојбера, конзервативца без приватних скандала, причало да је под шаторима, а они су посебно популарни у његовој Баварској, познатој по "Октоберфесту", највећем народном фестивалу пива и забаве, знао да у пивску криглу сипа чај од камилице....

(Танјуг)