Би-Би-Си: Украјински упад на Курск показује да се рат не одвија по плану Москве

Руску инвазију на Украјину Кремљ је видео као кратку и брзу војну операцију. Званична Москва је мислила да ће за неколико дана, евентуално недеља, у потпуности да контролише суседе. То је било пре две и по године. Рат у Украјини букти. Не одвија се онако како је Москва замислила.

У последњих 29 месеци, виши званичници Русије су тврдили да се „све одвија по плану".

То је последње што је у мају рекао и председник Владимир Путин, упркос свему што се догодило претходне две године: велики број руских жртава на бојном пољу, многобројни руски бродови који су уништени у Црном мору, напади дронова на руске територије, бомбардовање руских градова и села у близини украјинске границе, побуна Вагнерових плаћеника који су кренули на Москву.

Тој листи додајемо и најновији украјински напад на руску регију Курск.

Тешко је рећи шта се тренутно дешава у Суџанском округу Курске области.

Не зна се колико је украјинских јединица унутра, колику територију су опколили и шта им је крајњи циљ.

„Догађаји у Курску обавијени су злогласном ратном маглом", пише руски лист Независимаја газета.

Међутим, чак и у измаглици, неке ствари су јасне.

Јасно је да недавни напади у Курској области потврђују да се руски рат у Украјини не одвија „по плану".

Чини се да су напади у потпуности изненадили политичко и војно руководство Русије.

Не очекујте да ће Москва то и да призна.

Вероватније је да ће руски званичници искористити украјински напад да покушају да окупе јавност око власти и подрже званични наратив Кремља: да у овом сукобу Москва није агресор, и да је Русија опкољена тврђава окружена непријатељима који планирају да је нападу и униште.

Реалност је да је Русија покренула потпуну инвазију на суседну државу.

Очигледно постоји велика разлика у изражавању.

Када је Русија пребацила трупе преко украјинске границе у фебруару 2022, из Кремља су то назвали „специлајном војном операцијом" и тврдили да Русија „ослобађа" тамошње градове и села.

Москва је описала украјински отпор и враћање руских трупа назад као „терористички напад и провокацију".

Напад украјинских снага на регион Курска и жестоке борбе у тој области знак су да се рат приближава Русији.

Али, да ли ће то окренути руску јавност против рата?

Не нужно.

Прошле, 2023. године посетио сам Белгород, руски регион који граничи са Украјином, попут Курска.

Та област гађана је са друге стране границе.

Сви које сам срео рекли су да се ништа слично није дешавало пре руске агресије на Украјину, пре фебруара 2022. године било је мирно и тихо у Белгороду.

Уместо закључка да је „специјална војна операција" била грешка, већина људи са којима сам разговарао желе да Русија појача војна дејства и уђе дубље на украјинску територију.

Дмитри Медведев, бивши председник Русије, управо на то позива.

„Можемо и требало би да заузмемо још територије Украјине док је још има.

„Од Одесе до Харкова, Дњепра, Миколајива, до Кијева и даље", поручио је у објави на друштвеним мрежама.

Али Медведев не доноси одлуке, већ Владимир Путин.

Чека се његов одговор на неколико драматичних дана на југу Русије.

(Би-Би-Си)