Београд: Обележена годишњица акције „Бљесак“, служен парастос и положени венци

 Парастосом за жртве акције "Бљесак" из маја 1995. у цркви Светог Марка у Београду и полагањем венаца и цвеће на спомен обележје у парку Ташмајдан, обележено је 29. година од почетка офанзиве хрватских снага на подручје Западне Славоније, дела тадашње Републике Српске Крајине, која је тада била под заштитом снага Уједињених нација (УН).

Удружење породица страдалих и несталих „Суза“ и Удружење избеглих, расељених и досељених лица “Завичај” Београд организовали су служење парастоса, а осим чланова породица страдалих Срба, присуствовали су и представници других удружења и чланови делегација, као и представници Комесаријата за избеглице и миграције Србије.

Представници Комесаријата су положили венац на споменик жртвама ратова деведесетих година прошлог века у Ташмајданском парку, саопштио је Комесаријат.

Током дводневне операције „Бљесак“, започете 1. маја 1995. године око пет сати ујутру артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над Западном Славонијом.

У акцији „Бљесак“, према подацима Документационо информационог центра „Веритас, убијено је или нестало 283 српских цивила и војника, док је око 15.000 њих напустило то подручје.

„Веритас“ наводи да су до сада пронађени посмртни остаци 162 особе, док се 121 и даље води као нестала, као и да је највише жртава било у селима Медари и Пакленица.

Због ратних злочина почињених у акцијама „Бљесак“ и „Олуја“, Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрања Туђмана, који је умро 1999. године.

Хашки истражитељи су саслушали више хрватских официра осумњичених за злочине у акцији „Бљесак“, али против њих нису подигнуте оптужнице.

Пред судовима у Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини, против припадника хрватских снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине у тој акцији, али они нису одмакли даље од почетне фазе.

Дан по отпочињању акције „Бљесак“, тадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба које је трајало два дана, због чега је касније пред Хашким трибуналом осуђен на 35 година затвора.

Снаге некадашње Републике Српске Крајине испалиле су на Загреб 23 пројектила, од којих је погинуло шест особа, а 176 рањено.

(Бета-Танјуг)