Београд: Настављено рушење на Славији - срушена је зграда Грађанске штедионице из 1929 - симбол економског успона Београдa 19. века , а биће срушена и зграда изграђена 1927. по пројекту српског архитекте Милана Злоковића

У Београду је данас срушена зграда нове Грађанске штедионице која се налазила у Улици Светозара Марковића 43, изграђена 1929. по пројекту архитекте Стевана Тоболара.

Припадници комуналне милиције су и данас изашли на лице места по позиву грађана, због велике количине прашине приликом рушења зграда.

На лицу места се налазе камиони који одвозе шут са градилишта.

У Улици Светозара Марковића, у оквиру изградње истог стамбено-пословног комплекса, биће срушена и зграда на броју 47, која је изграђена 1927. по пројекту српског архитекте Милана Злоковића.

Зграда Грађанске штедионице

У самом центру ужурбаног града, заклоњена дубоком хладовином дрвореда улице Светозара Марковића, налази се зграда некадашње Грађанске штедионице. Иако је здању данас пормењена намена, на пређашње власнике подећа и даље импозантна скулптура римског бога трговине и путовања Меркура. 

Симбол економског успона Београда

Прави привредни развој Србије почео је тек после ослобођења од Турака, крајем 19. века. Под утицајем суседних сила, а највише Аустроугарске отварају се прве фабрике и Србија доживљава индустријску револуцију. Развој индустрије узроковао је и развој банкарства, тако да се у наредним деценијама оснива читав низ банака и штедионица које су служиле за финансирање како привреде, тако и грађана. Једна од њих била је Грађанска штедионица, основана 1905. године у Београду. Током свог постојања спадала је у категорију средње великих београдских новчаних завода, а у своју имовину, поред акција и кредита, убрајала је и низ плацева на врло атрактивним београдским локацијама. 

Управо је један од тих плацева, на самом углу Краља Милана и Светозара Марковића (некада Студеничке), одабран за изградњу новог репрезентативног здања штедионице. Иако је првобитна намера била да се стара и трошна зграда на самом углу сруши, план је промењен и ново здање сазидано је у наставку, на броју 43. За архитекту је одабаран инжењер Стеван Тоболар, који је пре тога учествовао у изградњи представништа Првог паробродског друштва у Београду. 

Изглед зграде Грађанске штедионице

Изградња зграде Грађанске штедионице започета је 1929. године. Сама зграда замишљена је као пословно-стамбени пројеката. У приземљу зграде биле ја смештена експозитура Штедионице, као и пратеће пословне просторије. На преостала три спрата смештена су по под два троипособна стана, формирана по угледу на тзв. "београдски стан". У овим становима, централна просторија био је антре из кога се улазио у остале собе, распоређене према намени - с једне стране су се налазиле кухиња, трпезарија, остава и помоћне просторије, док је са друге стране био салон, спаваће и радне собе. Станови у овој згради били су намењени службеницима банке, као и за рентирање. 

Иако је тих година у архитектури Београда већ почео да се осећа утицај модернизма, и поред изузетно модерне структуре и релативно сведене фасаде, сама фасада зграде је пример позног академизма у нашем граду. Симетрично постављени балкони са богатом оградом, колосални високи стубови који истичу елегантне вертикале зграде, те истурени венац који подсећа на античке храмове украшен цветним орнаментима, мајсторски су осмишљени како би се исказала богатство, озбиљност  и сигурност које је сама Штедионица хтела да презенутује својим клијентима. 

Овај утисак монументалности и просперитета посебно је појачан фигуром Меркура која се налази на прочељу зграде између другог и трећег спрата. Импозантна фигуре приказује античког бога у како стоји на Земаљској кугли, у једној руци држећи жезло обавијено змијама, док је у другој трорга кожна врећа. Његов изглед употпуњен је плаштом и шлемом са крилима, препознатљивим симболима божјег гласника. 

Зграда је била седиште Штедионице све до Другог светског рата. У поратном периоду, Грађанска штедионица је престала са радом, а просторије експозитуре су добиле нову намену. Данас се ту налазе познати београдски кафеи из чијих летњих башта се пружа леп поглед на парк Мањеж. 

(Фонет, 011.инфо)