"Ноје цирхер цајтунг": Протест студената у Србији је школа демократије. ЕУ, која је на страни Вучића, студентима није битна

  „Протест студената у Србији је школа демократије – од учесника прави грађане. А Европска унија, која је на страни Вучића, студентима није битна“, пише швајцарски Ноје цирхер цајтунг.

„По чему се мери успех једног политичког покрета?“ – пита на почетку чланка о студентским протестима у Србији изврстан познавалац прилика у региону Андреас Ернст. За швајцарски Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ) он наводи да „протест предвођен студенткињама и студентима већ три месеца Србију држи у стању усхићења какво није виђено још од демонстрација против Слободана Милошевића пре четврт века“.

Блокадама институција, саобраћајница и великим скуповима, протести повремено паралишу јавни живот, пише даље аутор: „Али, ако пажљиво погледате, у суштини се догађа супротно: студенти по први пут стварају јавни простор у којем себе препознају као одговорне грађане своје земље. Покрет је креативан, духовит, потпуно ненасилан – и невероватно истрајан.“

Покрет још није променио систем, али је променио његове учеснике

Швајцарски лист наводи да „многи посматрачи изражавају поштовање према одлучности студената, које подржавају стотине хиљада грађана. Но, све чешће се међу похвалама јавља и скептицизам. Како се може сломити Вучићева моћ? Државним ударом снага безбедности? Немогуће. На изборима? Мало вероватно, све док Вучић све контролише“.

„Скептици ипак превиђају нешто кључно“, сматра Андреас Ернст и констатује „Овај покрет је већ постигао огроман успех – политизовао је читаву генерацију младих људи која је сматрана пасивном и аполитичном. Чинило се да је њихова највећа амбиција – одлазак у Европу.

Додуше, овај покрет још није променио систем, али је променио учеснике покрета. Они су изгубили страх, у дебатама су научили да артикулишу своје мишљење, а захваљујући организацији да остварују конкретне циљеве. Протест је школа демократије – од учесника прави грађане“, пише НЗЗ.

Младост Србије не очекује ништа од ЕУ

Аутор примећује да „у мору застава и транспарената који преплављују улице српских градова нешто упада у очи – нигде, али баш нигде, нема звездица Европске уније. Политичка Европа је одсутна. Каква разлика у односу на протесте у Грузији, где се плаво-златни симбол ЕУ види на сваком кораку!“

„За разлику од Грузијаца, млади у Србији од ЕУ не очекују ништа. Приче о европској перспективи Србије одавно више нико не слуша. За процес еманципације младих Српкиња и Срба, та самопрокламована заједница вредности једноставно није битна“ пише даље НЗЗ и констатује:

„А тамо где ЕУ игра улогу у земљи, она је на Вучићевој страни: подржава његов пројекат рудника литијума, за који вец́ина грађана верује да ће озбиљно оштетити животну средину и не противи се његовом ауторитарном режиму, све док он уредно испоручује муницију Украјини“.

Андреас Ернст на крају закључује: „Геополитика, дакле, није савезник српске демократије. Али то не смета студентима. Јер, еманципација од система политичког патроната за десетине хиљада њих представља лични чин ослобођења. На колективном нивоу, то је улагање у бољу будућност земље“.

(Дојче веле-Данас)