Ambasador SAD u Prištini DŽefri Hovenijer: SAD cene dugogodišnje partnerstvo i prijateljstvo sa Kosovom. Želimo da to partnerstvo produbimo. ZSO bi trebalo formirati na način kojim se poštuje Ustav Kosova

 "Zahtev ostaje da Kosovo odloži sprovođenje Uredbe Centralne banke Kosova dok se ne uspostave zadovoljavajuće procedure u skladu sa evropskim standardima, dok ne postoji jasan način da ljudi dobiju svoje beneficije i isplate i dok stanovništvo ne bude dovoljno informisano o tome kako će se isporuka njihovih beneficija nastaviti. Poštujemo pravo Centralne banke i Vlade da uređuju finansijski sektor, ali ovo je tako osetljivo pitanje", naveo je u pisanom intervjuu za Radio Kim ambasador SAD na Kosovu DŽefri Hovenijer i dodao da "reagovanje kosovskih vlasti ima direktan uticaj na kvalitet njihovog partnerstva".

Ambasador Hovenijer je odgovarao na pitanja u vezi sa aktuelnim događajima na Kosovu i nedavnim postupcima kosovskih institucija koje su zabrinule lokalne Srbe, prenosi Radio Kim.

On je naglasio da SAD smatraju da je važno da građani imaju mogućnost da ostvare svoje pravo na opoziv izabranih zvaničnika, ukoliko to odluče, govoreći o četiri predsednika opština na severu i ponovio očekivanje da će Vlada Kosova učiniti sve što može da obezbedi da svi njeni građani, bez obzira na etničku pripadnost, mogu da žive u uslovima dostojanstva i bezbednosti i istakao da reagovanje kosovskih vlasti ima direktan uticaj na kvalitet partnerstva Kosova i SAD.

On je naveo i da Vlada Kosova “hitno mora krene dalje po pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom”.

“Uvek smo videli ZSO kao mehanizam preko kojeg Srbija može da nastavi da pruža ovu (finansijsku) podršku na način koji je u skladu sa zahtevima Kosova i transparentan za Vladu Kosova”, saopštio je ambasador.

Komentarišući situaciju u vezi sa zemljom manastira Visoki Dečani, ponovio je da se u tom slučaju radi o vladavini prava.

“A ne o etničkoj pripadnosti, politici ili veroispovesti. Nastavljamo da pozivamo kosovske vlasti da odmah sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine i uknjiže zemljište. Poštovanje sudskih odluka nije stvar izbora, a svakako nije niti stvar pregovaranja, politikanstva ili sklapanja dogovora. Stalna kašnjenja u poštovanju zakona dovode u pitanje posvećenost Kosova jednakoj pravdi, odgovornosti, transparentnosti i poštovanju imovinskih prava”, podsetio je on.

Upitan kako dalje kada je ZSO u pitanju, ambasador Hovenijer je naglasio da “imaju način za dalje postupanje”.

„Sporazume koje su Kosovo i Srbija postigli prošle godine u Briselu i Ohridu. Imamo dobar Sporazum i Aneks za implementaciju i sada očekujemo da i Kosovo i Srbija počnu da u potpunosti sprovode sve svoje obaveze. Za Kosovo, to znači da tražimo momentalni napredak po pitanju ZSO. Sjedinjene Države i dalje će biti aktivno angažovane, u koordinaciji sa našim partnerima iz EU, da pomognu Srbiji i Kosovu u tome da implementacija funkcioniše u potrazi za predvidljivim i mirnim odnosima”, naveo je američki diplomata.

Kim: Gospodine ambasadore, prošlu sedmicu obeležilo je nekoliko događaja koji su negativno uticali na srpsku zajednicu na Kosovu. Srbi ovakav stav kosovskih vlasti vide kao pritisak i nameru da se protera preostalo srpsko stanovništvo. Kako vidite najnovije postupke kosovske vlade? Kakve se poruke šalju Srbima na Kosovu?

„Prošle sedmice sam mnogo puta javno govorio u vezi sa izmenama i dopunama Uredbe Centralne banke Kosova (CBK) o platnom prometu. Takođe smo imali brojne razgovore sa Vladom Kosova na svim nivoima, uključujući telefonske razgovore između pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju DŽima (DŽejmsa) O’Brajena i premijera Kurtija. Naš zahtev ostaje da Kosovo odloži sprovođenje Uredbe Centralne banke Kosova dok se ne uspostave zadovoljavajuće procedure u skladu sa evropskim standardima, dok ne postoji jasan način da ljudi dobiju svoje beneficije i isplate i dok stanovništvo ne bude dovoljno informisano o tome kako će se isporuka njihovih beneficija nastaviti. Poštujemo pravo Centralne banke i Vlade da uređuju finansijski sektor, ali ovo je tako osetljivo pitanje, sa direktnim uticajem na to kako građani Kosova dobijaju finansijsku podršku od Srbije. Stoga, želimo da vidimo da Vlada i Centralna banka pokažu veliku osetljivost i oprez u tome kako to sprovode, uzimajući u obzir uticaj koji će ova promena imati na neke od najugroženijih građana Kosova“, rekao je on.

Kim: U Vašoj izjavi tokom vikenda izrazili ste zabrinutost zbog niza poteza kosovske vlade, svesni kako takvi potezi mogu da imaju negativne posledice po kosovske Srbe. Da li ste zabrinuti zbog moguće eskalacije situacije i da li pojačano prisustvo Kfora, uglavnom na severu, može doprineti tome da do toga ne dođe?

„Kao što sam rekao u svojoj izjavi tokom vikenda, mi smo duboko zabrinuti zbog onih akcija koje imaju direktan i negativan uticaj na kosovske Srbe, ali i na druge manjinske zajednice. Zaplena dinara 3. februara namenjenog za isplatu socijalnih davanja iz Srbije je jedan primer ovih akcija. Posebno za ove isplate, očekujemo od kosovskih vlasti da obezbede da primaoci ovih beneficija dobiju ove isplate bez odlaganja. Znate, ja sam roditelj i podigao sam četvoro dece. Kada bi moja vlada počela da radi stvari koje bi učinile težim mojoj deci da idu u školu i da se obrazuju, ili našoj porodici da ima pristup pedijatru, bio bih prilično nesrećan. Osećao bih da moja vlada ne obraća pažnju na stvari koje direktno utiču na mene i moju porodicu. Dakle, govorim samo kao ljudsko biće. Većina nas želi da naše porodice žive u uslovima dostojanstva i sigurnosti, da imaju dobro obrazovanje, da imaju dobru zdravstvenu zaštitu, da imaju predvidljivost. Želim da moj deda prima penziju svakog meseca. I manje bi me brinula banka u koju ide, a više da ima novac da kupi hleb. Želim da istaknem da na širem planu, mislimo da je važno usmeriti se na akcije koje unapređuju smirenost i mir i obnovljen fokus na unapređenju pune i potpune implementacije Osnovnog sporazuma i njegovog Aneksa za implementaciju. Ovo će unaprediti regionalnu stabilnost i unaprediti evropsku i evroatlantsku putanju Kosova. U tom smislu, cenimo snažno prisustvo Kfora na severu Kosova jer smatramo da je mirno i bezbedno Kosovo ključ za postizanje političkog napretka“, kaže Hovenijer.

Kim: Da li očekujete uspešan i brz završetak procesa okončanja mandata četiri albanska predsednika opština u opštinama sa srpskom većinom na severu? Ima li u sadašnjoj situaciji prostora za fer i demokratske izbore za predsednike opština u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku?

„Sjedinjene Američke Države i naši partneri iz međunarodne zajednice pomno prate ovu situaciju. Zadovoljni smo što vidimo da je Vlada Kosova usvojila Administrativno uputstvo. Smatramo da je važno da građani imaju mogućnost da ostvare svoje pravo na opoziv izabranih zvaničnika, ukoliko to odluče. A što se tiče četiri predsednika opština na severu, budimo iskreni, Vlada Sjedinjenih Država je apsolutno priznala rezultate tih izbora kao legalne, u skladu sa kosovskim zakonima. Međutim, mislim da niko od nas ne može biti zadovoljan sa izabranim funkcionerom na izborima na kojima nije izašlo i glasalo više od 4% upisanih birača. To nije mandat niti za velike političke promene, niti da možete da tvrdite da u potpunosti predstavljate izbornu jedinicu koja vas je izabrala. Dakle, očekujemo od Vlade Kosova da ispuni obaveze koje je dala nama i Evropskoj uniji da omogući ovaj proces. Moje razumevanje je da građani na severu slede korake navedene u Administrativnom uputstvu. Ukoliko Centralna izborna komisija potvrdi da je dovoljan broj birača sa pravom glasa potpisao peticije za opoziv, očekujemo da će svi kosovski zvaničnici, na svim nivoima, učiniti sve da se brzo pređu na sledeći korak – a to je zakazivanje i održavanje glasanja o opozivu – i omogućavanje pune primene ovog uputstva bez ikakvog odlaganja. Nećemo biti mnogo strpljivi po pitanju okolnosti koje bi dovele do kašnjenja. Realnost je da bi sledeći korak trebalo da se desi u očekivanom roku, koji mislim da je 45 dana, i mi ćemo se obratiti svim vlastima Kosova, uključujući i opozicionim strankama koje su zastupljene u Centralnoj izbornoj komisiji, ili vladi, Kabinetu predsednika i drugim državnim institucijama da učine sve da proces krene dalje. Nakon toga, nadamo se fer i demokratskim izborima, uz učešće svih onih na koje to utiče“, ističe on.

Kim: Srpska lista, ali i predstavnici vlasti u Srbiji, upozoravaju na mogući egzodus Srba. Kako sprečiti Srbe da napuste Kosovo nakon niza nedavnih akcija kosovskih institucija? Činjenica je da već odlaze…

„Naša vizija za Kosovo je uvek bila da bude multietničko društvo u kome svi građani uživaju jednaka prava i zaštitu bez obzira na etničku pripadnost ili druge karakteristične razlike. Ambasada SAD daje prioritet programima i nastojanjima za unapređenje ove vizije. Jedan od primarnih ciljeva naše ambasade je da podstakne ekonomski prosperitet Kosova tako da građani iz svih sredina i etničkih zajednica imaju ekonomske mogućnosti da uvećaju svoja sredstva za život ovde. Naše očekivanje je da će Vlada Kosova učiniti sve što može da obezbedi da svi njeni građani, bez obzira na etničku pripadnost, mogu da žive u uslovima dostojanstva i bezbednosti. Zbog toga smo zatražili od Vlade da odloži primenu Uredbe Centralne banke jer način na koji se ona sprovodi direktno utiče na ugrožene građane. Građani – a posebno u ovom slučaju, srpska zajednica – zabrinuti su da možda neće imati pristup svojim socijalnim beneficijama ili sredstvima za život ili institucijama na koje su se decenijama oslanjali da im pruže osnovne usluge, uključujući zdravstvenu zaštitu i obrazovanje“, odgovara.

Kim: Da li SAD, kao tradicionalni prijatelj Kosova, mogu uticati na premijera Aljbina Kurtija da promeni svoj pristup prema srpskoj zajednici koji ne deluje dobronamerno? Kosovo je i dalje pod merama EU zbog insistiranja na jednostranim potezima koji su doprineli eskalaciji situacije krajem proleća prošle godine.

„Dugi niz godina zvaničnici SAD sarađuju sa kosovskim zvaničnicima o osetljivom i važnom pitanju prava i položaja manjinskih zajednica na Kosovu, uključujući zajednicu kosovskih Srba. Za nas je ovo suštinski važno pitanje. Reagovanje kosovskih vlasti ima direktan uticaj na kvalitet našeg partnerstva. Cenimo naše dugogodišnje partnerstvo i prijateljstvo sa Kosovom. Želimo da to partnerstvo nastavimo, pa čak i produbimo, ali ovo partnerstvo zavisi od naših kosovskih partnera. Bio sam prilično jasan u vezi sa stavom Sjedinjenih Američkih Država u ovom pogledu. Ja – i moj tim – dosledno ohrabrujemo Vladu Kosova da aktivno dopre do i sasluša srpsku zajednicu, uključujući i ona mesta na Kosovu gde su pojedinci napustili kosovske institucije, kako bi pokušali da se pozabave zabrinutostima koje su identifikovali“, ističe.

Kim: Predstavnici kosovskih institucija kažu da su privremeni organi nelegalne i paralelne institucije. Međutim, te institucije na Kosovu funkcionišu već 25 godina posle rata i to do sada nikome nije smetalo. Te institucije, uključujući obrazovanje i zdravstvo, zapošljavaju najveći broj Srba na Kosovu. Šta kosovska vlada može da ponudi Srbima koji će ostati bez posla zbog mogućeg zatvaranja privremenih organa?

„Dozvolite mi da se osvrnem na moju izjavu od subote: duboko smo zabrinuti zbog nedavnih postupaka vlasti Vlade Kosova koje imaju direktne i negativne posledice na srpsku zajednicu i pripadnike drugih manjinskih zajednica na Kosovu. Očekujemo od Vlade Kosova da odloži primenu Uredbe Centralne banke dok ne budu uspostavljene zadovoljavajuće procedure u skladu sa evropskim standardima, uključujući planove o tome kako Srbija može da nastavi da pruža podršku – na šta ima pravo prema Ahtisarijevom planu – u oblasti zdravstvene zaštite i obrazovanja zajednici kosovskih Srba. Svakako mogu da kažem da mi veoma pažljivo pratimo ovu situaciju i činimo sve što je u našoj moći da istaknemo ove zabrinutosti našim partnerima u Vladi Kosova. I dozvolite mi da istaknem da je upravo ovakva situacija razlog zašto smatramo da Vlada Kosova hitno mora krene dalje po pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). Uvek smo videli ZSO kao mehanizam preko kojeg Srbija može da nastavi da pruža ovu podršku na način koji je u skladu sa zahtevima Kosova i transparentan za Vladu Kosova“, smatra on.

Kim: Čini se da Kosovo ponekad veoma selektivno poštuje sopstvene zakone, posebno ako se uzme u obzir slučaj manastira Visoki Dečani, ali i stanje sa brojnim pravoslavnim crkvama na Kosovu koje je u poslednje vreme opterećeno prošlošću, a koje, blago rečeno, nije prikladno?

„Bili smo veoma jasni i dosledni u našem stavu o zemljištu manastira Visoki Dečani: u ovom slučaju se radi o vladavini prava – a ne o etničkoj pripadnosti, politici ili veroispovesti. Nastavljamo da pozivamo kosovske vlasti da odmah sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine i uknjiže zemljište. Poštovanje sudskih odluka nije stvar izbora, a svakako nije niti stvar pregovaranja, politikanstva ili sklapanja dogovora. Stalna kašnjenja u poštovanju zakona dovode u pitanje posvećenost Kosova jednakoj pravdi, odgovornosti, transparentnosti i poštovanju imovinskih prava. Što se tiče drugih lokaliteta verskog nasleđa, mi se uvek zalažemo i stalno pozivamo na zaštitu tih lokaliteta. Kosovske vlasti su odgovorne za njihovu zaštitu, bez obzira kojoj nacionalnosti pripadaju. Imao sam česte razgovore i sa zvaničnicima Srpske pravoslavne crkve i sa zvaničnicima Vlade Kosova o ovim važnim pitanjima“, kaže.

Kim: Kako možemo očekivati da Srbi prihvate Kosovo kao svoju državu ako se oni koji su na čelu institucija tako ponašaju prema svojim građanima? I sami često govorite o bezbednom i dostojanstvenom životu na koji Srbi na Kosovu imaju pravo. Da li se nepovratno udaljavamo od toga? 

„Kao što ističete, verujem da bi svi građani Kosova trebalo da budu u mogućnosti da žive svoj život u uslovima dostojanstva i bezbednosti, bez obzira na etničku pripadnost. I verujem da svaki građanin ima pravo da se vrati svojoj kući, i trebalo bi da ima takvu mogućnost, bez pretnji ili zastrašivanja zbog pokušaja ostvarivanja tog prava. Takođe smo se zalagali da se kosovski Srbi koji su napustili kosovske institucije u novembru 2022. godine vrate tamo gde je to moguće. Takođe ohrabrujem kosovske Srbe da iskoriste mogućnosti koje im nude Ustav i zakoni Kosova, uključujući učešće u političkim procesima kao što su izbori i aktivno predstavljanje u izabranim telima. Osnovni deo demokratije je učešće građana. To funkcioniše samo kada učestvujete. Dakle, nadam se da ćemo u narednim mesecima videti nove izbore za predsednike opština u severnim opštinama koji će iznedriti političke vođe koji uživaju veliko poverenje svojih birača. I nadam se da ćemo videti veće političko i društveno učešće na svim nivoima društva, da istaknemo oblasti u kojima sistem ne funkcioniše i da se pozabavimo ovim izazovima sa kojima se zajednice suočavaju“, rekao je Hovenijer.

Kim: Gospodine ambasadore, među pojedinim kosovskim analitičarima postoje mišljenja da je ovo (ukidanje privremenih organa Vlade Republike Srbije) način da se formira Zajednica/Asocijacija opština sa srpskom većinom. Može li ovo da bude način? Kako stoje stvari u ovom trenutku kada je u pitanju formiranje ZSO? 

„Iako neću da komentarišem mišljenja analitičara, mi već imamo način za dalje postupanje: sporazume koje su Kosovo i Srbija postigli prošle godine u Briselu i Ohridu. Imamo dobar Sporazum i Aneks za implementaciju i sada očekujemo da i Kosovo i Srbija počnu da u potpunosti sprovode sve svoje obaveze. Za Kosovo, to znači da tražimo momentalni napredak po pitanju ZSO. Sjedinjene Države i dalje će biti aktivno angažovane, u koordinaciji sa našim partnerima iz EU, da pomognu Srbiji i Kosovu u tome da implementacija funkcioniše u potrazi za predvidljivim i mirnim odnosima. ZSO nije samo postojeća obaveza koju je Vlada Kosova već preuzela. Verujemo da će ZSO pomoći Kosovu da bude uspešnije u rešavanju problema njegove srpske zajednice. ZSO bi trebalo formirati na način kojim se poštuje Ustav Kosova i koji ne utiče negativno na ustavni poredak ili funkcionisanje vlasti. Što se tiče institucija koje podržava Srbija, rekao bih da je to već dugi niz godina na dnevnom redu dijaloga koji se vodi uz posredstvo EU. To je važno pitanje. Pitanja koja se odnose na njihovu funkciju i integrisanje u kosovski sistem osetljiva su i zahtevaju pažljivo rešavanje. Zbog toga bi ova pitanja trebalo razmatrati i rešavati u dijalogu, a ne kroz bilo kakvo jednostrano postupanje“, smatra.

Kim: Koliko će ova svetska izborna godina (izbori za oko dve milijarde ljudi u preko 60 zemalja) usporiti postizanje toliko željenog rešenja kada su u pitanju odnosi Kosova i Srbije? 

„Ne bih želeo da umanjim značaj takvog procesa kao što su izbori u bilo kojoj zemlji, i u pravu ste kada ističete važnost izbora koji će se ove godine održati u mnogim zemljama, uključujući EU i SAD. Međutim, rekao bih da još ima vremena, pa je to razlog više da se sada hitno postupa prema dogovorima koji su već postignuti“, kaže.

Kim: Na kraju, dozvolite mi da Vas podsetim na nedavno ponovljene stavove sekretara Blinkena o opasnostima koje dezinformacije predstavljaju po nacionalnu bezbednost. SAD rade na diplomatskom okviru za borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija. Sa druge strane, na Kosovu imamo novi nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, prema kojem bi ova institucija bila odgovorna za video materijale koje objavljuju onlajn portali i mogla bi da izrekne veoma visoke kazne za one koji ga prekrše. Kako možemo da pronađemo tanku liniju koja uspešno razdvaja sistemsku kontrolu medija i sadržaja od neodgovornog objavljivanja neproverenih informacija?

„U pravu ste, zaista vidimo opasnosti od manipulisanja informacijama i dezinformisanja kao pretnju, i to je ključni prioritet za Vladu SAD. Želim da potvrdim da je Vaš medij bio ključni partner u ovoj borbi ovde na Kosovu, zajedno sa Vašom nezavisnom medijskom koalicijom. Što se tiče novog nacrta zakona koji pominjete, koliko sam shvatio on još nije stigao u Skupštinu, ali se nadam da ni na koji način neće ugroziti slobodu medija i slobodu izražavanja. Međutim, u eri u kojoj su društvene mreže omogućile brzo širenje pogrešnih informacija i dezinformacija, važno je pomno razmotriti kako bi trebalo urediti oblast digitalnog informisanja. Možda znate da sam bio predmet ovih “dipfejkova” – lažnih snimaka nekoga ko se pretvara da je ja, kako vodim telefonski razgovor koji nikada nisam vodio. Ovakve stvari su opasne i moramo da pazimo kako dobijamo naše vesti i čemu verujemo. Moj najbolji savet svakome ko čita vesti je da nađe nekoliko pouzdanih izvora informacija i da ih redovno proverava. I definitivno se ne oslanjam na društvene mreže ili Vatsap (WhatsApp) grupe za svoje vesti – gledam proverene informativne internet stranice za koje znam da su pouzdane“, kaže on.

(KiM Radio-N1)