Амадеу Алтафаж: Појачати контролу буџета у државама зоне евра

План увођења еврообвезница које би заједнички издавало 17 држава еврозоне добио је на замаху након објаве Жозеа Мануела Бароза, председника Европске комисије, да ће Брисел ускоро представити опције за њихову емисију.

Немачки политичари, пре свега канцеларка Ангела Меркел, али и Бундес банка противе се увођењу ових обвезница које по Меркеловој значе „колективизацију дуга”. Амадеу Алтафаж, портпарол Олија Рена, комесара за финансије и монетарну политику ЕУ, каже за „Блиц” да се слаже са ставом Немачке да пре емитовања еврообвезница треба појачати надгледање потрошње из буџета у државама еврозоне.

- Само увођење еврообвезница неће решити дужничку кризу у Европи, то је само елемент за решење које се свакако неће десити одмах. Европска комисија ће представити опције за увођење еврообвезница, а видимо да се Немачка донекле опире овој идеји. Не слажемо се с мишљењима да би Немачка због еврообвезница била на губитку и схватамо да она инсистира прво на јачању фискалне дисциплине у еврозони - рекао је Алтафаж.

Једини начин како би Немачка пристала да подметне леђа за друге и прихвати еврообвезнице изгледа да је оснивање паневропског министарства финансија или пореске управе која би била одговорна за целу еврозону. Међутим, уколико неко паневропско тело преузме бригу о порезима које прикупљају чланице еврозоне, то би значило уплитање у једно од најосновнијих права било које суверене државе, односно - како је то раније објаснио комесар Рен, имало би „несагледиве последице по фискални суверенитет”.

Рен је посланицима Европског парламента обећао да ће наредних недеља изнети сопствени план за емитовање еврообвезница и упозорио на „прилично висока очекивања” у вези с њима. Увођењу еврообвезница, поред Немачке, противе се и друге државе кредитори са севера Европе.

Барозо је јуче говорећи пред Европским парламентом апеловао на веће јединство, посебно у еврозони, и истакао да је дубља интеграција једини начин да се преокрене негативан циклус на финансијским тржиштима.

- Желим да потврдим да ће Комисија ускоро представити опције за емисију еврообвезница. Неке од тих опција би могле да буду реализоване у складу с условима важећег Уговора о Европској унији, док би друге захтевале промену Уговора - рекао је Барозо парламентарцима.

Он је ипак упозорио да „то није тренутно решење свих проблема са којима се суочавамо и представља елемент свеобухватног приступа даљој економској и политичкој интеграцији”. Барозо је поново извршио притисак на владе чланица еврозоне да ратификују други пакет финансијске помоћи за Грчку у вредности од 160 милијарди евра, договорен у јулу, али чија је примена запела због проблема са ставовима Финске, Словачке и Холандије.

- Бразил је спреман да учествује у било каквом међународном плану за отклањање светске финансијске кризе - изјавила је Дилма Русеф, председница Бразила, истичући да би таква помоћ могла да буде пружена посредством ММФ. Ова њена изјава уследила је дан након што је Гвидо Мантега, бразилски министар финансија, изјавио да чланице групе земаља с економијама у наглом успону БРИКС - Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република - разматрају могућност указивања помоћи еврозони у решавању њених проблема с дугом.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Никола Саркози обећали су среду увече на телефонској конференцији с грчким премијером Јоргосом Папандреуом да ће помоћи Грчкој да избегне банкрот, истичући да је та земља интегрални део еврозоне. Папандреу је истовремено потврдио Меркеловој и Саркозију одлучност у спровођењу мера за смањење дуга.

Те вести умириле су тржишта која је последњих дана тресао страх да Грчка брзо иде ка банкроту. Тржишта су била узнемирена и због спекулација да ће Грчка изаћи из зоне евра и вратити се властитој валути. Међутим, тржишни аналитичари сумњају да ће берзански индекси и даље наставити да расту.

(Блиц)