Александар Вучић: Идем на комеморацију у Сребреницу; Србија не доживљава као победу то што британска резолуција није усвојена у Савету безбедности; Сутра је годишњица убиства браће Битићи, за три дана је Сребреница

Александар Вучић ићи ће у Сребреницу 11. јула. Вучић је на ванредној конференцији за новинаре поручио да је "Влада Србије једногласно донела одлуку да он оде на комеморацију у Сребреницу 11. јула", где муслимани обележавају годишњицу заузимања града од стране Војске Републике Српске, као "геноцид од стране српске војске".

"То што данас није усвојена британска резолуција не доживљавамо као победу"

Александар Вучић је говорећи о томе што резолуција о Сребреници данас није усвојена у Савету безбедности УН рекао да Србија ту вест не доживљава као победу, јер у Сребреници нема победника, већ само жратава које захтевају поштовање.

Премијер је уверен да Савет безбедности ни сутра неће донети резолуцију и Сребреници у садашњем облику. Како је навео, лично је добио такве гаранције и додао да мисли да нема могућности да дође до промене у том ставу.

Осим, како је рекао, ако не дође до текста који не буде ни налик тексту који је до данас постојао.

"Сматрамо да та резолуција није имала за смисао помирење", рекао је премијер.

Обраћање премијера у целини 

„Управо смо завршили седницу Владе Србије, и са одлукама владе несто касније ћу вас упознати.

Резолуција о Сребреници данас није усвојена на седници СБ УН. Србија ову вест не доживљава као победу, јер у Сребреници, као и било где другде на простору бивсе Југославије, нема победника. Има само жртава, које захтевају само пијетет и поштовање.

Онај велики корак који обезбеђује разумевање, поштовање и нормалан живот Савет безбедности није ни покушао да учини. То можемо да урадимо само ми Срби и Бошњаци, православни и муслимани, ми који живимо на овим просторима, ми који немамо где друго.

Сребреница и свако друго стратиште, свако српско стратиште, јесте пре свега наш балкански грех и наш бол, и велика опомена, опет ником другом него нама, који овде омеђени тим гробницама, треба да зивимо.

Самим тим, данас ми не уживамо у ономе што би неко назвао српском победом. Није нам то био ни циљ, као што нисмо желели ни да лицитирамо бројем жртава, још мање да их негирамо или да негирамо било чију одговорност за тај страшан злочин.

"По први пут да окажемо да Србију више нико не може да гази"

Једино што смо хтели своди се на ону Конфучијеву мисао - племенит човек је спреман на помирење, али се не понижава. Хуља се понижава, јер није спремна на помирење.

Србија никада није била, нити ће бити хуља на Балкану. Ми поштујемо све жртве, гонимо све злочинце, хоћемо најискреније да пружимо руку свим својим суседима, хоћемо да им помогнемо, да улажемо у дијалог и заједницки живот, само нећемо понижење.

И као што смо то одлучно и јасно и недвосмислено то рекли претходних дана, показујући да имамо храбрости и одважности и одлучности да, по цену личних каријера и проблема које смо себи у животу направили, и супроставили се неким од највећих светских сила бранећи Србију, бранећи своју отаџбину, бранећи црвено-плаво-белу заставу, мислим да смо успели да по први пут покажемо да Србију више нико не може да гази.

Они ни сутра неће донети овакву Резолуцију, могу унапред да вам потврдим, није питање могуцности, не могу да је донесу.

Ми због тога не ликујемо, али сматрамо да та Резолуција и није имала за смисао никакво помирење.

И пред ову седницу положај Србије није био добар. Ми нисмо велика сила, ми смо мала земља, бројчано малог, али поносног и достојанственог народа, немамо утицаја на глобалне токове, немамо ни менторе, ни спонзоре, и нисмо могли пуно тога да урадимо, осим да се држимо оног Гандијевог правила о ненасилном супростављању већем и јачем од себе, шта год да радите биће безначајно, али важно је да то радите, и ми смо то радили.

"Да сви на овим просторима пробамо да опростимо"

И радили смо то, за многе безначајно. Јако је важно да то наставимо да радимо, сви на овим просторима да пробамо сами, без икаквог уплива са стране, да опростимо једни другима, да заједно памтимо и поштујемо жртве и да будемо одговорни према простору на којем смо и према будућности свих који на њему живе.

Лично сам добио гаранције да резолуција у тексту оптужујућем за Србију неће бити усвојена

Ми смо данас у току дана имали безброј консултација са различитим представницима различитих земаља које су чланице Савета безбедности УН. И наша сазнања и уверавања које имамо недвосмислено говоре да Резолуција у оваквом тексту, оптужујућем за Србију и оптужујућем за Републику Српску неће бити усвојена у Савету безбедности Уједињених нација.

Када о томе говорим, лично сам добио такве гаранције, и мислим да је немогуће да било какве озбиљније промене у тим ставовима буде, осим наравно ако не дође до потпуно другачијег текста, који не би био ни налик овоме тексту о којем су данас говорили.

Истовремено, ми смо вечерас имали седницу владе, не само због анализе ситуације у Савету безбедности и чињенице да ће Србија, како ствари данас стоје, успети да избегне оно што једино није успела да избегне Руанда, односно два племена у Руанди, односно једно племе у Руанди, оптужено за вршење геноцида над другим племеном у Руанди...Ваљда бисмо ми били једини народ у свету оптужен за вршење геноцида.

То се, како ствари вечерас стоје, неће догодити.

Ми смо захвални свим онима који су нам по том питању помогли, и Влади НР Кине, влади Руске Федерације, влади Венецуеле, влади Анголе и многим другим владама које су нам се јављале и које су биле спремне да Републици Србији помогну у овом процесу.

"Спремни смо да погнемо главу пред туђим жртвама"

Такође, желим да кажем да, када говоримо о томе да није време за ликовање, време је да се још једном вратимо и будемо самокритични и да покажемо разлику између нас и неких других, покажемо да смо ми спремни на помирење и да смо спремни да погнемо главу пред туђим жртвама.

Зато је Влада Републике Србије вечерас једногласно донела одлуку...било је много лакше него када се гласало о Резолуцији, ваљда кад гласате против нечега што предлажу велике западне силе онда увек код дела људи постоји и страх за сопствену каријеру, али сам поносан на чињеницу што смо имали много више од апсолутне већине доносећи одлуку да будемо, да се испрсимо и да будемо довољно јаки да се супроставимо таквој Резолуцији, као што смо вечерас једногласно донели одлуку да, уколико постоје услови за то, да као председник владе представљам Републику Србију у Сребреници 11. јула.

Зашто смо донели такву одлуку?

Такву одлуку смо донели из поноса зато што сматрамо да ми Срби, који смо многострадални народ, имамо обавезу да будемо одговорни, да будемо озбиљни и да покажемо да поштујемо туђе жртве, тако ће и они да постују насе жртве. И позивам господина Изетбеговића, не сада, не сутра, било када, као што сам рекао спреман сам са њим да посетим и сва друга српска стратишта.

Спремни смо да покажемо да гледамо у будућност, јер поновићу, нама овде неће живети ни Енглези нити било ко други, него цемо живети ми и Босњаци, једни поред других. И то што цу ићи у Сребреницу значи да ћу ићи поносно и уздигнута чела, представљати нашу Србију, Србију коју толико волимо, Србију и лепу и добру која је у стању да призна да су неки појединци чинили злочине, ти људи имају своје име и презиме, и ми сваки од тих тешких стравичних злочина осуђујемо, и сваког од тих злочинаца правоснажно ћемо осудити. И ја мислим да је то најбоља могућа порука помирења и најбоља могућа порука пружања руке свакоме ко жели да чује нашу поруку.

Тај чин, мора да буде и јесте већи од сваке политике. То је чин оних који знају да је крајње време да признамо да смо борећи се читав век за сопствене нације успели да створимо једну нацију бесмислених жртви. И још једном постављам исто питање - као што сте видели, Енглези нису успели да ми одговоре на питање, нису могли да пронађу двоје људи. Не морају да убеђују Русе целу ноћ, не морају да раде на томе, не морају да убеђују све друге целу ноћ. Пошаљите ми само двоје људи, драги пријатељи, које сте помирили резолуцијом, ми ћемо да променимо мишљење, промениће га и Русија кад га Србија промени. Нисте пронашли двоје људи које сте помирили.

"Најважније да то треба да урадимо због нас, а не било кога другог на овом свету"

Да ли су нам потребне нове жртве, нови сукоби, нови ратови? Нису. То што нису успели да нас сломе у Уједињеним нацијама, не значи да имамо право на другачије понашање од скромног понасасања, од озбиљног и од одговорног понашања.

Најважније од свега у овој одлуци је да то треба да урадимо због нас, а не било кога другог на овом свету. И када то урадимо, ваљда ће схатити сви они који наше трагедије користе за своје дневне политике да нема потребе да се мешају и да нас на силу мире, и то тако што нам бацају наше кости да се око њих свађамо и глођемо.

Ми не можемо, нити би ико други то могао, да наставимо да се боримо за мир и стабилност у региону уколико се на име читавог нашег народа утисне жиг који га означава као зликовце.

Сваки злочин има име и презиме, и у Кравици, и у Братунцу, и у Сребреници, Јасеновцу, и у Јадовну и на сваком другом месту. И нема колективне кривице ни Срба, ни Хрвата, ни муслимана, Бошњака, како хоћете.

То је једини начин да ми на овим просторима наставимо заједно да живимо, да поштујемо жртве, да осудимо злочинце и да укинемо све фразе и флоскуле које воде ка мржњи.

Резолуција о Сребреници управо је то радила, водила је ка отварању нових подела, враћала нас је у ровове мржње, зато смо били против ње.

И зато нисмо и никада нећемо бити против жртава Сребренице, Кравице, Братунца, Јасеновца, Јадовна. Никад нећемо бити против Бошњака и муслимана нити против помирења. Ми нисмо, да цитирам Гандија поново, на путу мира, мир је наш пут. И као што рекох, ако тај пут једанпут води у Срербеницу, а води, као председник владе ја сам спреман тим путем да идем.

Искрено их све молим да не покушавају да понизе Србију, Србија једино на то није спремна и као председник владе то никоме нећу дозволити.

Знао сам какве нас све муке чекају, сутра је годишњица убиства браће Битићи, долази Меркел, за три дана је Сребреница, после тога следи "Олуја"

Пре месец дана сам вам се обратио молећи грађане Србије за јединство, знајући какве нас све муке и проблеми чекају у недељама пред нама.

Знајући шта је то са чим ћемо морати да се суочимо. Сутра је годишњица убиства браће Битићи, очекујте реакције из различитих земаља. Сутра Ангела Меркел долази, прекосутра сам са господином Јункером у Бриселу, за само три дана је Сребреница, после тога нам следи „Олуја”.

Ми своју земљу морамо да припремамо и други пут ћу вам са нескривеним поносом прочитати податке за првих шест месеци, податке, резултате које смо успели да направимо, да видите зашто је Србија данас успешнија и зашто Србија више не губи свуда као раније, и зашто Србију више не могу да понижавају као што је понижавали раније и зашто је Србија на добром путу, иако смо ми Срби увек песимисти и најчешће умемо само да кукамо и само да се жалимо.

Србија је на добром путу, Србија ће увек умети да сачува и да одбрани своје национално достојанство и свој национални понос и умеће да одбрани и своје економске интересе”.

 (РТС)