Александар Тијанић: Укидање претплате или РТС-а

Генерални директор Јавног медијског сервиса Србије Александар Тијанић говори за Интернет портал РТС-а о програму, претплати, принудној наплати и зашто једино Београд плаћа претплату на нивоу европског просека.

Какав је ваш став о повременим летњим иницијативама да се укине претплата на јавни сервис?

- Повремено, то јесте вучење за уши непослушног РТС-а. Некада је показивање снаге људи скривених иза политичког театра. Некад је само снажан напад глупости. Али, медијски гледано, ја сам за моментално укидање претплате уведене одлуком српске владе и парламента још 2002. Укидањем, РТС би био поштеђен две трећине напада који проистичу, што из лобистичких група, што из подстицаног убеђења многих грађана да им се неоправдано наплаћује "телевизијски харач".

Зашто је пример Београда и претплате, како сте својевремено проценили, нелогичан?

- Сви знамо да су грађанима празни џепови. Па ипак, прошлог месеца Београд је прикупио фантастичних 70 процената могуће претплате. То јесте на нивоу европског просека. Но, проценат наплате у Србији, без главног града, опада из године у годину, из месеца у месец. Сада је на 23 процента. Практично, Београд и Нови Сад издржавају јавне сервисе Србије и Војводине. Тиме претплата и њена наплата постају извор незаконите неравноправности грађана: јесу ли једни луди што плаћају, јесу ли остали превише сиромашни да плаћају?

Да ли онда принудна судска наплата изједначава грађане у правима и обавезама?

- Право да вам кажем, ја сам против принудне наплате. У оваквим временима, то никад није добро решење. Какво је то финансијско решење за јавни сервис да људима, без обзира на правну ваљаност судске одлуке, узимају ствари из кућа и станова па нам доносе шпорете и фрижидере у Таковску? Шта ћемо, да отворимо комисион?

Како би се, у случају укидања претплате, финансирао велики и сложен систем медијског јавног сервиса какав постоји у већини земаља Европе?

Ваљда из буџета државе Србије. Или они који то заговарају крију жељу да се РТС, супротно европској пракси, најпре сведе на малу, негледљиву радио-телевизију, а потом укине. Ту су, на гомили, љубитељи оријенталних серија, тајни власници таблоида и теле-таблоида, велики мајстори маркетиншких ложа и политички апостоли стратегије држања Србије у хипнотисаном стању.

Како гледате на критике да РТС нема довољан резултат?

Углавном са подсмехом. Ако је РТС седам година најгледанији, ако у свакој ванредној ситуацији имамо више гледалаца него све остале српске телевизије заједно, ако у ноћи пребројавања изборних резултата уз наш програм буде више од три милиона људи, ако - дакле, српско милионско гледалиште није довољан аргумент, нека критичари понуде бољи критеријум. Такви "стручњаци" потцењују сопствени народ и као узор препоручују неке телевизије суседних држава у којима грађански рат са Србима још траје.

Значи ли то да сте задовољни програмом?

Не. То значи да сам задовољан променом РТС-а. Данас, само особе са "главом ротвајлера и мозгом шишмиша" могу да тврде да је онај и онакав РТС био бољи од овог. Наравно, знам да је још дуг пут до циља: ефикаснијег, креативнијег, квалитетнијег јавног сервиса. Ако нам је за утеху, за последњих пет година, број поднетих жалби гледалаца на програм Би-Би-Си, порастао је са 20 хиљада на 200 хиљада. А Би-Би-Си је за све јавне сервисе библија.

Колики је предвиђени буџет за ову годину?

За обим послова и очување пуних функција јавног сервиса, за снимање предвиђених серија и емитовање дефицитарних и нонпрофитних програма, потребно је око 60 милиона евра од претплате и 23 од маркетинга. Држава узима трећину за порезе, трећина иде у програм а трећина на плате. Прошлу годину завршили смо, уз максималну штедњу, са малим добитком. Ове године, то нам неће поћи за руком.

(РТС)