Ulazimo u najveću depresiju i ona će biti svetska

DŽerald Selente je prognostičar trendova, autor i direktor "Trend Research Institute", koga je osnovao 1980. Postao je slavan po svojim tačnim prognozama svetskih događaja, kao što su pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990, azijske krize 1997, pad ruske privrede 1998, eksplozija Interneta 2000. i recesija 2001. Osim toga, predvideo je i početak pomame za zlatom 2002, pad tržišta nekretnina 2005, recesiju 2007. i paniku 2008.

Frimen: Kako vidite trenutnu situaciju u SAD?

Selente: Finansijski sistem je kompletno kolabirao. Jedine dve stvari, koje vlada čini, da bi održala zemlju u životu, su ili štampanje još više novca ili spuštanje kamata. Mi to nazivamo "Bernankeov dvokorak", jer postoje samo dva koraka koje šef FED-a može da učini. Ni jedna od ove dve mere ne može promeniti kurs i zaustaviti pad privrede. Potreban je novi produktivni kapacitet, kao u 1990-tim, kad smo ušli u recesiju, izašli smo zahvaljujući tehnologiji Interneta. Sve je bilo prebačeno na Internet. To je bilo realno. Naravno da je postojala spekulacija na tršištima, ali to nije imalo nikakve veze sa postojanjem produkta. Radilo se o produktivnom kapacitetu. Tako nešto se ne može izazvati monetarnim ili fiskalnim nadražajima. Danas, na primer, imamo novog predsednika, koji, kako sam kaže, želi da stvori 2.5 miliona novih radnih mesta. Odakle želi da uzme novac za to? Jedino ga može naštampati. Ono, sa čime smo danas konfrontirani, je hiperinflacija kao iz vremena Vajmarske Republike. To može takođe da se desi dolaru. Ja sam politički ateista. Ne verujem u bajke, ja sam odrastao čovek. Ako neko veruje da će nas političari spasti, ili je dete ili se samozavarava. I ovo samozavaravanje je veoma izraženo u SAD. Ljudi su puni nade da će novi predsednik nekako izazvati promenu.

Frimen: Ukoliko pogledamo tim, koji je Obama do sada izabrao, ne vidimo promenu.

Selente: Tačno, ali ne samo to; kako može biti promene, ako je izabrao iste ljude koji su i izazvali krizu ? Kao na primer Larry Summers, koji će biti ekonomski savetnik i ovaj Timothy Geithner, direktor njujorškog FED-a. To su sve protežei Roberta Rubina. Summers je u Klintonovoj administraciji bio miništar finansija posle Rubina. To su ljudi koji su uništili Glass-Steagall-Act.

Frimen: Ukidanje zakona 1999. od strane Klintona je glavni uzrok ove krize, jer se tim ukidanjem izbrisala i razlika između poslovnih i investicionih banaka i uvela totalna liberalizacija, što je bankama ponovo omogućilo da špekulišu nekontrolisano.

Selente: To je tačno. Očigledno znate o čemu se radi. To su ljudi koji su stvorili klimu, u kojoj su nastali svi ti derivati, kao Credit Default Swaps, SIVs, CDOs, takozvani egzotični finansijski instrumenti, koji nisu ništa drugo nego opklade, to je igra kao u kasinu.

Frimen: Da li verujete da je kriza namerno prouzrokovana ili je u pitanju nešto drugo?

Selente: U pitanju je greška. Priča se puno o iluminatima. Ukoliko su to napravili iluminati, onda su opet iluminati ti, koji moraju ispraviti grešku. Ne postoji ni jedna jedina stvar, koju je bilo ko od ovih ljudi sa uspehom doveo do kraja. Ni jedan jedini u svojoj karijeri. Oni još nikada nisu ništa uradili kako treba. Dospeli su na vrh isključivo putem inkompetencije i dupeuvlačenja. Tako se to dešava u državnoj administraciji. Da Vam dam nekoliko informacija: karijeru sam počeo u državnoj službi u Yonkersu, NY, nakon diplomiranja 1971; Yonkersu je solidno velik grad sa 300.000 stanovnika. Posle toga sam bio poslan u glavni grad države New York, Albany, gde sam radio kao asistent senatskog sekretara države New York. Zatim sam doktorirao politologiju na St. John's University. Od 1973. do 1979. specijalista za državna pitanja u Washingtonu za hemijsku industriju. Zbog toga se razumem u državni aparat. Radio sam i za Reagana i Connolyja. Ljudi žive u iluziji, da su ovi tipovi pametniji od svih ostalih. Činjenica je, kada neko radi za državu, potrebna mu je potvrda da je gluplji od svih ostalih. Druga realnost je, a to sam video na poslu koji sam imao u Albany-ju, kako političari gmižu da bi dospeli do vrha. Oni se usisavaju naviše u hijerarhiji. I zbog toga verovati da su ovi političari u stanju da reše problem – to je samozavaravanje. Osim toga sve političke organizacije su u suštini kriminalne organizacije, što ne kažem olako.

Frimen: Ali zar oni nisu znali da će čitav finansijski sistem implodirati, kada Greenspan bude pojeftinio novac?

Selente: Mislili su: ukoliko želimo da sprečimo da ljudi - to jest veliki igrači - izgube novac zbog pucanja Internet balona, možemo prosto da spustimo kamatne stope, što su i uradili posle marta 2000. Od tada smo upozoravali u našem institutu, i to stoji u dokumentima, šta bi se moglo desiti, ali niko nije želeo da veruje. Kada bismo napisali da će doći do pada, dobijali smo mnoga pisma sa zahtevom da kažemo i nešto pozitivno, da izvestimo i o nečem lepom. Tako je bilo i sa ratom. Pre početka iračkog rata rekli smo ljudima da će SAD izgubiti. Biće moguće bez većeg otpora brzo ući unutra i ukloniti Sadama, ali nakon toga će otpočeti gerilski rat, koji je nemoguće dobiti. Ali niko to nije želeo da čuje, to bi bilo nepatriotski. I? Posle skoro 8 godina rata, nismo se pomerili ni jedan korak. Dakle, kada govorim o kriminalnim organizacijama, ne mislim to kao klevetu, već kao činjenicu. Amerika vodi rat koji bazira na pogrešnim razlozima. Da li su oni to znali ili ne, u suštini je akademsko pitanje. U pitanju su jednostavno pogrešni razlozi i nevini muškarci, žene i deca ginu, što je apsolutno protiv mojih moralnih osnova. I oni pljačkaju ljude do gole kože, u sred belog dana, sa svim ovim. Postoji taj mentalitet (previše veliki da bi propao), što u konsekvenci znači da smo mi suviše mali da bismo bili spaseni. To je tipično engleski "Titanik" način razmišljanja. Bogati smeju da uđu u čamce za spasavanje, siromašni ostatak je zaključan u potpalublju i dozvoljeno mu je da potone zajedno sa brodom.

Frimen: Šta mislite da će se desiti nakon što "bailout" za automobilsku industriju nije prošao?

Selente: To ne pravi nikakvu razliku. U pitanju je mrtvorođenče od samog početka. Novac bi bio ionako samo bačen kroz prozor. Osim toga, bilo ko, ko kupi američki auto, nema tri čiste u glavi, američki automobili su jednostavno đubre. A menadžeri su nesposobnjakovići. Potpredsednik upravnog odbora General Motorsa, Lutz, je 2005 rekao: bilo ko, ko misli da će visoka potrošnja goriva sprečiti ljude da kupuju SUV-ove, nema pojma o čemu govori. Totalno je pogrešio. Ti ljudi govore i proizvode đubre već decenijama. Postojalo je doba, kada su SAD proizvodile odlične automobile, ali to je već odavno prošlost. Njima je uvek profit bio najbitniji, koliko novca mogu da zarade sa najjeftinijim đubretom.

Frimen: Finansijska kriza je prešla Atlantik i stigla u Evropu. Sada ruinira čitav svet.

Selente: Da, u pravu ste. Na svojim putovanjima primećujem nažalost da Evropljani i Azijati jednostavno preuzimaju svaku glupost iz SAD. Tako su i Credit Suisse i UBS podlegli istoj stupidnoj pohlepi i manipulaciji novca, kao i ovdašnje banke. Pre godinu dana je još postojalo pitanje da li će se inostranstvo zaraziti. Sada čitav svet ima upalu pluća. Pogledajte samo šta se dešava u Španiji sa čitavom hiperprodukcijom u građevinskom sektoru koja je proizvela jednu ogromnu deponiju nekretnina. Zemlja je bankrotirala. Ista stvar je i sa bivšim državama Istočnog bloka. Sreo sam ljude odatle i sa zaprepašćenjem sam slušao kako brbljaju o investicijama i marketingu, kao da oduvek žive u kapitalizmu. Govorili su sa mnom, kao da tačno znaju o čemu je reč. Ponašali su se više kao grabljivci, kao domoroci sa Zapada. Ove zemlje i mnoge druge imaju sada sopstveni privredni horor i svi su pali direktno na nos.

Frimen: Kako vidite godinu 2009? Kako izgleda, u privredi će doći do kompletnog zastoja.

Selente: Upravo smo objavili našu prognozu za 2009. Predskazujemo totalni kolaps privrede. Sedmog novembra 2007. smo predvideli finansijsku propast i paniku 2008, koja se i desila. Sledeće godine ćemo videti propast trgovinskog sektora na malo, zatim propast komercijalnih nekretnina, itd. Doživećemo najveću depresiju ikada, mnogo težu od one 1930-ih godina.

Frimen: Vau!

Selente: Kazaću Vam i zašto. Tada nije toliko ljudi posedovalo tako visoko zadužene nekretnine, takođe nisu bili pod tolikim kreditnim obavezama kao danas, nisu postojale kreditne karte, nisu bili u dugu od 14.000 milijardi. Tada je postojao trgovinski suficit, danas su SAD u minusu od preko 700 milijardi godišnje. Državni budžet je bio izbalansiran, sada imamo neverovatan deficit i državni dug od 13.000 milijardi, pri čemu je samo ove godine novo zaduživanje bilo 1.000 milijardi. Na početku Drugog Svetskog Rata su SAD bile motor čitave svetske industrijske produkcije, imali smo najvišu produktivnost. To je odavno prošlost. Mi smo nacija u propasti. Ulazimo u najveću depresiju i ona će biti svetska.

Frimen: Šta mislite, da li će doći do masovne nezaposlenosti sa revoltima?

Selente: Da, mi takođe vidimo trend ka revoluciji. Ono što se trenutno dešava u Grčkoj, može eksplodirati svuda. Tamo se ne radi o ubistvu 15-godišnjeg decaka, već o pobuni ljudi protiv te totalno nekompetentne, korumpirane političke kaste, koja je svuda ista. Bio sam zaposlen kod države, poznajem razmere korupcije. U Washingtonu se radi samo o lansiranju projekata, kojim će se obogatiti inicijatori i njihovi ortaci, ruka ruku mije, novac za prijatelje, sistem je od vrha do dna korumpiran.

Frimen: To znači da ćemo proći kroz bolnu depresiju, koja će trajati godinu-dve, i potom izaći iz doline?

Selente: Kako da izađemo iz doline? Šta će nam pomoci u tome?

Frimen: Znači u pitanju će biti dugotrajna depresija?

Selente: Da!

Frimen: To uopšte ne zvuči dobro. Kako će depresija pogoditi Evropu?

Selente: Evropa će proći bolje, jer ljudi tamo nisu toliko zaduženi i u boljoj su poziciji da se sami izvuku iz problema. SAD su se pretvorile u zemlju mlakonja, koji sami više ne mogu raditi ništa, mogu samo da konzumiraju, žive u velikim kućama, voze ogromne automobile i sami su postali veliki i gojazni. Jednostavno ne mogu prestati da žive iznad mogućnosti. Troše previše hrane, energije i prostora. Ne znaju kako da žive skromno. Sada je žurka gotova i pritegnuti kaiš će biti veoma bolno. Imamo rastući sloj potpuno osiromašenih, što na taj način nikada nismo imali. Užasavajuće je. Imaćemo veoma visoku nezaposlenost, veću nego kod poslednje depresije.

Frimen: Prema tome, Vi ne vidite rešenje za izlazak iz krize?

Selente: Izaći ćemo samo u slučaju ako budemo u stanju da pokrenemo novi produkcioni kapacitet, koji ide dalje od novih tehnologija za alternativne energije. To mora biti nešto sasvim revolucionarno, što će biti novi motor za privredu, kao otkriće vatre ili pronalazak točka.

Frimen: Istorija pokazuje: kada su moćnici konfrontirani sa velikim privrednim problemima, oni ih ne rešavaju, već misle da će rat rešiti sve probleme. Postoji li mogućnost velikog rata ?

Selente: Posle poslednje velike depresije je Drugi svetski rat viđen kao izlaz. Danas živimo u drugom vremenu. Sledeći rat bi bio rat sa oružjem masovnog uništenja. Današnje ratove je moguće voditi samo protiv nerazvijenih zemalja. Više se ne radi o ispaljivanju interkontinentalnih raketa, već o gerilskom high-tech ratu, kakvog vidimo u Iraku ili Avganistanu. Samo, političari su spremni na sve.

Frimen: Da li pod tim mislite na "operaciju pod lažnom zastavom" (false flag).

Selente: Da, oni lažu konstantno o svemu, kao na primer da je Sadam posedovao atomsko oružje i veze sa Al Kaidom. Ko je u stanju da političarima veruje i jednu jedinu reč?

Frimen: Pisali ste da SAD idu putem Velike Britanije. Da li sa tim mislite da SAD više ne mogu da priušte Imperiju i stacioniranje trupa u 130 zemalja?

Selente: Da, američka Imperija nestaje, otići će istim putem kao i britanska. Jednostavno nemamo više para.

Frimen: Jedini političar, koji to kaže u SAD, i koji želi da restaurira ustavna prava i vodi razumnu privrednu politiku, je Ron Paul. Šta mislite o njemu?

Selente: Ja bih ga izabrao za predsednika. Umesto toga sam morao da glasam za Nadera, jer Paula nije bilo na izbornom listiću. Neću podržavati ni jednu od kriminalnih organizacija, koje dele moć u Washingtonu. I veoma sam jasan po tom pitanju. Bilo ko, ko je glasao za kriminalce, podržava produzetak ubijanja i pljačke. To se ne može reći ni na bilo koji drugi način. Oni ubijaju nedužne ljude svaki dan.

Frimen: Koliko krivice na trenutnoj situaciji nose mediji? Oni se ponašaju još samo kao organi propagande.

Selente: Mediji nose veliki deo krivice. Oni su u krevetu sa moći. Samo treba pogledati koje bliske veze postoje između predstavnika medija i službi, ministarstava, Pentagona i Bele kuće. Mediji tamo svakodnevno ulaze i izlaze. Možemo se zahvaliti New York Timesu da nam je prodao irački rat. New York Times je 2007. takođe napisao da je problem sa privredom samo obična štucavica i da će proći, iako smo već videli pad. Mediji su na strani privrede i vlasti, ni na koji način ne ispunjavaju svoju pravu funkciju.

Frimen: Šta možete poručiti mojim čitaocima, kako da se pripreme za nadolazeću depresiju?

Selente: Mi u institutu govorimo odavno, da ne treba trošiti ni centa više nego što se ima. Moraćemo da živimo novu skromnost, koja će se manifestovati u kupovini isključivo stvari koje su neophodne i imaju duži rok trajanja. Čitav ciklus konzuma je prošao, ciklus kupovine i dostizanja sreće kroz materijalizam. Razumite me, i ja volim lepe stvari, samo se sada radi o kvalitetu, ili konceptu. Štednja i zbog obrazovanja dece. Ovde u SAD svi žele da pošalju svoj podmladak na visoke škole i univerzitete. To košta bogatstvo. I za šta? Da bi mogli da studiraju ekonomiju ili pravo i da naprave MBA? Bolje uštedite novac. Imamo više nego dovoljno bankara i pravnika. Bolje obrazovanje je praktično i korisno, kao inženjer, tehničar ili svi zanatski pozivi. Doći će do velike promene. Sve počinje već na lokalnom nivou. Potrebno je brinuti se o svojoj zajednici i biti aktivan u njoj. Pitanje je: kako mogu biti koristan mojim sugrađanima ? Budite srećni, jer u Švajcarskoj imate direktnu demokratiju i možete učestvovati u odlukama. Ovde u Americi nemamo više ništa da kažemo, oni rade šta hoće. Ljudi su protiv finansijskih paketa, ali šta rade političari? I dalje rade po svome.

Frimen: Mojim čitaocima kažem: čuvajte svoje gradove i komune, borite se za održavanje javne infrastrukture, sprečite privatizaciju i rasprodaju svih vrednosti.

Selente: Postoje službe koje su esencijalne i koje moraju biti javne, kao transport, energija i vodosnabdevanje. Ovde je u pitanju globalna vlada, ja nisam teoretičar zavere, ali svako zna kuda vodi putovanje. Cilj je kontrolisati sve i upravljati centralno.

Frimen: Da li mislite da će se zbog finansijskih problema mediteranskih zemalja i novih članica na istoku EU i evro raspasti ?

Selente: Da, u to smo uvereni. Mi smo to predvideli još pre uvođenja evra. Jedino što je potrebno za ostvarivanje tog scenarija je nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, koji je uveren da samo kroz izlazak iz EU finansijska kriza može biti zaustavljena, i Unija već pada. Berlusconi je to već najavio, sa pretnjom istupanja iz Sengena zbog brojnih imigranata. Masovna migracija je veliki problem. Zapadne zemlje su preplavljene ljudima koji žele bolji život ili beže iz nužde. Tu ne pomaže altruizam, ko će to sve da plati? Odakle obezbediti smeštaj, namirnice i posao, kada se više nema para ni za brigu o sopstvenim ljudima?

Frimen: Da li mislite da je moguće formiranje Severnoameričke unije između Meksika, Kanade i SAD?

Selente: Da, to smatramo mogućim, samo je šansa sada veća da će doći do raspada. Svedoci smo raspadanja SAD kao što se nekad raspao SSSR. Pojedinačni regioni će uvideti da će lakše proći kroz krizu bez savezne vlade. Za šta trebaju daleki Washington? Pogledajte samo kakvi se političari tamo motaju. To su sve korumpirani nesposobnjakovići koji misle samo na svoju prednost. Svedoci smo raspada Sjedinjenih Država.

Frimen: Da li je funkcija centralnih banaka prevaziđena? Na kraju krajeva one su izazvale krizu i potpuno zakazale.

Selente: Da, zakazale su. Ali trenutno je u toku borba za moć, veliki žele da unište male, kako se već toliko puta ponovilo u istoriji. Jedan od trendova, koje posmatramo, nazivamo "skidajte im glave". To će se sigurno desiti.

Frimen: Kažete da će doći do prave pobune?

Selente: Apsolutno. Pogledajte samo svu tu bagru na Wall Streetu, ili ono što izlazi iz univerziteta kao Yale i Harvard. Oni još nikada u svom životu nisu zaprljali ruke. Nemaju pojma šta znači živeti na ulici, potpuno osiromašen. Kada uzmete sve ljudima i kada nemaju više ništa da izgube, spremni su na sve.

Frimen: Ovo što predskazujete ne zvuči baš optimistično.

Selente: To nema veze sa optimizmom ili pesimizmom, već sa realizmom. Kao kad odete kod doktora i dobijete dijagnozu raka u poslednjem stadijumu. Da li Vas doktor treba slagati ili kazati kako stvari stoje? Lažni optimizam ne menja ništa na činjenici da ćete uskoro umreti.

Frimen: Mislite li da je dobra ideja za pojedinca ili za čitave zajednice i komune, da postanu samosnabdevači i da se skinu sa mreže?

Selente: Apsolutno. Sigurno. Treba ispitati mogućnosti za postizanje nezavisnosti od sistema, za uzgajanje sopstvenih namirnica i elektriciteta. To je ono, što sam pomenuo ranije, sa novim tehnologijama to postaje moguće. Kada se to desi, onda će se ljudi udaljiti od majke države i korporacija. Ja sam 1997. objavio knjigu koja obrađuje upravo ovu temu. Centralni sistem je trebalo već da pukne odavno. Održava se samo kroz jeftin novac. Ali to više ne funkcioniše. Šta će nam centralna vlada, koja ionako samo proizvodi probleme i nema rešenja? Najšira samostalnost i decentralizacija, to je budućnost.

Frimen: Hvala za ovaj intervju.

(http://alles-schallundrauch.blogspot.com/2008/12/interview-mit-gerald-Selente.html, 12.12.2008)